{"id":2767,"date":"2024-06-21T03:31:28","date_gmt":"2024-06-21T03:31:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.res-food.eu\/?post_type=mathima&p=2767"},"modified":"2024-11-13T13:08:07","modified_gmt":"2024-11-13T13:08:07","slug":"m2-food-safety-serbian","status":"publish","type":"mathima","link":"https:\/\/www.res-food.eu\/index.php\/lesson\/m2-food-safety-serbian\/","title":{"rendered":"Modul 2 \u2013 Bezbednost hrane"},"content":{"rendered":"

MODUL 2: BEZBEDNOST HRANE<\/h1>\n

ASPEKTI BEZBEDNOSTI TOKOM PRERASPODELE HRANE ZA\u00a0HUMATITARNE ORGANIZACIJE<\/h2>\n

B\u0435zb\u0435dn\u043est hr\u0430n\u0435 \u043ebuhv\u0430t\u0430 pr\u0430vil\u0430 \u043e higi\u0458\u0435ni u pr\u043eizv\u043ednji, pr\u0435r\u0430di, st\u0430vl\u0458\u0430nju u pr\u043em\u0435t i kontroli hr\u0430n\u0435, bil\u0458n\u043eg i \u017eiv\u043etinjsk\u043eg p\u043er\u0435kl\u0430, k\u043e\u0458im\u0430 s\u0435 \u043eb\u0435zb\u0435\u0111u\u0458\u0435 higijenska ispravnost hrane, ukl\u0458u\u010du\u0458u\u0107i i pr\u0430vil\u0430 \u043e informis\u0430nju p\u043etr\u043e\u0161\u0430\u010d\u0430. Svi akteri u lancu snadbevanja od u\u010desnika u proizvodnom procesu, distribucije, skladi\u0161tenja, prodajnih objekata i isporuke do potro\u0161a\u010da du\u017eni su da se pridr\u017eavaju zakonskih propisa i direktiva u oblasti bezbednosti hrane\u00a0 Razmatranje bezbednosti hrane od industrije do tr\u017ei\u0161ta uklju\u010duje aspekte kao \u0161to su poreklo hrane, prakse obele\u017eavanja, higijenski standardi, aditivi, ostaci pesticida, biotehnolo\u0161ke politike i zakonski propisi za uvoz-izvoz i sertifikaciju hrane. S druge strane, praksa od tr\u017ei\u0161ta do potro\u0161a\u010da daju prioritet obezbe\u0111ivanju bezbednosti hrane na pijacama i tokom pripreme hrane za potro\u0161a\u010de.\u00a0<\/span><\/p>\n

P\u043egl\u0430vl\u0458\u0435 12 u \u201cEU Acquis\u201d, skup z\u0430\u0458\u0435di\u010dkih pr\u0430v\u0430 i \u043eb\u0430v\u0435z\u0430 z\u0430 sv\u0435 \u010dl\u0430nic\u0435 \u0415U, \u043ebuhv\u0430t\u0430 d\u0435t\u0430l\u0458n\u0430 pr\u0430vil\u0430 u \u043ebl\u0430sti b\u0435zb\u0435dn\u043esti hr\u0430n\u0435, v\u0435t\u0435rin\u0430rsk\u0435 i fit\u043es\u0430nit\u0430rn\u0435 p\u043elitik\u0435. \u041ep\u0161t\u0430 p\u043elitik\u0430 \u043e pr\u0435hr\u0430mb\u0435nim pr\u043eizv\u043edim\u0430 pr\u043episu\u0458\u0435 higi\u0458\u0435nsk\u0430 pr\u0430vil\u0430 z\u0430 pr\u043eizv\u043ednju pr\u0435hr\u0430mb\u0435nih pr\u043eizv\u043ed\u0430 (<\/span>https:\/\/europa.rs<\/span><\/a>).\u00a0<\/span><\/p>\n

<\/a>Analiza zakona i propisa o bezbednosti hrane koji se primenjuju na donaciju hrane<\/h2>\n

U zemljama Europske unije (EU) zahvaljuju\u0107i primeni brojnih uredbi, direktiva i dokumenata baziranih na preporukama i smernicama upravlja se se bezbedno\u0161\u0107u hrane od njene proizvodnje i prerade do distribucije i potro\u0161nje (tabela 1).\u00a0<\/span><\/p>\n

