{"id":2793,"date":"2024-06-21T14:43:02","date_gmt":"2024-06-21T14:43:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.res-food.eu\/?post_type=mathima&p=2793"},"modified":"2024-11-13T12:55:23","modified_gmt":"2024-11-13T12:55:23","slug":"m1-food-surplus-serbian-2","status":"publish","type":"mathima","link":"https:\/\/www.res-food.eu\/index.php\/lesson\/m1-food-surplus-serbian-2\/","title":{"rendered":"Modul 1 \u2013 Vi\u0161ak hrane"},"content":{"rendered":"

MODUL 1: VI\u0160AK HRANE<\/h1>\n

Vi\u0161kovi od hrane <\/strong>proizilaze iz akumulacije hrane u bilo kojoj fazi lanca distribucije hranom (npr. neprodane koli\u010dine hrane na tr\u017ei\u0161tu iz poljoprivrede, neprodane koli\u010dine hrane u prodavnicama, nepotro\u0161ena hrana kod ku\u0107e (Slika 1.<\/strong>). Nastali vi\u0161ak hrane postaje otpad od hrane, \u0161to je prepoznato kao jedan od globalnih problema dana\u0161njice.<\/p>\n

\u0160irom sveta bacanje hrane je ozbiljan problem. Otprilike 88 miliona tona hrane godi\u0161nje se baci samo u EU, kako u fazi proizvodnje tako i u fazi potro\u0161nje. Ovaj otpad ima \u0161tetan uticaj na dru\u0161tvo, ekonomiju i okolinu. Uticaj na okolinu mo\u017ee se videti u proizvodnji gasova sa efektom staklene ba\u0161te, uglavnom metana, od razgradnje otpada od hrane na deponijama. Kroz saradnju kompanija koja imaju otpad od hrane i onih koji tu hranu mogu distribuirati onima kojima je potrebno, vi\u0161ak hrane preusmerava se s deponija u dobrotvorne svrhe pre nego \u0161to postane otpad od hrane, \u010dime se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te na deponijama. Rezultat takve saradnje je ubla\u017eavanje klimatskih promena i promocija odr\u017eivosti u Ho.Re.Ca. sektoru. Strategija saradnje izme\u0111u u\u010desnika u lancu snabdevanja hranom i humanitarnih udru\u017eenja jedan je od na\u010dina re\u0161avanja ovih problema kako bi se minimizirao gubitak i rasipanje hrane te maksimiziralo kori\u0161tenje resursa.<\/p>\n

\"Slika
Slika 1. Definicija I razlike izme\u0111u gubitka hrane, vi\u0161kova hrane i otpada od hrane<\/figcaption><\/figure>\n

Redistribucija vi\u0161kova hrane \u010dini hranu dostupnijom onima koji imaju ote\u017ean pristup hranjivim obrocima, \u0161to rezultira pobolj\u0161anjem zdravlja i pove\u0107anjem blagostanja te smanjenjem otpada od hrane. Saradnja izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da hrane, distributera, prodavca, potro\u0161a\u010da i humanitarnih organizacija pobolj\u0161ava efikasnost i organizaciju lanca snabdevanja hranom. Takva partnerstva podsti\u010du inovativne pristupe kori\u0161\u0107enju i redistribuciji vi\u0161kova hrane, optimizaciji kori\u0161\u0107enja resursa i smanjenju otpada od hrane na minimum. Uspostavljanje ovakvih veza unapre\u0111uje celokupnu efikasnost (kori\u0161\u0107enja) resursa unutar lanca snabdevanja hranom.<\/p>\n

Pristupanje problemu redistribucije vi\u0161ka hrane zahteva holisti\u010dki pristup i saradnju u kojoj u\u010destvuju\u00a0 svi akteri unutar lanca snabdevanja hranom. Problem je kompleksnost celog procesa, budu\u0107i koli\u010dine vi\u0161kova hrane koji nastaju nije mogu\u0107e precizno predvideti.<\/p>\n

