Prema EU zakonu, materijali koji se ne ra\u010dunaju u hranu su oni koji su izgubljeni pre nego \u0161to postanu hrana, npr. zbog gubitaka koji su nastali u primarnoj proizvodnji, u fazi koja prethodi \u017eetvi useva ili tokom uzgoja \u017eivotinja na farmi (npr. predsetveni gubici) ili hrana kojoj nije dozvoljeno pu\u0161tanje na tr\u017ei\u0161te hrane, zbog zara\u017eenosti, \u017eivotinjskih bolesti itd.<\/p>\n
Na nivou EU, ukupan obim otpada od hrane zabele\u017een u 2021. prema\u0161io je 58 miliona tona sve\u017ee mase. Od tog broja, otpad od hrane u doma\u0107instvu \u010dinio je 31 milion tona sve\u017ee mase, predstavljaju\u0107i ve\u0107inski udeo od 54% od ukupnog broja. Sektor za preradu i proizvodnju je slede\u0107i koji najvi\u0161e doprinosi otpadu od hrane, \u010dine\u0107i 21% ukupnog broja, sa otpadom od hrane koji je prema\u0161io 12 miliona tona sve\u017ee mase.<\/p>\n
Preostali udeo otpada od hrane raspore\u0111en je kroz razli\u010dite sektore: primarnu proizvodnju (5 miliona tona, \u010dine\u0107i 9% od ukupnog broja), restorane i servise hrane (vi\u0161e od pet 5 miliona tona, tako\u0111e 9% od ukupnog broja), maloprodaju i druge sektore distribucije hrane (neznatno prema\u0161uje 4 miliona tona, \u010dine\u0107i 7% od ukupnog broja). Ove statistike prikazane su na Slici 1.<\/p>\n Bli\u017eim pogledom na specifi\u010dne grupe hrane, izra\u010dunato je da su vo\u0107e (27%) i povr\u0107e (20%) vrste hrane koje proizvode najve\u0107e koli\u010dine (u apsolutnim koli\u010dinama) otpada od hrane, zatim \u017eitarice (13%), krtole (10%), meso (10%), mle\u010dni proizvodi (9%), riba i jaja (5%), uljarice i \u0161e\u0107erna repa (svaka po 3%) (Slika 2).<\/p>\n Me\u0111utim, veza izme\u0111u hrane dostupne<\/strong> na po\u010detku<\/strong> lanca snabdevanja hranom i otpada od hrane tokom celog lanca snabdevanja hranom <\/strong>razlikuje se od odnosa ukupne koli\u010dine otpada od hrane. Prema prehrambenoj grupi u EU: Meso (X) 10%, Riba 25%, Mle\u010dni proizvodi 3%, Jaja 20%, \u017ditarice 8%, Vo\u0107e 23%, Povr\u0107e 19%, Krtole 16%, \u0160e\u0107erna repa i drugi industrijski usevi (5%).<\/p>\n Otpad od hrane zna\u010dajno doprinosi<\/strong> ekolo\u0161koj degradaciji. Na globalnom nivou, gubitak hrane i otpad od hrane predstavljaju 8% antrpogenih emisija gasova staklene ba\u0161te (4.4 gigatone CO2e <\/sub>godi\u0161nje), nude\u0107i priliku za zna\u010dajna smanjenja. Kada se hrana baci, svi resursi<\/strong> kori\u0161\u0107eni za njenu proizvodnju, transport i pakovanje tako\u0111e su ba\u010deni<\/strong>. Ovo podrazumeva vodu, zemlju, energiju<\/strong> i hemikalije<\/strong>. Osim toga, hrana koja truli na deponijama proizvodi metan, potentan gas staklene ba\u0161te koji doprinosi klimatskim promenama. Smanjivanje otpada od hrane mo\u017ee da smanji potrebu za proizvodnjom nove hrane, tako smanjuju\u0107i procenjeno kr\u010denje \u0161uma, kao i gubitak biodiverziteta, emisije gasova staklene ba\u0161te, zaga\u0111enje vode i nesta\u0161icu vode (Slika 38).