Uvod u ReS-Food trening kurs za humanitarne organizacije
Humanitarne organizacije su značajan faktor u doniranju hrane i ključno je da ljudi uključeni u ove organizacije budu u potpunosti informisani o otpadu hrane. Ovaj deo edukativnog materijala je specijalno dizajniran za profesionalce i volontere ovih organizacija koji se zalažu za smanjenje stvaranja otpada od hrane kroz spasavanje viška hrane.
Čitaoci će naučiti o ključnim oblastima kao što su upravljanje viškovima hrane, bezbednost hrane i uloga zajednice donatora. Moduli pokrivaju bitne faktore za upravljanje kvalitetom u neprofitnim organizacijama, uključujući standarde bezbednosti hrane i logistiku, kao i analizu relevantnih pravila i propisa.
Pored toga, ovi Moduli imaju za cilj da osposobe one koji su uključeni u humanitarne organizacije sa neophodnim alatima za lakši pristup i saradnju sa preduzećima koja imaju višak hrane, sprečavajući da ona postane otpad od hrane. Takođe se bavi izazovima sa kojima se suočavaju dobrotvorne organizacije u doniranju hrane i pruža strategije za prevazilaženje ovih prepreka. Praktični primeri i inovativne kampanje poput „Sačuvaj ’ružnu’ hranu” i „Odbaci promenu” inspirisaće kreativna rešenja za smanjenje bacanja hrane. Do kraja ovog odeljka, čitaoci će biti opremljeni znanjem i alatima za upravljanje viškom hrane i promovisanje održivih praksi.
MODUL 1: VIŠKOVI HRANE
Dosadašnje prakse i navike u proizvodnji i potrošnji hrane rezultirale su nastankom velikih količina otpada od hrane. U svetu se čak jedna trećina proizvedene hrane baci te je zbog toga otpad od hrane prepoznat kao jedan od ključnih problema koji je potrebno rešiti kako bi se postigla održivost proizvodnje i potrošnje hrane.
Viškovi hrane se javljaju u svakoj tački duž lanca snabdevanja hranom, od farme do viljuške, i opisuju se kao količina, dostupnost i nutritivni zahtevi za hranom koji prevazilaze stvarnu potražnju za hranom. Nastali višak hrane obično postaje otpad od hrane, koji je prepoznat kao jedan od globalnih problema našeg vremena, kao što je prikazano na slici 1.
Redistribucija viškova hrane čini hranu dostupnijom onima koji imaju otežan pristup hranjivim obrocima, što rezultira poboljšanjem zdravlja i povećanjem blagostanja te smanjenjem otpada od hrane. Saradnja između proizvođača hrane, distributera, prodavača, potrošača i humanitarnih organizacija poboljšava efikasnost i organizaciju lanca snabdevanja hranom. Takva partnerstva podstiču inovativne pristupe korišćenju i redistribuciji viškova hrane, optimizaciji korišćenja resursa i smanjenju otpada od hrane na minimum. Uspostavljanje ovakvih veza unapređuje celokupnu efikasnost (korišćenja) resursa unutar lanca snabdevanja hranom.
Pristupanje problemu redistribucije viška hrane zahteva holistički pristup i saradnju u kojoj učestvuju svi akteri unutar lanca snabdevanja hranom. Problem je kompleksnost celog procesa, buduće količine viškova hrane koji nastaju nije moguće precizno predvideti.
Identifikacijom kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane moguće je izraditi ciljane planove za oporavak viškova hrane, preraspodelu i smanjenje otpada
Upravljanje doniranom hranom vrlo je važno kako bi se osigurala efikasna distribucija i smanjenje otpada. Partnerstva s bankama hrane, dobrotvornim društvima i drugim relevantnim organizacijama ključna su za postizanje efikasne koordinacije.
Nadalje, kompanija/organizacija trebala bi uspostaviti standardne operativne postupke (SOP) za rukovanje doniranom hranom, skladištenje i distribuciju te implementirati robusne mehanizme praćenja i evaluacije količine, kvalitete i upotrebe donirane hrane. Na kraju trebalo bi provesti i procenu utcaja smanjenja otpada od hrane i efikasnosti procesa distribucije donirane hrane. Najčešći razlozi nastanka viškova hrane tokom pripremanja obroka su prekoračenje proizvodnje, pogrešne kalkulacije, kontrola kvaliteta i ljudske greške. Navedeni faktori ukazuju na manjkavosti u planiranju, koordinaciji i tačnosti u procesu pripreme hrane. Dakle, pravilnim planiranjem obroka nastanak viškova hrane može se značajno smanjiti.