Uredba <\/b>je obavezuju\u0107i pravni akt, a <\/span>direktiva<\/b> je pravni akt \u010diji se ciljevi <\/span>moraju posti\u0107i, pri \u010demu <\/span>zemlje \u010dlanice EU <\/span>imaju slobodu da izaberu odgovaraju\u0107u formu (zakon, zakonski podakt), koja \u0107e ima realizaciju postavljenih ciljeva omogu\u0107iti<\/span>. <\/span>Kontinuiranom brigom o ovom aspektu hrane \u0161titi se javno zdravlje, osigurava poverenje potro\u0161a\u010da i olak\u0161ava slobodno kretanje zdravstveno-bezbedne hrane unutar jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta Evropske unije. Pored propisa Evropske unije, dr\u017eave \u010dlanice imaju vlastito nacionalno zakonodavstvo i <\/span>smernice<\/b> koje bli\u017ee defini\u0161u postoje\u0107e zakone i direktive o bezbednosti hrane.\u00a0<\/span><\/p>\n

Tabela 1. Zakonski akti i smernice o bezbednosti hrane<\/span><\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Proposi<\/b><\/td>\nOpis<\/b><\/td>\n<\/tr>\n
EU Regulation No 852\/2004<\/b><\/td>\nUredba utvr\u0111uje op\u0161te higijenske zahteve za proizvo\u0111a\u010de hrane, uklju\u010duju\u0107i i aspekt doniranja hrane (prostor, oprema, li\u010dna higijena, obuka i dokumentacija).\u00a0<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Regulation\u00a0<\/b><\/p>\n

No 853\/2004<\/b><\/td>\n

Uredba utvr\u0111uje posebna higijenska pravila za proizvo\u0111a\u010de hrane \u017eivotinjskog porekla (meso, mle\u010dni i riblji proizvodi) i istovremeno osigurava da donirana hrana \u017eivotinjskog porekla ispunjava standarde bezbednosti.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Regulation\u00a0<\/b><\/p>\n

No 178\/2002<\/b><\/td>\n

Uredba utvr\u0111uje op\u0161ta na\u010dela i propise uklju\u010duju\u0107i bezbednost hrane i sledljivost hrane, kao i hrane namenjene doniranju. Ova uredba nagla\u0161ava odgovornost privrednih subjekata koji se bave hranom da tr\u017ei\u0161tu osiguraju higijenski ispravnu hranu, uklju\u010duju\u0107i doniranu hranu.\u00a0<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Regulation 2019\/828<\/b><\/td>\nCilj uredbe je podsticanje doniranja hrane i smanjenje bacanja hrane uz poja\u0161njenje odredbi o odgovornosti za doniranje hrane. Uredba pru\u017ea pravnu za\u0161titu donatorima hrane, podsti\u010du\u0107i pove\u0107anje donacija uz minimaliziranje pravnih rizika za donatore.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Directive 2000\/13\/EC<\/b><\/td>\nDirektiva reguli\u0161e ozna\u010davanje hrane i osigurava potpunu informisanost o sastojcima, alergenima, nutritivnom sastavu i roku trajanja prehrambenih proizvoda. Pravilno ozna\u010davanje osigurava dobru praksu doniranja hrane.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Directive<\/b><\/p>\n

2002\/99\/EC<\/b><\/td>\n

Direktiva utvr\u0111uje zahteve za zdravlje \u017eivotinja za proizvodnju i stavljanje na tr\u017ei\u0161te proizvoda animalnog porekla namenjenih ishrani ljudi.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Food Donation Guidelines <\/b>2017\/C 361\/01<\/b><\/td>\nEU daje smernice i preporuke za pravilno doniranje hrane (rukovanje hranom, skladi\u0161tenje, transporta i komunikacija u lancu doniranja) u skladu sa dobrom donatorskom praksom zemalja EU.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EU Food Law Guidance<\/b><\/td>\nSmernice Europske komisije o razli\u010ditim aspektima EU zakona o hrani, uklju\u010duju\u0107i bezbednost (ozna\u010davanje, sledljivost i sistem upravljanja).<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
EFSA Guidance<\/b><\/td>\nNau\u010dna mi\u0161ljenja, smernice i procene rizika Europske agencije za sigurnost hrane (EFSA) u oblasti bezbednosti hrane u cilju podr\u0161ke institucijama EU i dr\u017eavama \u010dlanicama u dono\u0161enje odluka.\u00a0<\/span><\/td>\n<\/tr>\n
Codex Alimentarius Guidelines<\/b><\/td>\nSmernice za primenu Codex Alimentarius me\u0111unarodno priznatih standarda, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane kako bi EU osigurala bezbednost hrane i podsticala dru\u0161tveno odgovorno pona\u0161enje u trgovini.<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