<\/p>\n Kako bi se maksimizovale ekolo\u0161ke dobiti planova i programa za smanjenje gubitaka i otpada od hrane, moraju se razmotriti tri klju\u010dne stavke:<\/p>\n Kada se ra\u010dunaju u\u0161tede, moraju se uzeti u obzir faza u lancu snabdevanja u kojoj je postignuto smanjenje, kao i kategorija hrane \u010diji je otpad spre\u010den. Pravi ekolo\u0161ki benefiti mogu da se postignu samo prevencijom (npr. smanjenjem izvora) otpada od hrane. Recikliranjem otpada od hrane ne\u0107e se posti\u0107i takvi benefiti. Faza potro\u0161nje<\/strong> mo\u017ee da se podeli u tri sektora: servis hrane (restorane<\/strong>), institucije koje nude servis hrane (\u0161kole i bolnice<\/strong>) i doma\u0107instva<\/strong>. Smanjivanjem gubitaka hrane i otpada od hrane u svakoj fazi lanca snabdevanja moglo bi da smanji ekolo\u0161ki otisak lanca snabdevanja hranom od kolevke do potro\u0161a\u010da, za 8 do 10%. Me\u0111utim, vi\u0161e od 80% odgovaraju\u0107eg smanjenja odnosi se na gubitke hrane i otpad generisan tokom prerade hrane, u restoranima i doma\u0107instvima. Najve\u0107a smanjenja emisija gasova staklene ba\u0161te i energije naro\u010dito\u00a0 bi mogla da se postignu tako \u0161to bi se prepolovili gubici hrane i otpada u restoranima!<\/p>\n Pokreta\u010di i \u017eari\u0161ta <\/strong>proizvodnje otpada od hrane mogu da se razlikuju u zavisnosti od faze u lancu snabdevanja hranom. \u010cetiri faze su prepoznate kao va\u017ene za generisanje gubitaka hrane i otpada od hrane: faza primarne proizvodnje, faza prerade i proizvodnje, faza maloprodaj<\/strong>e i faza potro\u0161nje. <\/strong><\/p>\n Kao \u0161to je prikazano na Slici 4, mo\u017ee se primetiti da udeo odre\u0111ene faze znatno zavisi od geografskog regiona i tehnolo\u0161ke razvijenosti date zemlje. Na nivou potro\u0161a\u010da, hrana se u najve\u0107oj meri baca u zemljama sa srednjim ili visokim prihodima u pore\u0111enju sa zemljama sa niskim prihodima, dok sa druge strane, u zemljama sa niskim prihodima do otpada od hrane dolazi najvi\u0161e zbog odre\u0111enih tehni\u010dkih ograni\u010denja (tehnika \u017eetve, skladi\u0161tenja i prostorija za hla\u0111enje u zahtevnim klimatskim uslovima, infrastrukture, pakovanja i sistema za marketing).<\/p>\n Na generisanje gubitka hrane i otpada od hrane u fazi primarne proizvodnje u velikoj meri uti\u010du tri faktora: hiperproizvodnja, estetski standardi proizvoda<\/strong> i ekolo\u0161ki faktor<\/strong> (vreme i \u0161teto\u010dine).<\/p>\n Interesne strane mogu da uvedu nekoliko klju\u010dnih koraka<\/strong> tokom prve dve faze (fazi primarne proizvodnje i fazi prerade i proizvodnje), i na taj na\u010din smanje ukupan gubitak hrane i otpad od hrane:<\/p>\n Koordinasanje snabdevanja tr\u017ei\u0161ta:<\/strong> koordinisanjem planiranja proizvodnje na farmama i razli\u010ditih rasporeda proizvodnje i \u017eetve u skladu sa zahtevima tr\u017ei\u0161ta, organizacije za proizvodnju hrane mogu da pomognu sitnim posednicima da minimizuju gubitke. Ovo mo\u017ee da odgovori na fluktuacije cena na tr\u017ei\u0161tu koje su povezane sa sezonskim varijacijama u snabdevanju i potra\u017enji, \u0161to vodi do manjih gubitaka.<\/p>\n Koordinisanje provizija finansijskih usluga kako bi se izbegla prerana \u017eetva<\/strong>: Poljoprivrednici sa niskim prihodima \u010desto su primorani da zbog finansijskih ograni\u010denja \u017eanju svoje useve ranije, \u0161to smanjuje nutritivnu i komercijalnu vrednosti useva. Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da hrane mogu da otkriju i koordini\u0161u finansijskim uslugama za doma\u0107instva i farme, pa na taj na\u010diin smanje potrebe poljoprivrednika za preranom \u017eetvom.<\/p>\n Inovacije radi dodavanja vrednosti proizvodima:<\/strong> Grupe proizvo\u0111a\u010da hrane mogu da igraju zna\u010dajnu ulogu u dodavanju vrednosti i smanjenju gubitaka \u010dlanova njihove organizacije, tako \u0161to \u0107e sprovesti organizacione i upravlja\u010dke inovacije, podr\u017eavanjem aktivnosti kao \u0161to su planiranje proizvodnje, sortiranje, ocenjivanje i logistika.