Viškove hrane treba kategorizovati prema vrsti, kao što su voće, povrće, mlečni proizvodi, žitarice ili gotova jela. Ova kategorizacija pomaže u boljem razumevanju prirode viškova hrane i olakšava ciljanu preraspodelu. Najčešće vrste viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca su: kvarljiva hrana, nekvarljiva hrana, gotova hrana, pekarski proizvodi, višak sastojaka te višak zaliha.
Za uspešno angažovanje kompanija koje raspolažu viškovima hrane, a koje su voljne i sposobne doprineti aktivnostima preraspodele viškova hrane, koristi se sistemska metoda identifikacije, komuniciranja svrhe i odabira kompanije. Ovakva strategija saradnje pomaže u izgradnji snažne mreže kompanija koje imaju na raspolaganju višak hrane i osigurava pravedniji, održiviji sastav hrane bez otpada koji istovremeno smanjuje glad i doprinosi zaštiti okoline.
Odgovornost identifikacije kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane u Ho.Re.Ca. sektoru, supermarketima i prehrambenim lancima obično pada na dobrotvorne organizacije, banke hrane, neprofitne vladine organizacije (eng. NGO's) ili druge ancionare koji su uključeni u oporavak i redistribuciju hrane.
Jedan od najvažnijih faktora pri odabiru kompanija koji imaju na raspolaganju viškove hrane je pridržavanje strogih propisa o sigurnosti hrane i higijene kako bi se osigurao kvalitet i sigurnost donirane hrane. Transparentnost je takođe potrebna u pogledu proizvodnih postupaka, izvora sastojaka i svih dodataka ili konzervansa koji se koriste.
Kako bi se osigurala sigurnost i prihvatljivost donirane hrane, ključno je otkriti i mapirati kriterijume kvaliteta viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca. Implementacijom robusnih procesa otkrivanja i mapiranja para-metara kvaliteta, dobrotvorne organizacije, banke hrane i nevladine organizacije mogu osigurati da viškovi hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca ispunjavaju potrebne standarde sigurnosti i kvaliteta za redistribuciju onima kojima je potrebna. Sigurnost hrane (eng. Food Safety) temeljno je stanje njenog kvaliteta i uveden je kao pojam kako bi se povećalo poverenje potrošača u hranu koju konzumiraju. Odnosi se na stanje i postupke rukovanja, pripreme i skladištenja hrane na način koji sprečava njenu kontaminaciju čime se smanjuje mogućnost pojave bolesti poreklom iz hrane.
Korak dalje od sigurnosti hrane postižemo težnjom prema prehrambenoj sigurnosti (eng. Food Security) koja označava potrebu svakog pojedinca za pristupom hrani. Na Svetskom ekonomskom forumu o prehrani u Rimu 1996. godine zaključeno je da sigurnost hrane postoji kada svi ljudi u svakom trenutku imaju na raspolaganju dovoljne količine sigurne i nutritivno vredne hrane u fizičkom, socijalnom i ekonomskom smislu, a koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe i predstavlja njihov izbor za aktivan i zdrav život.
Hrana se smatra sigurnom za prehranu ljudi ako nema štetnih uticaja na ljudsko zdravlje kada se konzumira prema uputstvu. Prvi korak je razviti sveobuhvatne smernice za kvalitet, koje opisuju specifične parametre za procenu kvaliteta viškova hrane. Važni faktori uključuju izgled, teksturu, miris, ukus, celovitost pakovanja, datume isteka i sve zakonske zahteve. Stvaranje smernica za kvalitet podrazumeva saradnju sa stručnjacima za sigurnost hrane, regulatornim agencijama i akcionarima u sektoru/području kako bi se uspostavili robusni i relevantni parametri kvaliteta. Kako bi se zaštitili interesi potrošača i osigurala što bolja informiranost, koriste se različiti mehanizmi, kao što su zakonska regulativa, učestale kontrole, jasnije označavanje hrane, uvođenje sistema osiguranja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta hrane.