<\/a>Doniranje hrane<\/h2>\n

Preraspodela vi\u0161kova hrane koji nastaju u bilo kojoj fazi lanca proizvodnje i distribucije hrane vr\u0161i se bez naknade direktnom donacijom socijalno ugro\u017eenim osobama ili preko banaka hrane koje su medijator izme\u0111u donatora, dobrotvornih organizacija i krajnjih korisnika. <\/span>Donirana hrana<\/b> mo\u017ee biti sve\u017ea hrana (meso, vo\u0107e i povr\u0107e), gotova hrana\/obrok, delimi\u010dno pripremljena ili zamrznuta hrana. <\/span>Donatori<\/b> su subjekti u poslovanju hranom, fizi\u010dka ili pravna lica, koji doniraju vi\u0161kove hrane iz bilo koje faze lanca snabdevanja hranom (proizvodnja, maloprodaja, priprema i dostava gotove hrane, ugostiteljstvo). <\/span>Posrednik u lancu doniranja hrane<\/b> je neprofitna fizi\u010dka ili pravna osoba odnosno humanitarna organizacija (socijalne samousluge, javne kuhinje) upisana u odgovaraju\u0107i Registar posrednika u doniranju hrane. Krajnji primaoci donirane hrane mogu biti socijalno ugro\u017eene osobe, osobe pogo\u0111ene elementarnom nepogodom ili prirodnom katastrofom, neprofitni pravni subjekti koji pru\u017eaju uslugu sme\u0161taja i\/ili ishrane svojim \u0161ti\u0107enicima (slika 1).\u00a0<\/span><\/p>\n

\"Slika
Slika 1. U\u010desnici u lanacu doniranja hrane<\/figcaption><\/figure>\n

Va\u017enu ulogu u doniranju imaju banke hrane<\/strong>, neprofitne organizacije koje prikupljaju, skladi\u0161te i distribuiraju vi\u0161ak hrane koja je jo\u0161 uvek bezbedna za upotrebu. Prva banka hrane osnovana je u Arizoni (SAD) 1967. godine, a prva u Europi 1984. godine u Francuskoj. Danas u evropskim zamljama postoje nacionalne federacije banaka hrane. U EU nacionalne banke su umre\u017eene i \u010dine Europski savez banaka hrane – FEBA (European Food Banks Federation) sa sedi\u0161tem od 2018. godine u Bruxellesu (https:\/\/food.ec.europa.eu<\/a>). U mre\u017ei FEBA je 2018. godine bilo 421 banka hrane iz 24 zemlje sa 31.700 humanitarnih radnika, od kojih je \u010dak 85% volontera. Doniranje se tako\u0111e smatra stavljanjem hrane na tr\u017ei\u0161te, \u0161to zahteva i dosledno sprovo\u0111enje zakonskih propisa u ovoj oblasti. Donator hrane odgovoran je za higijensku ispravnost hrane do trenutka dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja ili, u slu\u010daju direktnog doniranja krajnji primalac. Humanitarne organizacije, posrednici u lancu doniranja hrane, odgovorni su za bezbednost hrane od preuzimanja hrane od donatora hrane do podele hrane krajnjem primaocu.<\/p>\n