Hoteli, restorani, kafi\u0107i (Ho.Re.Co.), ketering, supermarketi<\/strong> i drugi prehrambeni lanci primeri su kompanija koje imaju na raspolaganju vi\u0161kove hrane (Slika 2<\/strong>) budu\u0107i da stvaraju ili raspola\u017eu neiskori\u0161\u0107enom hranom koja se mo\u017ee distribuirati i tako smanjiti bacanje hrane. Restorani<\/strong> mogu imati vi\u0161ak hrane zbog promena u potra\u017enji potro\u0161a\u010da, promena jelovnika ili precenjenim koli\u010dinama namirnica potrebnim za pripremu obroka. Ako je predvi\u0111eno prisustvo manje od o\u010dekivanog ili ako do\u0111e do otkazivanja, ketering kompanije koje poslu\u017euju obroke za doga\u0111aje, konferencije i zabave mogle bi imati vi\u0161ak hrane. Objekti poput supermarketa i prehrambenih lanaca<\/strong> nude razne prehrambene proizvode. Zbog roka trajanja, vizuelnih nedostataka, neispravnih pakovanja ili prevelikih zaliha, supermarketi mogu generisati vi\u0161ak. Lanci brze hrane<\/strong> mogu generisati vi\u0161kove hrane kao posledicu promena u potra\u017enji potro\u0161a\u010da, gre\u0161aka u\u010dinjenih tokom proizvodnje hrane ili marketin\u0161kih kampanja koje proizvode vi\u0161ak zaliha. Objekti koji proizvode i prera\u0111uju hranu<\/strong> tako\u0111e mogu stvoriti vi\u0161ak hrane. Prevelike zalihe, lo\u0161e ozna\u010davanje proizvoda, neefikasnost proizvodne linije ili prilago\u0111avanje preferencijama potro\u0161a\u010da mogu rezultovati vi\u0161kovima hrane. Identifikacijom kompanija koje imaju na raspolaganju vi\u0161kove hrane u Ho.Re.Ca. sektoru supermarketima i prehrambenim lancima mogu\u0107e je izraditi ciljane planove za oporavak vi\u0161kova hrane, preraspodelu i smanjenje otpada.<\/p>\n

\"Slika
Slika 2. Proizvo\u0111a\u010di vi\u0161ka hrane<\/figcaption><\/figure>\n

Koli\u010dina i raznolikost vi\u0161kova hrane<\/strong><\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i razlozi nastanka vi\u0161kova hrane tokom pripremanja obroka su prekora\u010denje proizvodnje, pogre\u0161ne kalkulacije, kontrola kvaliteta i ljudske gre\u0161ke. Navedeni faktori ukazuju na manjkavosti u planiranju, koordinaciji i ta\u010dnosti u procesu pripreme hrane. Dakle, pravilnim planiranjem obroka nastanak vi\u0161kova hrane mo\u017ee se zna\u010dajno smanjiti.<\/p>\n

<\/a>Kategorizacija vi\u0161kova hrane<\/h2>\n

Vi\u0161kove hrane treba kategorizovati prema vrsti, kao \u0161to su vo\u0107e, povr\u0107e, mle\u010dni pro-izvodi, \u017eitarice ili gotova jela. Ova kategorizacija poma\u017ee u boljem razumevanju prirode vi\u0161kova hrane i olak\u0161ava ciljanu preraspodelu. Naj\u010de\u0161\u0107e vrste vi\u0161kova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca su mo\u017ee se podeliti u grupe kako je prikazano na Slici 3<\/strong>.<\/p>\n

\"Slika
Slika 3. Kategorizacija vi\u0161kova hrane (Izvor: https:\/\/refed.org\/food-waste\/the-problem\/#which_foods_get_wasted)<\/figcaption><\/figure>\n