Sistem osiguranja kvaliteta i sigurnosti hrane mogu biti obvezni (npr. HACCP - Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke) ili dobrovoljni (ISO 22000 - Međunarodna organizacija za standardizaciju, IFS - Međunarodni standard za hranu i BRC - Britanski maloprodajni konzorcijum). HACCP je međunarodno obvezujuća sistemska metoda za identifikaciju, procenu i kontrolu opasnosti hrane, koja je integrisana sa svim drugim sistemima kvaliteta i sigurnosti hrane. Serija standarda ISO 22000 proizašla je iz potrebe prehrambene industrije za stvaranjem međunarodne norme koja bi bila prihvaćena i priznata u svim zemljama i koja bi se bavila upravljanjem sigurnošću hrane u celom lancu „od polja do stola“. Standard IFS razvili su nemački, francuski i italijanski trgovinski lanci za kontrolu proizvođača marki velikih trgovinskih lanaca. On kombinuje načela HACCP-a sa zahtevima sistema upravljanja kvalitetom i higijenskim zahtevima. Tehnički standard BRC razvijen je kako bi trgovcima na malo pomogao da ispune svoje zakonske obaveze u vezi sa zaštitom potrošača. Globalna krovna organizacija koja brine o sigurnosti hrane je Codex Alimentarius Commission (CAC).
Kako bi se osiguralo da je hrana koju distribuiraju nevladine organizacije sigurna, hranjiva i dobrog kvaliteta, upravljanje kvalitetom je ključno. Primenom robusnih praksi upravljanja kvalitetom, nevladine organizacije mogu poboljšati sigurnost, prehrambenu vrednost i ukupni kvalitet viškova hrane koju distribuiraju.
Donatori hrane mogu hranu donirati putem posrednika u lancu doniranja viškova hrane ili direktno krajnjem potrošaču kako je prikazano na Slici 2.
Ključni faktori za upravljanje kvalitetom u neprofitnim organizacijama koje distribuiraju viškove hrane su:
Uspostavljanje protokola o sigurnosti hrane
Protokoli za sigurnost hrane moraju biti osmišljeni i implementirani u skladu s važećim pravilima i preporukama. To uključuje osiguravanje da se s viškovima hrane pravilno rukuje, te da se ista skladišti i transportuje kako bi se izbegla kontaminacija i osigurala sigurnost viškova hrane.
Sprovođenje evaluacije dobavljača
Ocenjivanje dobavljača podrazumeva procenu i odabir proizvođača viškova hrane i donatora na temelju njihovog postupanja u skladu sa standardima vezanim za sigurnost hrane, procesa osiguranja kvaliteta i usklađenosti s propisima.
Sprovođenje provere kontrole kvaliteta
Uspostavljanje procesom za kontrolu kvaliteta provere primljenih viškova hrane može uključivati vizuelne preglede, praćenje temperature i senzorske procene kako bi se identifikovali bilo kakvi znakovi kvarenja, kontaminacije ili problema s kvalitetom.
Davanje prioriteta pravilnom skladištenju i rukovanju
Potrebno je sprovoditi pravilno skladištenje i rukovanje hranom kako bi se izbeglo oštećenje ili raspadanje/razgradnja hrane. Moraju se osigurati odgovarajući skladišni prostori i oprema, kao i osigurati da su prehrambeni proizvodi skladišteni na odgovarajućoj temperaturi, pravilno organizovani i zaštićeni od štetočina, unakrsne kontaminacije i drugih faktota koji mogu ugroziti njihov kvalitet.
Praćenje roka trajanja i datuma isteka
Redovno praćenje i upravljanje rokovima trajanja i datumima isteka (Slika 3)viškova prehrambenih proizvoda/sirovina je ključno. Prioritet za distribuciju se određuje na temelju preostalog roka trajanja, kako bi se osiguralo da primaoci dobiju hranu koja je još uvek unutar prihvatljivog razdoblja potrošnje.
Izrada standardnih operativnih postupaka (SOP)
Važno je izraditi standardne operativne postupke (SOP) za različite aspekte distribucije viškova hrane, uključujući primanje, razvrstavanje, skladištenje i distribuciju namirnica. SOP-ovi mogu pomoći u održavanju doslednosti i pružiti smernice za volontere i osoblje uključene u proces distribucije.
Obuka i edukacija osoblja i volontera
Pružanje sveobuhvatne obuke o sigurnosti hrane, upravljanju kvalitetom i pravilnim postupcima rukovanja za osoblje i volontere može pomoći u osiguravanju da svi akteri uključeni u proces distribucije razumeju svoje uloge, odgovornosti i najbolju praksu.
Održavanje dokumentacije i sledljivost
Važno je voditi detaljnu evidenciju o transakcijama viškova hrane, uključujući informacije o donatorima, primljenoj količini, datumima distribucije i informacijama o primaocima. Ova dokumentacija omogućuje sledivost i omogućuje rešavanje bilo kakvih potencijalnih problema ili opoziva.