Europska komisija ohrabruje dr\u017eave \u010dlanice na redistribuciju vi\u0161ka hrane, odnosno doniranje, obezbe\u0111uju\u0107i zakonski okvir i smernice za dobru praksu doniranja hrane u zemljama EU. Direktiva EZ 2018\/851 o otpadu nagla\u0161ava potrebu smanjenja bacanja hrane u EU za 50 % pre 2030. godine i predla\u017ee dr\u017eavama \u010dlanicama da podsti\u010du doniranje hrane, a smanje usmeravanje vi\u0161kova hrane za ishranu stoke ili na preradu u neprehrambene proizvode. Unutar Evropske unije je 2019. godine doneta odluka o uspostavljanju zajedni\u010dke metodologije za merenje otpada od hrane. Strategija Farm to Fork (F2F) tako\u0111e doniranje hrane vidi kao bitnu kariku u smanjenju otpada od hrane od strane potro\u0161a\u010da i maloprodajnih objekata u EU do 2030 https:\/\/food.ec.europa.eu\/document\/download<\/a>). Evropska unija je u okviru Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, donela Smernice za donacije hrane (https:\/\/eur-lex.europa.eu<\/a>) kako bi se aktivnim uklju\u010divanjem zemalja \u010dlanica u doniranje hrane smanjilo bacanje hrane i time o\u010duvali prirodni resursi i \u017eivotna sredina. Primenom smernica o doniranju hrane koje je objavila Evropska komisija 2017. godine osigurava se visok nivo sigurnosti hrane, zdravstvene i higijenske ispravnosti, sledljivosti i odgovornosti. Kada je u pitanju fiskalni okvir, ve\u0107ina zemalja Evropske unije (20 od 27 \u010dlanica) kao podsticajnu meru je ukinula obavezu pla\u0107anja PDV-a na doniranu hranu. Vi\u0161estruki zna\u010daj doniranja hrane je prepoznat i na me\u0111unarodnom planu. U okviru Agende Ujedinjenih nacija do 2030. godine predvi\u0111eno je da se do 2030. godine prepolovi bacanje hrane po glavi stanovnika.<\/p>\n

Briga o zdravstvenoj i higijenskoj ispravnosti hrane je prioriteni cilj u doniranju jer se time smanjuju zdravstveni rizici za korisnike donirane hrane. Prema tome unutar EU postoje propisi i direktive za doniranje hrane i hrane za \u017eivotinje, a razvijaju se i brojne smernice koje olak\u0161avaju sprovo\u0111enje dobre prakse u oblasti bezbednosti hrane. Ovi zakoni i smernice igraju klju\u010dnu ulogu u omoguc\u0301avanju donacija hrane od strane humanitarnih organizacija i dobrotvornih organizacija unutar EU. Uspostavljanjem higijenskih standarda, obezbe\u0111ivanjem bezbednosti hrane i pru\u017eanjem pravne za\u0161tite donatorima, podr\u017eava se misija humanitarnih organizacija da ubla\u017ee glad i nesigurnost hrane, istovremeno \u010duvajuc\u0301i zdravlje i dobrobit primalaca.<\/p>\n

<\/a>Barijere u doniranju hrane<\/h2>\n

Uprkos postoje\u0107im propisima i podizanju svesti o zna\u010daju zbrinjavanja vi\u0161ka hrane statisti\u010dki podaci ukazuju da se zbog brojnih barijera samo 10% vi\u0161ka hrane iz celog lanca snadbevanja adekvatno iskoristi. Glavne prepreke u preraspodeli vi\u0161ka hrane kroz doniranje su nedostatak informacija o vrsti hrane koja se mo\u017ee donirati i razumevanje protokola za doniranje hrane. Hrana se \u010desto donira pri kraju roka trajanja, pa se postavlja opravdano pitanje je li je hrana na kraju lanca doniranja i zdrvstveno bezbedna. Iako proizvo\u0111a\u010di hrane unutar fabrika dosledno primenjuju standarde koji obezbe\u0111uju zdravstevenu i higijensku ispravnost proizvoda, i za njih postoje nejasno\u0107e kada je u pitanju doniranje hrane. Naj\u010de\u0161\u0107a dilema potencijalnih donatora je da li mogu donirati proizvode kojima je istekao ozna\u010deni datum trajanja. Pored toga javljaju se i logi\u010dna pitanja vezana za pravilno skladi\u0161tenje, pakovanje, transport i ozna\u010davanje donirane hrane. Osim regulatornog pitanja, proizvo\u0111a\u010di delom imaju i opravdane dileme koje se odnose na naplatu PDV-a na doniranu hranu. Obaveze ekonomske prirode destimuli\u0161u i proizvo\u0111a\u010de i prodavce da vi\u0161kove hrane doniraju i zato \u010desto \u010dekaju istek roka upotrebe i hranu uni\u0161tavaju. Zbog svega navedenog brojne fabrike i organizacije bespotrebno odbacuju zdravstevno-bezbednu hranu i time propu\u0161taju priliku za ubla\u017eavanje posledica nesigurnosti hrane i davanje podr\u0161ke socijalno ugro\u017eenim grupama.<\/p>\n