Osnove kvaliteta hrane<\/u><\/em><\/p>\n

U slu\u010daju senzorskih svojstava, od lako kvarljive hrane<\/strong> se o\u010dekuje da zadovoljava propisane odgovaraju\u0107e parametre kvaliteta i sigurnosti hrane. Vo\u0107e i povr\u0107e ne sme imati znakove kvarenja poput plesni, trule\u017ei ili neobi\u010dnog mirisa. \u010cvrsto\u0107a, boja i izgled hrane moraju biti unutar prihvatljivih granica. Meso, jaja i mle\u010dni proizvodi ne smeju imati znakove kvarenja, uklju\u010duju\u0107i promenu boje, neugodan miris ili sluzavost. Kako bi se navedeno osiguralo, potrebno je obratiti pa\u017enju na temperaturu skladi\u0161tenja. Nekvarljiva hrana<\/strong> uklju\u010duje konzerviranu robu, kao \u0161to je konzervirano vo\u0107e, povr\u0107e, supe, umaci itd.; pakovanu hranu – grickalice, kola\u010di\u0107i, \u010dips, krekeri itd.; suve namirnice – ri\u017ea, testenina, \u017eitarice, pasulj, itd.; za\u010dine – umaci, prelivi, na-mazi, za\u010dini itd.; pi\u0107a: voda u boci, sokovi, bezalkoholna pi\u0107a, kafa, \u010daj, itd. Gotova hrana uklju\u010duje gotova jela kao \u0161to su unapred zapakovana jela, sendvi\u010di, salate, zamotuljci itd.; delikatesne artikle – naresci, pripremljene salate, sirne plate itd.; ostatke sa \u0161vedskog stola, banketa i doga\u0111anja. Pekarski proizvodi<\/strong> uklju\u010duju vi\u0161ak hleba, peciva i punjenih pekarskih proizvoda iz pekara, kafeterija i restorana. Za pe\u010dene proizvode je preporuka da se potro\u0161e u roku 24 sata od prijema kod posrednika. Va\u017eno je napomenuti da se peciva s nadevima (npr. nadevi od sira, nadevi za pizzu a la pizza, nadevi za meso, vir\u0161le) moraju potro\u0161iti u roku 12 sati od prijema od posrednika. Vi\u0161ak sastojaka<\/strong> uklju\u010duje vi\u0161ak sirovih sastojaka i zaliha hrane kori\u0161\u0107enih za kuvanje i pripremu hrane. Vi\u0161ak zaliha<\/strong> odnosi se na prekomerne zalihe ili hranu kojoj je skoro istekao rok trajanja, a koja je jo\u0161 uvek sigurna za konzumaciju.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sigurnost hrane<\/strong><\/p>\n

Saradnja s nadle\u017enim telima za sigurnost hrane i regulatornim agencijama osigurava ispunjavanje potrebnih standarda i propisa o sigurnosti hrane. Tra\u017eenje informacija i podr\u0161ke od stru\u010dnjaka za sigurnost hrane mo\u017ee pomo\u0107i u razvoju pravilnih postupaka testiranja i ta\u010dnom tuma\u010denju rezultata. Detaljne zapise o procesu procene kvaliteta, uklju\u010duju\u0107i nalaze inspekcije, rezultate ispitivanja i sve preduzete korektivne radnje treba sa\u010duvati kori\u0161\u0107enjem elektronskih baza podataka ili softverskih sistema. Vrlo je korisno implementirati sistem za kontinuirano pra\u0107enje i ocenu parametara kvalitet vi\u0161kova hrane. To uklju\u010duje redovni pregled i a\u017euriranje smernica za kvalitet na temelju povratnih informacija, nau\u010dnog napretka i promena u propisima o sigurnosti hrane, kao i provo\u0111enje periodi\u010dnih revizija i procena kako bi se osiguralo dosledno pridr\u017eavanje utvr\u0111enih parametara kvaliteta. Kako bi se odr\u017eala doslednost i proveli standardi sigurnosti hrane<\/strong> tokom procesa preraspodele vi\u0161kova hrane, rutinski se preduzimaju redovni nadzori, dokumentacija i testovi kontrole kvaliteta. Specifi\u010dni parametri kvaliteta i metode detekcije mogu se razlikovati zavisno od vrsti hrane, lokalnim propisima i organizacijskim politikama. Vizuelni pregled se koristi za procenu op\u0161teg izgleda, boje i sve\u017eine namirnica\/hrane<\/strong>. Promena boje i plesan znakovi su kvarenja. Na primer, sve\u017ee vo\u0107e i povr\u0107e ne sme imati znakove kvarenja, poput plesni ili trule\u017ei. Izgled i boja moraju biti unutar prihvatljivih granica. Meso, \u017eivina, riba, mle\u010dni proizvodi i jaja ne smeju imati znakove kvarenja, uklju\u010duju\u0107i promenu boje ili sluzavost. Za zbirna pakovanja u kojima je jedno jaje razbijeno, preostala su jaja sigurna i prikladna za donaciju. Pri tome jaja moraju biti sme\u0161tena u \u010distu kutiju ili drugu prikladnu ambala\u017eu, a ako ista nije ozna\u010dena, mora se ozna\u010diti odgovaraju\u0107im podacima kako bi krajnji primaoc imao sve potrebne podatke. Pekarski proizvodi ne smeju sadr\u017eati plesan niti znakove kvarenja. Donirana hrana ne sme imati neugodne ili \u010dudne mirise koji bi mogli sugerisati na truljenje ili rast bakterija. Od visokokvalitetnih namirnica obi\u010dno se o\u010dekuju sve\u017ei, ugodni mirisi i odgovaraju\u0107i ukus<\/strong>. Tekstura i konzistencija hrane<\/strong> pomno se ispituju kako bi se osigurala potrebna svojstva. Pekarski proizvodi trebaju biti odgovaraju\u0107e sve\u017ei-ne, bez znakova ustajalosti ili suvo\u0107e, dok vo\u0107e i povr\u0107e treba biti \u010dvrsto, a meso pravilne teksture. Pakovanje i pe\u010dati garantuju odgovaraju\u0107i kvalitet namirnice.<\/strong> Kontaminacija ili gubitak kvaliteta proizvoda mo\u017ee biti posledica o\u0161te\u0107ene ambala\u017ee. Zaptivke koje su jo\u0161 netaknute slu\u017ee za osiguranje sve\u017eine i sigurnosti proizvoda. Limenke koje imaju malo udubljenje mogu se donirati. Limenke koje su naduvane, cure ili imaju toliko duboko udubljenje da je unutra\u0161njost (premaz) o\u0161te\u0107en te bi i hrana u limenci mogla biti kontaminirana, moraju se baciti. Trajnost ili datumi isteka<\/strong> proveravaju se da bi se videlo je li vi\u0161ak hrane prikladan za preraspodelu. Prednosti imaju artikli s du\u017eim rokom trajanja. Postoji razlika izme\u0111u: “upotrebiti do”<\/strong> (eng. \u201euse to\u201c) i “najbolje upotrebiti do”<\/strong> (eng. \u201ebest before\u201c) u smislu sigurnosti hrane. Slika 4.<\/strong> prikazuje primer ozna\u010davanja hrane namenjene doniranju.<\/p>\n