Povratne informacije primaoca
Potrebno je uspostaviti mehanizme za prikupljanje povratnih informacija od primaoca o kvalitetu i adekvatnosti isporučenih viškova hrane.
Ko je odgovoran za doniranu hranu? Donator hrane odgovoran je za sigurnost hrane sve dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja hrane ili, u slučaju direktne donacije, krajnji primaoc. Posrednik u lancu doniranja hrane odgovoran je za sigurnost hrane od trenutka preuzimanja hrane od strane donatora do distribucije krajnjem primaocu.
Definisanje ciljne populacije i geografskog područja gde će se odvijati prikupljanje i distribucija hrane ključna je strategija u aktivnostima dobrotvornog projekta. Dobrotvorne organizacije za hranu su neprofitne organizacije koje pružaju pomoć u hrani ljudima koji se suočavaju s nedostatkom hrane ili gladi. Odabir ciljne populacije i geografskog područja zavisi od misije, vizije i raspoloživih finansijskih resursa. Neke dobrotvorne organizacije za hranu usmerene su prvenstveno na pružanje usluga određenim grupama ljudi, kao što su deca, starije osobe, izbeglice, beskućnici, osobe s niskim primanjima ili osobe s invaliditetom. Heterogenost ciljne populacije postavlja dodatni pritisak na dobrotvorne organizacije.
Postoji više različitih načina organizacijske preraspodele viškova hrane unutar EU, ali se one mogu generalno grupisati u dve kategorije: organizacije na „zadnjoj liniji” i „na prvoj liniji” (Slika 4). Pri tome treba istaknuti da neke organizacije mogu kombinovati elemente za obe kategorije. Pozadinske organizacije deluju kao most između lanca snabdevanje hranom i organizacija “na prvoj liniji”. Prikupljaju doniranu hranu iz različitih izvora, poštujući pravila i propise o higijeni hrane, sigurnosti i informisanju potrošača. Zatim je distribuiraju besplatno ili po niskoj ceni mreži partnerskih dobrotvornih organizacija koje su kvalifikovane i registrovane. Volonteri sortiraju prehrambene proizvode proveravajući njihov datum i kvalitet te ih pakuju za distribuciju. Organizacije na prvoj liniji imaju direktan kontakt s ljudima kojima je potrebna pomoć u hrani, a takođe mogu prikupljati doniranu hranu iz različitih izvora, prateći ista pravila i propise kao i pozadinske organizacije. Ove organizacije mogu ponuditi hranu koja se može kuvati kod kuće (npr. testenina, povrće, konzervisana hrana, itd.) ili hranu koja je spremna za jelo/gotova jela.
Dobrotvorne organizacije često koriste različite metode za pružanje pomoći u hrani, kao što su banke hrane, ostave hrane, narodne kuhinje, različiti programi obroka, itd. Osim toga, vrlo je važno uspešno i adekvatno finansiranje istih. Naime, najčešći problem s kojim se suočavaju dobrotvorne organizacije u pogledu inicijative pomoći u hrani je nemogućnost osiguravanja dodatnog finansiranja. U tu svrhu dobrotvorne organizacije takođe mogu sarađivati s eksternim agencijama kako bi svoje inicijative učinile izvodljivom i/ili prevladale nesigurnost svog finansiranja.
Bezbednost hrane i standardi transfera hrane
Standard 1 za transfer hrane za sigurnost hrane pokriva opšte prehrambene potrebe osiguravajući zadovoljenje prehrambenih potreba onih kojima je to potrebno. Standard 2 za prenos hrane za sigurnost hrane odnosi se na prihvatljivost i prikladnost. Kako bi se hrana uspešno i efikasno koristila u domovima, ona mora biti primerena i prihvatljiva primaocima. Kvalitet i sigurnost hrane ili Standard 3 za prenos hrane znači da je isporučena hrana dovoljno kvalitetna i prikladna za prehranu ljudi. Koordinacija/upravljanje lancem snabdevanja spada pod Standard 4 prenosa hrane jer sistemi koji su pravovremeni, transparentni i nepristrasni pomažu u efikasnom upravljanju robom i povezanim izdacima. Standard 5 za prenos hrane bavi se distribucijom i ciljanjem u pogledu sigurnosti hrane. Ciljana distribucija hrane je brz, efikasan, transparentan, siguran, dostojanstven i situaciji primeren pristup.
Upotreba hrane obuhvaćena je Standardom prenosa hrane 6. Hranom se rukuje, priprema i konzumira na odgovoran i siguran način. Svih 6 standarda prikazano je na Slici 5.