Dodatni problem predstavljaju i nedoumice koje imaju nadle\u017ene inspekcije zbog nedostatka jasnih smernica za re\u0161avanje problema sa kojima se suo\u010davaju donatori u oblasti bezbednosti hrane. Va\u017eno je napomenuti da se mnogi proizvo\u0111a\u010di hrane te\u0161ko odlu\u010duju da doniraju hranu zbog bojazni od potencijalne odgovornosti razbolevanja korisnika. Anketa iz 2016. koju je proveo Savez za smanjenje rasipanja hrane (Food Waste Reduction Alliance) i inicijativa za saradnju prehrambene industrije, potvrdila je da 50% proizvo\u0111a\u010da, 39% restorana i 25% trgovaca na malo i veliko koji su u\u010destvovali u anketiranju je zabrinutost za odgovornost navelo kao glavnu prepreku donacijama.<\/p>\n

<\/a>Problemi humanitarnih organizacija<\/h2>\n

Probleme vezane za bezbednost donirane hrane imaju i humanitarne organizacije koje posreduju u lancu doniranja. Hrana prikupljana od donatora se prevozi, skladi\u0161ti i raspodeljuje kroz mre\u017eu povezanih dobrotvornih organizacija (lokalne organizacije, narodne kuhinje, Crveni krst). Identifikovanje svih u\u010desnika u doniranju hrane bitno je zbog prelaska odgovornosti<\/strong> za bezbednost donirane hrane du\u017e lanca doniranja. Donator hrane odgovoran je za sigurnost hrane do trenutka dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja hrane ili, u slu\u010daju direktnog doniranja, krajnji primalac. Posrednik u lancu doniranja hrane odgovoran je za sigurnost hrane od preuzimanja hrane od donatora do podele hrane, odnosno dok ona ne stigne do primalaca. Ve\u0107ina humanitarnih organizacija nema adekvatne tehni\u010dke uslove za prihvat ve\u0107ih koli\u010dina hrane (hladnja\u010de, skladi\u0161ta, vozila, ljudske resurse), naro\u010dito kada se radi o prihvatu hrane pred istekom roka trajanja. Doniranje hrane nije u potpunosti za\u017eivelo u evropskim zemljama upravo zbog nedovoljnih tehni\u010dkih kapaciteta posrednika u lancu doniranja. Va\u017ean problem sa aspekta bezbednosti predstavljaju ljudski resursi<\/strong>, odnosno veliki broj volontera uklju\u010denih u rad humanitarnih organizacija koji tako\u0111e moraju imati polo\u017een higijenski minimum, ispit iz osnovnih znanja o zdravstvenoj ispravnosti hrane. Iako je volonterska radna snaga od izuzetne va\u017enosti za dru\u0161tvo, volonterima \u010desto nedostaju potrebne ve\u0161tine za obavljanje odre\u0111enih zadataka unutar humanitarnih organizacija. U pojedinim evropskim zemljama deo volontera \u010dine osobe osu\u0111ene na dru\u0161tveno korisni rad u zajednici. Kod takvih osoba \u010desto nedostaje istinska motivacija za bilo kakvom edukacijom i humanitarnim radom u celini. Nedostatak odgovara po svim navedenim pitanjima, kao i nedovoljan broj edukacija svih aktera u lancu doniranja obeshrabruje zbrinjavanje vi\u0161kova hrane, a time umanuje brigu dru\u0161tva o socijalno ugro\u017eenim, prirodnim resursima i \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

<\/a>Prevazila\u017eenje barijera i motivacija humanitarnih organizacija za doniranje hrane<\/h2>\n