\"Slika
Slika 4. Ozna\u010davanje hrane namijenjene za doniranje (Izvor: Ministarstvo poljoprivrede Republike Hrvatske)<\/figcaption><\/figure>\n

<\/a>Kako znamo da je hrana sigurna za konzumaciju i nakon datuma “najbolje upotrebiti do”?<\/h2>\n

Preporuka je da se sigurnost hrane proveri vizuelno, prema karakteristi\u010dnom mirisu za odre\u0111enu vrstu hrane, prihvatljivoj neo\u0161te\u0107enosti pakovanja, nedostatku pojave r\u0111e, plesni te prisutnosti insekata i stranih tela, a sve uz primenjenu odgovaraju\u0107u temperaturu skladi\u0161tenja. Za osiguravanje sigurnosti hrane i informisanje potro\u0161a\u010da o mogu\u0107im alergijama klju\u010dne su jasne informacije o alergenima i sastojcima na pakovanju. Vi\u0161kovi hrane podle\u017eu standardima i zakonima o sigurnosti hrane, kao \u0161to su pravilno rukovanje, skladi\u0161tenje i tehnike pripreme. Time se garantuje da hrana zadovoljava sve potrebne sigurnosne kriterijume. Primaoci vi\u0161kova hrane, kao \u0161to su dobro-tvorne organizacije ili banke hrane, mogu dati povratne informacije o kvalitetu i prikladnosti donirane hrane. Ove povratne informacije doprinose ukupnoj proceni kvaliteta i daju informacije za budu\u0107e postupke odabira i donacija.<\/p>\n

Kako bi se osigurala sigurnost i prihvatljivost donirane hrane<\/strong>, klju\u010dno je otkriti i mapirati kriterijume kvaliteta vi\u0161kova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca. Sigurnost hrane<\/strong> (eng. Food Safety) temeljni je uslov njenog kvaliteta i uveden je kao pojam kako bi se pove\u0107alo poverenje potro\u0161a\u010da u hranu koju konzumiraju. Odnosi se na uslove i postupke rukovanja, pripreme i skladi\u0161tenja hrane na na\u010din koji spre\u010dava njenu kontaminaciju \u010dime se smanjuje mogu\u0107nost pojave bolesti poreklom iz hrane. Korak dalje od sigurnosti hrane posti\u017ee se te\u017enjom prema prehrambenoj sigurnosti<\/strong> (eng. Food Security) koja ozna\u010dava potrebu svakog pojedinca za pristupom hrani. Na Svetskom ekonomskom forumu o prehrani u Rimu 1996. godine zaklju\u010deno je da sigurnost hrane postoji kada svi ljudi u svakom trenutku imaju na raspolaganju dovoljne koli\u010dine sigurne i nutritivno vredne hrane u fizi\u010dkom, socijalnom i ekonomskom smislu, a koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe i predstavlja njihov izbor za aktivan i zdrav \u017eivot.<\/strong><\/p>\n