Logistika prevoza u procesu doniranja hrane
uključuje planiranje, koordinaciju i implementaciju premeštanja donirane hrane od donatora do organizacija primaoca. Procena najefikasnije i najisplativije metode predstavlja prvi korak u planiranju transporta donirane hrane. Prilikom planiranja u obzir treba uzeti nekoliko faktora kao što su količina i vrsta hrane, udaljenost, rasporedi dostave i raspoloživi resursi.
Obzirom na količinu i vrste hrane potrebno je odabrati odgovarajuća vozila. Na primer, kamioni hladnjače mogu biti potrebni za kvarljive artikle, dok se nekvarljiva hrana može prevoziti standardnim vozilima.
Udaljenost između sabirnih tačaka, distribucijskih centara i krajnjih korisnika zahteva optimizaciju rute. Ako je moguće, partnerstvo s Dostavnim službama više je nego dobrodošlo. Banke hrane i relevantne organizacije (distributeri hrane) uključene u oporavak i preraspodelu hrane mogu se suočiti s različitim izazovima vezanim uz transport hrane zavisno o njihovom geografskom položaju i dometu dostave, ciljevima upravljanja, vremenskom okviru i učestalosti potrebe. Efikasnost transporta hrane ključni je faktor za probleme projektovanja mreže koja uključuje velika područja. Na odluke o raspodeli hrane takođe utiču ispravnost i kvaliteta hrane koja dolazi do korisnika.
Donacije su često neredovne i nedovoljne da zadovolje potražnju. Stoga se distributeri hrane moraju pozabaviti kompromisom između pravednosti (osigurati da svaka osoba u potrebi ima jednaku priliku da bude uslužena) i efikasnosti (uslužiti što veći broj ljudi kojima je hrana potrebna). Nadalje, jedan od teških i važnih zadataka distributera hrane je podela heterogenih zaliha koje primaju.
Skladište i skladištenje donirane hrane igra ključnu ulogu u dugom lancu aktivnosti doniranja hrane. Odgovarajuće skladištenje donirane hrane osigurava sigurnost i kvalitet hrane, a time i efikasnu distribuciju zdravstveno ispravne hrane krajnjim potrošačima. Najrelevantnije prakse uključuju pravilnu kontrolu temperature, održavanje higijene, rotaciju inventara po principu “prvi ušao, prvi izašao“ (eng. First In, First Out; FIFO) i poštovanje datuma isteka. Tehnike kao što su kategorizacija hrane, označavanje i šifriranje omogućavaju tačno praćenje odabranog inventara.
Ukratko, operateri doniranja, prikupljanja i distribucije hrane moraju ispuniti sledeće ključne korake:
- Osigurati da u skladištu postoje odgovarajući higijenski i kvalitetni standardi i prakse.
- Objasniti donatorskoj organizaciji sve relevantne informacije propisane zakonodavstvom EU-a o informacijama o hrani za potrošače uz sve važeće nacionalne zakone.
- Razmotriti prihvatanje ambijentalne, ohlađene i smrznute hrane, sve dok je hrana i može se sigurno skladištiti, transportovati i isporučiti u skladu s postojećim zakonodavstvom o higijeni i sigurnosti hrane.
- Osigurati odgovarajuće higijenske i sigurnosne standarde vozila koja se koriste za dostavu i da su u stanju održavati hladni lanac.
Zakonske odredbe
Temeljno razumevanje relevantnih nacionalnih i EU propisa i smernica koje se odnose na doniranje, prikupljanje, transport, skladištenje i distribuciju hrane od ključne je važnosti za početak odgovarajućih aktivnosti.
Opšta zakonska uredba o hrani - usvojena 2002. kao Uredba (EZ) br. 178/2002 - utvrđuje opšte pravne obveze i zahteve za sigurnost hrane u državama članicama. Takođe postavlja kriterijume za određivanje je li neka hrana "sigurna" ili nije, zahteva sledljivost i stavlja odgovornost za usklađenost s propisima o sigurnosti hrane na operatere. U januaru 2006. EU je implementirala novi skup propisa o sigurnosti hrane.