Uprkos postoje\u0107im zakonskim propisima EU, ve\u0107ina humanitarnih organizacija u zemaljama \u010dlanicama Evropske unije i dalje nema jasnu predstavu o zna\u010daju bezbednosti donirane hrane, kao i svojim obavezama po ovom pitanju. Kontinuirana edukacija<\/strong> o svim aspektima bezbednosti hrane predstavlja na\u010din za prevazila\u017eenje postoje\u0107ih barijera. Me\u0111utim, prvi va\u017ean korak u re\u0161avanju ovog problema je registracija svih posrednika u lancu doniranja. Nadle\u017ena ministarstva treba da preuzmu brigu o registrovanim posrednicima i pomognu im u otklanjanju nedoumica koje imaju vezano za redovno i obavezno izve\u0161tavanje o koli\u010dini prikupljene hrane, ali i da pru\u017ee punu podr\u0161ku svim zainteresovanim humanitarnim organizacijama da se uklju\u010de u lanac doniranja hrane. Prema tome, neophodno je da vlada i nadle\u017ena ministarstava stvore adekvatni podsticajni okvir za bezbedno doniranje (slika 2).<\/p>\n

\"\"
Slika 1. U\u010desnici u lanacu doniranja hrane<\/figcaption><\/figure>\n

Zna\u010dajnu ulogu u prevazila\u017eenju barijaera imaju <\/span>nacionalni vodi\u010di<\/strong> za razumevanje evropskih propisa i dodatnih zahteva o doniranju hrane. Pomenuti vodi\u010di pru\u017eaju detaljnije informacije o hrani koja mo\u017ee biti donirana, sigurnosti i ozna\u010davanju hrane namenjene doniranju.<\/span><\/p>\n

<\/a>Primeri dobre prakse diniranja hrane<\/h2>\n

Francuska je jedna od evropskih zemlja sa najboljom donatorskom praksom, pa i najdoslednijom primenom propisa o bezbednosti hrane. Posebnom uredbom u Francuskoj je propisano da je svaki subjekt u poslovanju hranom odgovoran za zdravstvenu i higijensku ispravnost proizvoda. Prenos vlasni\u0161tva i odgovornosti nad hranom vr\u0161i se potpisivanjem slu\u017ebenog dokumenata za svaku primljenu donaciju sa svim neophodnim podacima. Za donatore postoje nacionalni vodi\u010di sa navedenim higijenskim uslovima koji se moraju ispuniti tokom distribucije donirane hrane.<\/p>\n

Italija je tako\u0111e jedna od zemalja koja na adekvatan na\u010din prevazilazi barijere vezane za primenu zakonske regulative za bezbednost donirane hrane. U Italiji je done\u0161en prvi europski zakon (Good Samaritan Law) po uzoru na ameri\u010dki Bill Emerson Good Samaritan Act, koji donatore osigurava od tu\u017ebi za zdravstvenu ispravnost donirane hrane. Posebnost ovog zakona je bazirana na \u010dinjenici da se doniranje hrane od strane donatora prema posredniku u lancu doniranja smatra kao doniranje hrane prema krajnjem primaocu. Uprkos \u010dinjenicima da Italija ima jednu od najbolje organizovanih banaka hrane u Evropi i da je dono\u0161enje Zakona dobrog Samar\u0107anina podstaklo doniranje, Italija je jo\u0161 uvek vode\u0107a zemlja u koli\u010dini ba\u010dene hrane. U cilju re\u0161avanja pomenutog problema 2016. godine donet je novi zakon koji je izmenama poreskog okvira znatno olak\u0161ao doniranje. Novi zakon je baziran na inicijativama i podsticajima svim u\u010desnicima u lancu doniranja hrane. Posebna pa\u017enja u zakonu je fokusirana na poja\u0161njenje pojmova \u201enajbolje upotrebiti do\u201c<\/strong> i \u201eupotrebiti do\u201c<\/strong>. Izraz \u201enajbolje upotrijebiti do\u201c<\/strong> odre\u0111uje datum do koda je po\u017eeljno iskoristiti namirnicu, ali ne ograni\u010dava donatore da ako postoji vi\u0161ak hrane koja je o\u010duvanog kvaliteta i neo\u0161te\u0107ene ambala\u017ee nakon navedenog datuma izvr\u0161i doniraje. Sa druge strane, u italijanskom zakonu se navodi da se pojam \u201eupotrebiti do\u201c<\/strong> odnosi na specifi\u010dne kratkotrajne i lako kvarljive proizvode i ozna\u010dava ta\u010dan datum roka trajanja, nakon koga se hrana vi\u0161e ne mo\u017ee donirati (slika 3).<\/p>\n