<\/p>\n Pobolj\u0161anje kapaciteta za skladi\u0161tenje, infrastrukture i hladnih lanaca: <\/strong>Kako bi se na bezbedan na\u010din sa\u010duvali sve\u017ei proizvodi poput vo\u0107a, povr\u0107a, mesa i ribe, udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da hrane igraju kriti\u010dnu ulogu u pritiskanju javnih i komercijalnih sektora da ulo\u017ee u lokalne servise prerade hrane, suvi i hladni transport i kapacitete za skladi\u0161tenje.<\/p>\n Gra\u0111enje kapaciteta u standardima hrane:<\/strong> Neuspeh u usagla\u0161avanju sa minimalnim standardima bezbednosti hrane (regulisanje prirodnih toksina, testiranje zaga\u0111ene vode, preterana upotreba pesticida, ostaci veterinarskih lekova, nehigijensko upravljanje hranom i uslovi skladi\u0161tenja) mo\u017ee da dovede do gubitaka hrane i u ekstremnim slu\u010dajevima uti\u010de na zdravlje, i status bezbednosti hrane zemlje.<\/p>\n Otpad od hrane<\/strong> predstavlja va\u017eno ekonomsko pitanje s obzirom na potencijalni gubitak resursa. Kako potro\u0161a\u010d<\/strong>, tako i biznisi trpe finansijske gubitke kada se hrana baca. Za potro\u0161a\u010de, ovo zna\u010di ve\u0107e tro\u0161kove za kupovinu hrane koja se nikad ne pojede<\/strong>. Za biznise<\/strong>, ovo zna\u010di gubitak prihoda i smanjenu konkurentnost<\/strong> i profitabilnost<\/strong>. Me\u0111utim, i proizvo\u0111a\u010di i potro\u0161a\u010di \u010dine deo postoje\u0107eg ekonomskog sistema i me\u0111usobno komuniciraju. \u017delje potro\u0161a\u010da<\/strong> su jedan od najja\u010dih faktora koji uti\u010du na pona\u0161anje proizvo\u0111a\u010da hrane\u00a0 i shodno tome, generisanje otpada od hrane.<\/p>\n Otpad od hrane tako\u0111e uti\u010de na cenovnu politiku. Ve\u0107i otpad<\/strong> je direktno povezan sa uticajem na potra\u017enju proizvoda, \u0161to vodi do pove\u0107anja cenovnog nivoa<\/strong> dostupnih zaliha hrane. Kao kranji rezultat, ljudi sa manjim\/minimalnim prihodima, koji nisu u mogu\u0107nosti da priu\u0161te da potro\u0161e vi\u0161e para na hranu su najvi\u0161e pod rizikom<\/strong>. Stoga, sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, otpad od hrane uti\u010de na sigurnost hrane jer se bacaju resursi koji su mogli biti iskori\u0161\u0107eni da se nahrane oni kojima je to potrebno<\/strong>.<\/p>\n Koraci koji se mogu preduzeti radi smanjenja otpada od hrane:<\/p>\n 1 Odbijte: Odbijte ono \u0161to vam ne treba. Najefikasniji na\u010din da se izbegne otpad je da po\u010dne da se odbija. Po\u010dnite da koristite re\u010d NE.<\/p>\n 2 Smanjite: Smanjite koli\u010dine onoga \u0161to vam zaista treba. Hajde da primenimo dobrovoljnu skromnost u na\u0161im \u017eivotima. Hajde da razmislimo pre svake kupovine, da li nam to ne\u0161to zaista treba. Hajde da ne zaboravimo da je na\u0161a dana\u0161nja kupovina potencijalno sutra\u0161nji otpad.<\/p>\n 3 Donirajte: Ne mora sve \u0161to se kupi, a ne pojede, odmah da se baci. Hajde da probamo da skupljamo i doniramo onima kojima je to potrebno i na taj na\u010din maksimalno iskoristimo po\u010detne resurse.<\/p>\n 4 Kompostirajte: Kompostirajte ostatke od hrane. Do 90% otpada od hrane u doma\u0107instvu je biorazgradivi otpad. Ovakav otpad mo\u017eete da kompostirate i koristite kao \u0111ubrivo u ba\u0161ti ili na terasi, umesto da kupujete industrijsko \u0111ubrivo.