EU i nacionalni dokumenti relevantni za većinu kompanija dostupni su na sledećim linkovima:
Međunarodni propisi
Smernice EU-a o doniranju hrane
European Commision: Food Donation
EU Platform on Food Losses and Food Waste: Recommendations for Action in Food Waste Prevention
Republika Srbija
Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Republika Hrvatska
Pravilnik o doniranju hrane i hrane za životinje
Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations 2020/C 199/01 C/2020/2941
Mađarska
A guide to preventing food waste in the food industry
A guide to preventing food waste in the commercial sector
Otkako su usvojene Smernice EU, napravljene su neke promene u pravilima EU o higijeni hrane kako bi se olakšala redistribucija veće količine hrane. Na primer, Uredba Komisije 2021/382 pojašnjava kako koristiti datume „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, posebno kada se hrana donira. Smernice EU određuju obveze vezane uz sigurnost hrane koje se primenjuju na sve kompanije uključene u redistribuciju hrane. Propisi imaju pravnu snagu za razliku od smernica koje nemaju. Uz smernice EU, redistribucija hrane podleže nacionalnim zakonima koji se bave sigurnošću hrane.
Standardni operativni postupak (SOP) je dokument koji daje jasna i detaljna uputstva za dosledno i efikasno izvođenje određenog zadatka ili operacije. SOP-ovi su važni za osiguravanje ujednačenosti, smanjenje pogrešne komunikacije, poštovanje propisa i povećanje produktivnosti i sigurnosti.
Odgovarajući SOP-ovi odnose se na sigurnost hrane, postupke rukovanja, kontrolu temperature hrane, sledljivost hrane i zahteve za specifičnom dokumentacijom. Stroga implementacija pripremljenih SOP-ova u pogledu prakse sigurnosti hrane u skladu sa nacionalnim i EU propisima garantovana je kroz higijenske kontrole, HACCP načela, sisteme sledljivosti, upravljanje alergenima i pravilne tehnike rukovanja za sprečavanje bolesti koje se prenose hranom i osigurava najvažniji aspekt – potpunu sigurnost donirane hrane.
Dostupni materijali:
Standard Operating Procedure Example (Primer standardnog radnog postupka)
Standard Operating Procedure Template (Predlog standardnog operativnog postupka)
Rečnik
Pekarski proizvodi – uključuju hleb, peciva, kolačiće, pite, peciva i mafine, obično se pripremaju od brašna ili krupice dobijene od nekog oblika žitarica.
Najbolje do isteka roka trajanja – dan ili mesec pre kog treba pojesti ili popiti hranu ili piće; datum nakon kojeg hrana ili piće počinje gubiti kvalitet ili ukus (Cambridge dictionary)
Dobrotvorna organizacija - organizacija čija je svrha davati novac, hranu ili pomoć onima kojima je potrebna, ili sprovoditi aktivnosti kao što su medicinska istraživanja koja će pomoći ljudima u potrebi, a ne ostvariti profit (Cambridge dictionary)
Donacija – novac ili dobra koja se daju za pomoć osobi ili organizaciji, ili čin njihovog davanja (Cambridge dictionary)
Rok važenja – datum utisnut na ambalaži artikla za prodaju, posebno hrane ili lekova, nakon kojeg se artikl više ne može prodavati i ne sme se koristiti (Cambridge dictionary)
HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) je sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontroliše opasnosti za sigurnost hrane. Provode ga prehrambena preduzeća kako bi se osigurala sigurna proizvodnja, skladištenje i transport hrane. (EFSA definition)
Kvarljiva hrana – su namirnice koje se lako kvare, raspadaju ili postaju nesigurne za jelo ako se ne drže na određenoj temperaturi. Ove namirnice treba pravilno skladištiti i držati u frižideru ili zamrzivaču. Kvarljive namirnice takođe se mogu nazvati svežom hranom ili hranom koju je potrebno držati na hladnom te hranom koju je potrebno odmah uskladištiti. Kvarljiva hrana uključuje meso, živinu, ribu, mlečne proizvode, pa čak i kuvane ostatke. (Cambridge dictionary)
Nekvarljiva hrana – mogu se čuvati u ostavi ili na sobnoj temperaturi bez brige o pretećem kvaru. Nekvarljiva hrana takođe se može nazvati hranom koja je dugotrajna, hranom s police ili hranom koju nije potrebno držati na hladnom. Nekvarljiva hrana uključuje maslac od kikirikija, rižu, konzervirano voće i povrće, krekere i umak za testeninu u teglicama. (Cambridge dictionary)
Gotova hrana – Hrana koju je proizvođač namenio za direktnu konzumaciju bez potrebe kuvanja ili druge obrade (EFSA definition).
Primalac - osoba koja nešto prima (Cambridge dictionary)
Trajnost – vreme koje se proizvod, posebno hrana, može držati u prodavnici pre nego što postane prestar za prodaju ili upotrebu (Cambridge dictionary)
Višak - (iznos koji je) veći nego što je potrebno (Cambridge dictionary)
Sledljivost - Sposobnost praćenja putovanja prehrambenog proizvoda ili sastojka kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije (EFSA definition).