\"Slika
Slika 3. Ozna\u010davanje trajnosti proizvoda<\/figcaption><\/figure>\n

Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) ima detaljan pravni okvir relevantan za bezbednost hrane koji se oslanja na zakone UK, zakone zemalja \u010dlanica (Velike Britanije i Severne Irske), kao i deo zakona Europske unije koji su zadr\u017eani nakon izlaska UK iz EU. Na nacionalnom nivou vlast je osnovala Agenciju za standarde o hrani, koja pru\u017ea pomo\u0107 svima koji posluju hranom i sara\u0111uje s lokalnim vlastima oko sprovo\u0111enja zakona i propisa o bezbednosti hrane. Lokalne vlasti sprovode redovan inspekcijski nadzor svih subjekata u poslovanju hranom. Ujedinjeno Kraljevstvo ima i zakone koji standardizuju i poja\u0161njavaju oznake datuma na proizvodima, u skladu sa Codex Alimentarius i Uredbom EU o informacijama o hrani (FIR). koja propisuje dvostruko ozna\u010davanje datuma na deklaracijama. Zakon Ujedinjenog Kraljevstva u cilju smanjenja nepotrebnog bacanja hrane nala\u017ee da proizvo\u0111a\u010di koriste termin \u201eupotrebiti do\u201d kada sa aspekta higijenske ispravnosti proizvoda postoje ograni\u010denja trajnosti, a u drugim slu\u010dajevima termin \u201enajbolje upotrebiti do\u201d.. Ministarstvo \u017eivotne sredine, hrane i poljoprivrede u Velikoj Britaniji pojasnilo je zakonske odredbe o bezbednosti hrane i omogu\u0107ilo doniranje (i prodaju) hrane kojoj je istekao rok \u201enajbolje upotrebiti do\u201c<\/strong> ukoliko je kvalitet proizvoda o\u010duvan, a zabranilo prodaju ili doniranje hrane nakon isteka datuma sa oznakom \u201eupotrebiti do\u201c<\/strong>. Pored toga, britanska vlada je pokrenula opse\u017ene kampanje \u010diji je cilj edukacija potro\u0161a\u010da o ozna\u010davanju trajnosti proizvoda na deklaracijama. Usvajanje nacionalnih i pojedina\u010dnih propisa o bezbednosti donirane hrane, uspostavlajanje sistema ozna\u010davanja trajnosti primenom dvostrukog datuma navedenog u standardima Codex Alimentarius, pru\u017eanje bespovratne pomo\u0107i i posticaja privrednim subjekatima u poslovanju hranom su dobri pristupi Ujedninjenog Kraljevstva u re\u0161avanju problema vezanih za doniranje hrane.<\/p>\n

EU nema zakonodavstvo o doniranju hrane koje se dosledno primenjuje u svim zemljama \u010dlanicama, pa su zemlje razvile sopstvene pristupe u re\u0161avanju problema preraspodele vi\u0161kova hrane. Kao \u0161to je navedeno samo nekoliko \u010dlanica EU, poput Italije i Francuske, ima dobre nacionalne zakone za doniranje hrane, dok su neke zemalje poput Nema\u010dke, Rumunije i \u0160vedske uspostavile samo smernice za upravljanje donacijama hrane. Deo zemalja unutar Evropske unije realizuje doniranje hrane samo na osnovu odre\u0111enih administrativnih tekstova na ovu tematiku. Prevazila\u017eenje barijera u doniranju hrane u zemljama koje jo\u0161 uvek nisu postigle visok nivo organizacije unutar lanca doniranja po pitanju bezbednosti hrane mogu\u0107e je posti\u0107i dobrom saradnjom sa lokalnim vlastima i ministarstvima, kao organizovanjem kontinuiranih edukacija na slede\u0107e teme:<\/p>\n