<\/p>\n Kada se suo\u010davamo sa pitanjem merenja otpada od hrane (FW), va\u017eno je gledati metode koje odgovaraju razli\u010ditim sektorima, poput HoReCe. Ovo pore\u0111enje fokusira se na dva glavne baze podataka: EU statistiku i Indeks otpada od hrane, i na to kako se oni koriste u ovim sektorima. Tako\u0111e istra\u017euje metode koje su u skladu sa smernicama EU za merenje otpada od hrane kroz lanac snabdevanja. Razumevanje ovih metoda mo\u017ee da nam pomogne da nau\u010dimo kako se otpad od hrane tretira u ovim sektorima, \u0161to je klju\u010dno za razvoj boljih strategija smanjenja otpada i odr\u017eivih praksi. Organizacije poput Organizacije za prehranu i poljoprivredu (FAO) suo\u010davaju se sa izazovom standardizovanja praksi \u0161irom sveta.<\/p>\n Nejasno je da li \u0107e pristupi “univerzalne veli\u010dine” funkcionisati u razli\u010ditim kulturnim i ekonomskim scenarijima.<\/p>\n Metodologije za merenje otpada od hrane u Evropskoj uniji<\/strong><\/p>\n U Evropskoj uniji (EU) postoji te\u017enja da se uspostavi univerzalno prihva\u0107en metod za merenje otpada od hrane. Evropska komisija preduzela je korake ka razvijanju zajedni\u010dkih smernica i protokola za merenje otpada od hrane u zemljama \u010dlanicama. EU sakuplja podatke o otpadu od hrane kroz razli\u010dite kanale, uklju\u010duju\u0107i nacionalne upitnike, istra\u017eivanja o sastavu otpada i sisteme statisti\u010dkog izve\u0161avanja. EU statistika pru\u017ea vredne uvide u koli\u010dinu i izvore otpada od hrane u zemljama \u010dlanicama.<\/p>\n Zemlje \u010dlanice EU primenjuju standardizovanu metodologiju koja je izneta u Aneksu III Komisije za delegiranje odluke (EU) 2019\/1597 (Delegated decision – 2019\/1597 – EN – EUR-Lex (europa.eu)<\/a>), da bi izmerili koli\u010dine otpada od hrane u svim fazama lanca snabdevanja hranom.<\/p>\n Kako bi se osigurala doslednost, otpad od hrane se prijavljuje na osnovu stanja sve\u017ee mase. Ovo je klju\u010dno s obzirom na sezonske varijacije u te\u017eini otpada od hrane, na koje uti\u010du faktori kao \u0161to su gubitak vode kroz isparavanje, naro\u010dito o\u010digledan tokom toplijih meseci ili kada sakupljanje otpada nije na dnevnom nivou. Stoga, podaci o otpadu od hrane su izra\u017eeni u tonama sve\u017ee mase.<\/p>\n Okvirna direktiva o otpadu (2008\/98\/EC) (EUR-Lex – 02008L0098-20180705 – EN – EUR-Lex (europa.eu)<\/a>) nala\u017ee obavezno godi\u0161nje izve\u0161tavanje o nivoima otpada od hrane. Komisija za delegiranje odluke (EU) (Delegated decision – 2019\/1597 – EN – EUR-Lex (europa.eu)<\/a>) uspostavlja zajedni\u010dku metodologiju i standarde kvaliteta za merenje nivoa otpada od hrane, dok Komisija za implementiranje odluke (EU) 2019\/2000 (Implementing decision – 2019\/2000 – EN – EUR-Lex (europa.eu)<\/a> ) pru\u017ea format za izve\u0161tavanje.<\/p>\n Obim merenja otpada od hrane je izlo\u017een u \u010clanu 1 ovog dokumenta. U sa\u017eetku, izjavljeno je slede\u0107e:<\/p>\n Evropska unija napravila je standardizovani format za izve\u0161tavanje za EU zemlje kako bi mogla da prati njihov napredak kroz vreme. Pregled kvantifikacije otpada od hrane prikazan je na Slici 5.<\/p>\n Sakupljanje podataka mo\u017ee da se sprovodi koriste\u0107i direktna ili indirektna merenja. Direktna merenja podrazumevaju sakupljanje primarnih podataka i uglavnom crpe vi\u0161e resursa. Posledi\u010dno, \u010desto se primenjuju u odre\u0111enim fazama u lancu snabdevanja, koje uklju\u010duju ograni\u010den broj u\u010desnika u sakupljanju podataka, \u0161to mo\u017ee da dovede do nedostatka reprezentativnosti.