Ispravnost – datum koji je utisnut na posudi s hranom, lekovima itd. kako bi se pokazalo da možda nije sigurno koristiti ga nakon tog određenog datuma (Cambridge dictionary)
Volonter - osoba koja radi nešto, posebno pomaže drugim ljudima, dobrovoljno i bez prisile ili plaćanja da to učini (Cambridge dictionary)
Literatura
EU Platform on Food Losses and Food Waste (2019). Recommendations for Action
European Commission (2018). EU guidelines on food donation (2017/C 361/01), Official Journal of the European Union
European Commission. (2019). Study on food donation and food waste prevention in the EU. https://ec.europa.eu/food/sites/food/files/safety/docs/fw_eu-actions_study_food_donation_2019_en.pdf
European Commission. (2020). COMMISSION NOTICE providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations (2020/C 199/01). Official Journal of the European Union, 57.
European Commission. (2020, June 12). 2020/C 199/01 - Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations. Official Journal of the European Union, 63. Retrieved from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:C:2020:199:FULL&from=EN
European Commission. (2022, September 16). Commission Notice on the implementation of food safety management systems covering Good Hygiene Practices and procedures based on the HACCP principles, including the facilitation/flexibility of the implementation in certain food businesses 2022/C 355/01. Official Journal of the European Union, 65. Retrieved 8 11 2023 from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=OJ%3AC%3A2022%3A355%3AFULL
European Committee for Standardization. (2020). EN 12875:2020 - Foodstuffs - Determination of nitrite content. https://www.en-standard.eu/csn-en-12875-foodstuffs-determination-of-nitrite-content/
Food and Agriculture Organization of the United Nations. (2018). Food loss and waste reduction: A guide for foodservice establishments. http://www.fao.org/3/i8294en/I8294EN.pdf
Food and Drug Administration. (2020). Food Safety Modernization Act (FSMA). https://www.fda.gov/food/food-safety-modernization-act-fsma
Food Banks BC . (2018). Perishable Food Recovery: A Step-by-Step Guide. Retrieved from kamloopsfoodbank: https://www.kamloopsfoodbank.org/wp-content/themes/food-bank/pdf/food-recovery-manual.pdf
Food Waste Reduction Alliance. (2016). Best practices and emerging solutions toolkit: A guide to reducing food waste through donation. https://fpra.ca/wp-content/uploads/2019/08/FWRA-Toolkit.pdf
FoodDrinkEurope, EuroCommerce, FEBA . (2016). Every Meal Matters: Food Donation Guidelines. Retrieved August 11, 2023, from https://www.fooddrinkeurope.eu/wp-content/uploads/2021/09/6194-FoodDrink-Europe-Every_Meal_Matters-1.pdf
FoodDrinkEurope. (2017). Guidance on food donation and food waste prevention in the food and drink industry. https://www.fooddrinkeurope.eu/uploads/publications_documents/Food_Donation_Study.pdf
Garcia-Garcia, G., Woolley, E., Rahimifard, S., Colwill, J., White, R., & Needham, L. (2017). A methodology for sustainable management of food waste. Waste and Biomass Valorization, 8(6), 2209-2227. https://29september.eurofoodbank.org/wp-content/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf in Food Waste Prevention https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf
International Organization for Standardization. (2020). ISO 22000:2018 - Food safety management systems - Requirements for any organization in the food chain. https://www.iso.org/standard/65464.html
International Organization for Standardization. (2020). ISO 9001:2015 - Quality management systems - Requirements. https://www.iso.org/standard/62085.html
Ministry of agriculture of Croatia – https://poljoprivreda.gov.hr/istaknute-teme/hrana-111/sprjecavanje-nastanka-otpada-od-hrane/222
National Restaurant Association. (2021). ServSafe: Food safety training and certification. https://www.servsafe.com/
Nitzsche, P., Simba, A., & Gourmelon, G. (2020). Analyzing the drivers of food waste generation in the hospitality sector: A case study of hotel restaurants. Sustainability, 12(9), 3586. doi:10.3390/su12093586
Ockerman, H. W., & Basu, L. (2017). Encyclopedia of meat sciences (2nd ed.). Academic Press.