Hrana se smatra sigurnom za prehranu ljudi<\/strong> ako nema \u0161tetnih uticaja na ljudsko zdravlje kada se konzumira prema uputstvu. Prvi korak je razviti sveobuhvatne smernice za kvalitet, koje opisuju specifi\u010dne parametre za procenu kvaliteta vi\u0161kova hrane. Va\u017eni faktori uklju\u010duju izgled, teksturu, miris, ukus, celovitost pakovanja, datume isteka i sve zakonske zahteve. Stvaranje smernica za kvalitet podrazumeva saradnju sa stru\u010dnjacima za sigurnost hrane, regulatornim agencijama i akcionarima u sektoru\/podru\u010dju kako bi se uspostavili robusni i relevantni parametri kvaliteta. Kako bi se za\u0161titili interesi potro\u0161a\u010da i osigurala \u0161to bolja informisanost, koriste se razli\u010diti mehanizmi, kao \u0161to su zakonska regulativa, u\u010destale kontrole, jasnije ozna\u010davanje hrane, uvo\u0111enje sistema osiguranja, a sve u cilju pobolj\u0161anja kvaliteta hrane. Sistemi osiguranja kvaliteta i sigurnosti hrane mogu biti obvezni (npr. HACCP – Analiza opasnosti i kriti\u010dne kontrolne ta\u010dke) ili dobrovoljni (ISO 22000 – Me\u0111unarodna organizacija za standardizaciju, IFS – Me\u0111unarodni standard za hranu i BRC – Britanski maloprodajni konzorcijum). HACCP je me\u0111unarodno obavezuju\u0107a sistemska metoda za identifikaciju, procenu i kontrolu opasnosti hrane, koja je integrisana sa svim drugim sistemima\u00a0 kvaliteta i sigurnosti hrane. Serija standarda ISO 22000 proiza\u0161la je iz potrebe prehrambene industrije za stvaranjem me\u0111unarodne norme koja bi bila prihva\u0107ena i priznata u svim zemljama i koja bi se bavila upravljanjem sigurno\u0161\u0107u hrane u celom lancu \u201eod polja do stola\u201c. Standard IFS razvili su nema\u010dki, francuski i italijanski trgovinski lanci za kontrolu proizvo\u0111a\u010da marki velikih trgovinskih lanaca. On kombinuje na\u010dela HACCP-a sa zahtevima sistema upravljanja kvalitetom i higijenskim zahtevima. Tehni\u010dki standard BRC razvijen je kako bi trgovcima na malo pomogao da ispune svoje zakonske obveze u vezi sa za\u0161titom potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Globalna krovna organizacija koja brine o sigurnosti hrane je Codex Alimentarius Commission (CAC).<\/strong><\/p>\n

<\/a>Zakonske odredbe<\/h2>\n

Temeljno razumevanje relevantnih nacionalnih i EU propisa i smernica koje se odnose na doniranje, prikupljanje, transport, skladi\u0161tenje i distribuciju hrane od klju\u010dne je va\u017enosti za po\u010detak odgovaraju\u0107ih aktivnosti.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Op\u0161ta zakonska uredba o hrani – usvojena 2002. kao Uredba (EZ) br. 178\/2002<\/a> – utvr\u0111uje op\u0161te pravne obaveze i zahteve za sigurnost hrane u dr\u017eavama \u010dlanicama. Tako\u0111e postavlja kriterijume za odre\u0111ivanje je li neka hrana “sigurna” ili nije, zahteva sledljivost i stavlja odgovornost za uskla\u0111enost s propisima o sigurnosti hrane na operatere. U januru 2006. EU je implementirala novi skup propisa o sigurnosti hrane. EU i nacionalni dokumenti relevantni za ve\u0107inu kompanija dostupni su na slede\u0107im linkovima:<\/p>\n