<\/p>\n S druge strane, indirektna merenja prikupljanju sekundarne podatke, koji mogu da budu prilagodljiviji za \u0161ire analiti\u010dke granice i pru\u017ee sveobuhvatniji pregled na dr\u017eavnom ili reginalnom nivou.\u00a0 Mnoga istra\u017eivanja u literaturi se oslanjuju primarno na pristupe indirektnog merenja, naro\u010dito ona koja su zasnovana isklju\u010divo na podacima iz literature. U takvim slu\u010dajevima, procene su \u010desto me\u0111uzavisne i zasnovane na ograni\u010denom broju publikacija.<\/p>\n Opisi diretknih metoda predstavljeni su ispod:<\/p>\n Opisi indirektnih metoda su slede\u0107i:<\/p>\n Odabir metoda zna\u010dajno uti\u010de na rezultate i zavisi od ciljeva istra\u017eivanja, uklju\u010duju\u0107i i \u017eeljeni nivo dubine, preciznosti, pouzdanosti i dostupnih resursa (kao \u0161to su vreme i bud\u017eet). Me\u0111u direktnim metodama, merenje i sakupljanje sme\u0107a daju precizne, objektivne i pouzdane podatke, ali iziskuju puno vremena i novca. Nasuprot njima, posmatranja ili \u010duvanje zapisa zahteva manje vremena i novca, ali podaci mogu biti manje precizni uzimaju\u0107i u obzir li\u010dna opa\u017eanja, metode sakupljanja podataka i subjektivnost posmatra\u010da. Upitnici i dnevnici odr\u017eavaju ravnote\u017eu izme\u0111u efikasnosti resursa i izdr\u017eljivosti.<\/p>\n Indirektne metode su \u010desto po\u017eeljnije, s obzirom na to da zahtavaju manje vremena i novca u pore\u0111enju sa direktnim metodama, ali njihova ta\u010dnost zavisi od kvaliteta i reprezentativnosti po\u010detnih podataka. Postoje metodolo\u0161ke rupe za prosipanje te\u010dne hrane u slivnik i otpada koji se koristi za ishranu, s obzirom da ovi delovi mogu predstavljati izazov za merenje postoje\u0107im metodama.<\/p>\n Za istra\u017eivanja o otpadu od hrane na evropskom nivou, posmatrani su slede\u0107i pristupi:<\/p>\n Indeks otpada od hrane je globalna inicijativa razvijena od strane Ekolo\u0161kog programa Ujedinjenih nacija (UNEP) u saradnji sa partnerima kao \u0161to su Organizacija za prehranu i poljoprivredu (FAO) i WRAP (Akcioni program za otpad i resurse). Cilj joj je da ponudi standardizovanu metodologiju za merenje otpada od hrane i pra\u0107enje napretka ka cilju odr\u017eivog razvoja (SDG) 12.3, koji za svrhu ima da do 2030. godine prepolovi otpad od hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potro\u0161nje, i smanji gubitke hrane tokom proizvodnje i u lancima snabdevanja.<\/p>\n SDG 12.3<\/strong> obuhvata indikatore koji se fokusiraju na gubitak hrane i otpad unutar lanca snabdevanja. Indikator 12.3.1 (a), poznatiji kao Indeks gubitka hrane<\/em><\/strong>, meri gubitke za klju\u010dnu robu unutar lanca snabdevanja jedne zemlje, isklju\u010duju\u0107i fazu maloprodaje.<\/p>\n Indikator 12.3.1(b), poznat kao Indeks gubitka hrane<\/em><\/strong>, meri otpad od hrane koji nastaje tokom faza maoprodaje i potro\u0161nje, uklju\u010duju\u0107i doma\u0107instva i servise slu\u017eenja hrane. Za razliku od Indeksa gubitka hrane, Indeks otpada od hrane procenjuje ukupan otpad od hrane, a ne samo gubitke odre\u0111ene robe.<\/p>\n Klju\u010dne karakteristike Indeksa otpada od hrane su:<\/p>\n Indeks otpada od hrane koristi metodologiju tri nova, gde svaki nivo predstavlja eskalaciju u ta\u010dnosti i upotrebljivosti sakupljenih podataka (Slika 6).