EU<\/strong><\/p>\n

European Commision: Food Donation<\/a><\/p>\n

EU Platform on Food Losses and Food Waste: Recommendations for Action in Food Waste Prevention<\/a><\/p>\n

Republika Srbija<\/strong><\/p>\n

Zakon o donacijama i humanitarnoj pomo\u0107i<\/a><\/p>\n

Zakon o porezu na dodatu vrednost<\/a><\/p>\n

Republika Hrvatska<\/strong><\/p>\n

Zakon o hrani<\/a><\/p>\n

Zakon o poljoprivredi<\/a><\/p>\n

Pravilnik o doniranju hrane i hrane za \u017eivotinje<\/a><\/p>\n

Odluka o dono\u0161enju plana sprje\u010davanja i smanjenja nastajanja otpada od hrane Republike Hrvatske za razdoblje od 2023. do 2028. godine<\/a><\/p>\n

Obavijest komisije o smjernicama upravljanja sigurno\u0161\u0107u hrane za djelatnosti maloprodaje hrane, uklju\u010duju\u0107i donacije hrane<\/a><\/p>\n

https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HU\/TXT\/?uri=uriserv:OJ.C_.2017.361.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2017:361:TOC#ntr62-C_2017361HU.01000101-E0062<\/a><\/p>\n

Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations 2020\/C 199\/01 C\/2020\/2941<\/p>\n

https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HU\/TXT\/?uri=uriserv:OJ.C_.2020.199.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2020:199:TOC<\/a><\/p>\n

Ma\u0111arska<\/strong><\/p>\n

A guide to preventing food waste in the food industry<\/a><\/p>\n

https:\/\/portal.nebih.gov.hu\/documents\/10182\/1218772\/maradeknelkul_utmutato_ELELMISZERIPAR_webes.pdf\/580e6f4d-b9b9-4756-02ce-0481970c3e05<\/a><\/p>\n

A guide to preventing food waste in the commercial sector<\/a><\/p>\n

Otkako su usvojene Smernice EU, napravljene su neke promene u pravilima EU o higijeni hrane kako bi se olak\u0161ala redistribucija ve\u0107e koli\u010dine hrane. Na primer, Uredba Komisije 2021\/382 poja\u0161njava kako koristiti datume \u201eupotrebiti do\u201d i \u201enajbolje upotrebiti do\u201d, posebno kada se hrana donira. Smernice EU odre\u0111uju obaveze vezane uz sigurnost hrane koje se primenjuju na sve kompanije uklju\u010dene u redistribuciju hrane. Propisi imaju pravnu snagu za razliku od smernica koje nemaju. Uz smernice EU, redistribucija hrane podle\u017ee nacionalnim zakonima koji se bave sigurno\u0161\u0107u hrane.<\/p>\n

Standardni operativni postupak (SOP \u2013 Primer standardnog radnog postupka<\/em>: Standard Operating Procedure Example<\/em><\/a>) je dokument koji daje jasna i detaljna uputstva za dosledno i efikasno izvo\u0111enje odre\u0111enog zadatka ili operacije. SOP-ovi su va\u017eni za osiguravanje ujedna\u010denosti, smanjenje pogre\u0161ne komunikacije, po\u0161tovanje propisa i pove\u0107anje produktivnosti i sigurnosti.<\/p>\n

Odgovaraju\u0107i SOP-ovi odnose se na sigurnost hrane, postupke rukovanja, kontrolu temperature hrane, sledljivost hrane i zahteve za specifi\u010dnom dokumentacijom. Stroga implementacija pripremljenih SOP-ova u pogledu prakse sigurnosti hrane u skladu sa nacionalnim i EU propisima (Predlog standardnog operativnog postupka<\/em>: Standard Operating Procedure Template<\/em><\/a>) garantovana je kroz higijenske kontrole, HACCP na\u010dela, sisteme sledljivosti, upravljanje alergenima i pravilne tehnike rukovanja za spre\u010davanje bolesti koje se prenose hranom i osigurava najva\u017eniji aspekt \u2013 potpunu sigurnost donirane hrane.<\/p>\n

<\/a>Redistribucija vi\u0161ka hrane<\/h2>\n

Sistem doniranja i prikupljanja hrane mo\u017ee se podeliti na dve platforme zavisno o ulozi partnera (Slika 5<\/strong>):<\/p>\n