<\/p>\n Tabela 1<\/strong> predstavlja odgovaraju\u0107e metode za merenje otpada od hrane u razli\u010ditim sektorima.<\/p>\n Tabela 1.<\/strong> Metode merenja otpada od hrane za razli\u010dite sektore<\/p>\n Kako bi se odgovorilo na problem otpada od hrane, merenje je klju\u010dno za razumevanje razmera i dinamike otpada od hrane i identifikovanje efikasnih strategija za smanjenje. Pore\u0111enje EU statistika i Indeksa otpada od hrane pru\u017ea dublje uvide u razli\u010dite aspekte problema. Osim toga, postoje prilike za sinergiju izme\u0111u EU statistike i Indeksa otpada od hrane, kao \u0161to je razmenjivanje najboljih praksi, harmonizovanje metodologija merenja, i podr\u017eavanje dono\u0161enja odluka zasnovanih na dokazima, kako na dr\u017eavnom tako i na me\u0111unarodnom nivou.<\/p>\n Dok su se napori Evropske unije pod Akcionim planom kru\u017ene ekonomije prete\u017eno fokusirali na smanjenje otpada od hrane, ali tako\u0111e se prote\u017ee kako na gubitak hrane, tako i na prevenciju otpada od hrane, u skladu sa globalnim SDG 12.3. Prakti\u010dna primena hijerarhije otpada za izvor hrane predstavljena je na Slici 7, gde se prevencija otpada od hrane prikazuje kao najpo\u017eeljnija opcija.<\/p>\n Glavni cilj prevencije otpada od hrane bi trebalo da bude akcija u ta\u010dki nastanka, tako \u0161to \u0107e se smanjiti proizvodnja vi\u0161kova hrane u svakoj fazi lanca snabdevanja hranom (uklju\u010duju\u0107i proizvodnju, preradu, distribuciju i potro\u0161nju). Ukoliko ne do\u0111e do vi\u0161kova hrane, onda treba da se naprave napori da se ona povrati i da se osigura njena optimalna upotreba, koriste\u0107i hijerarhiju prevencije otpada.<\/p>\n Osim toga, mogu da se istra\u017ee digitalna re\u0161enja za re\u0161avanje otpada od hrane u uslovima Horeca sektora. Na primer: Too Good to Go<\/strong> (Previ\u0161e dobro da bi oti\u0161lo) je mobilna aplikacija koju je razvio danski startap, koja funkcioni\u0161e poput pijace sa prodavce i ketering biznise da mogu da prodaju vi\u0161kove hrane po sni\u017eenim cenama na kraju dana.<\/p>\n Razvijanje efikasne strategije za bacanje otpada od hrane na tvom radnom mestu\u00a0 <\/strong>podrazumeva pravljenje plana za bacanje otpada od hrane. Klju\u010dno je razmotriti razli\u010dite opcije i skrojiti ih tako da odgovaraju specifi\u010dnim zahtevima tvog radnog mesta:<\/p>\n Razvijanje va\u0161e \u0161eme optimalnog odlaganja:<\/p>\n Maksimizovanje efikanosti i odr\u017eivosti:<\/p>\n![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s35.png\")
Slika 1. Procene otpada od hrane u EU u 2021. godini<\/figcaption><\/figure>\n![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s36.png\")
\n
![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s37.png\")
![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s38.png\")
<\/a>Merenje otpada od hrane<\/h2>\n
\n
![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s39.png\")
\n
\n
\n
\n
\n
<\/a>Indeks otpada od hrane<\/h2>\n
\n
![\"Slika](\"https:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s41.png\")
\n
![\"\"](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s42.png\")
<\/p>\n<\/a>Prevencija i upravljanje otpadom od hrane<\/h2>\n
![\"Slika](\"http:\/\/www.res-food.eu\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/s43-1024x793.png\")
\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/a>Literatura<\/h2>\n
\n
<\/a>Prezentacija<\/h2>\n