Oragui, D. (2023, August 6). How to Create an Effective Standard Operating Procedure (SOP). Retrieved from Helpjuice: https://helpjuice.com/blog/standard-operating-procedure
World Resources Institute. (2019). The business case for reducing food loss and waste: Catering and restaurants. https://www.wri.org/research/business-case-reducing-food-loss-and-waste-catering-and-restaurants
Prezentacija
Čestitamo na završenom Modulu 1 ReS-Food Trening kursa. Ne zaboravite da svoj uspeh podelite sa prijateljima!
MODUL 2: BEZBEDNOST HRANE
ASPEKTI BEZBEDNOSTI TOKOM PRERASPODELE HRANE ZA HUMATITARNE ORGANIZACIJE
Bеzbеdnоst hrаnе оbuhvаtа prаvilа о higiјеni u prоizvоdnji, prеrаdi, stаvlјаnju u prоmеt i kontroli hrаnе, bilјnоg i živоtinjskоg pоrеklа, kојimа sе оbеzbеđuје higijenska ispravnost hrane, uklјučuјući i prаvilа о informisаnju pоtrоšаčа. Svi akteri u lancu snadbevanja od učesnika u proizvodnom procesu, distribucije, skladištenja, prodajnih objekata i isporuke do potrošača dužni su da se pridržavaju zakonskih propisa i direktiva u oblasti bezbednosti hrane Razmatranje bezbednosti hrane od industrije do tržišta uključuje aspekte kao što su poreklo hrane, prakse obeležavanja, higijenski standardi, aditivi, ostaci pesticida, biotehnološke politike i zakonski propisi za uvoz-izvoz i sertifikaciju hrane. S druge strane, praksa od tržišta do potrošača daju prioritet obezbeđivanju bezbednosti hrane na pijacama i tokom pripreme hrane za potrošače.
Pоglаvlје 12 u “EU Acquis”, skup zајеdičkih prаvа i оbаvеzа zа svе člаnicе ЕU, оbuhvаtа dеtаlјnа prаvilа u оblаsti bеzbеdnоsti hrаnе, vеtеrinаrskе i fitоsаnitаrnе pоlitikе. Оpštа pоlitikа о prеhrаmbеnim prоizvоdimа prоpisuје higiјеnskа prаvilа zа prоizvоdnju prеhrаmbеnih prоizvоdа (https://europa.rs).
Analiza zakona i propisa o bezbednosti hrane koji se primenjuju na donaciju hrane
U zemljama Europske unije (EU) zahvaljujući primeni brojnih uredbi, direktiva i dokumenata baziranih na preporukama i smernicama upravlja se se bezbednošću hrane od njene proizvodnje i prerade do distribucije i potrošnje (tabela 1).
Uredba je obavezujući pravni akt, a direktiva je pravni akt čiji se ciljevi moraju postići, pri čemu zemlje članice EU imaju slobodu da izaberu odgovarajuću formu (zakon, zakonski podakt), koja će ima realizaciju postavljenih ciljeva omogućiti. Kontinuiranom brigom o ovom aspektu hrane štiti se javno zdravlje, osigurava poverenje potrošača i olakšava slobodno kretanje zdravstveno-bezbedne hrane unutar jedinstvenog tržišta Evropske unije. Pored propisa Evropske unije, države članice imaju vlastito nacionalno zakonodavstvo i smernice koje bliže definišu postojeće zakone i direktive o bezbednosti hrane.
Tabela 1. Zakonski akti i smernice o bezbednosti hrane
| Proposi | Opis |
| EU Regulation No 852/2004 | Uredba utvrđuje opšte higijenske zahteve za proizvođače hrane, uključujući i aspekt doniranja hrane (prostor, oprema, lična higijena, obuka i dokumentacija). |
| EU Regulation
No 853/2004 |
Uredba utvrđuje posebna higijenska pravila za proizvođače hrane životinjskog porekla (meso, mlečni i riblji proizvodi) i istovremeno osigurava da donirana hrana životinjskog porekla ispunjava standarde bezbednosti. |
| EU Regulation
No 178/2002 |
Uredba utvrđuje opšta načela i propise uključujući bezbednost hrane i sledljivost hrane, kao i hrane namenjene doniranju. Ova uredba naglašava odgovornost privrednih subjekata koji se bave hranom da tržištu osiguraju higijenski ispravnu hranu, uključujući doniranu hranu. |
| EU Regulation 2019/828 | Cilj uredbe je podsticanje doniranja hrane i smanjenje bacanja hrane uz pojašnjenje odredbi o odgovornosti za doniranje hrane. Uredba pruža pravnu zaštitu donatorima hrane, podstičući povećanje donacija uz minimaliziranje pravnih rizika za donatore. |
| EU Directive 2000/13/EC | Direktiva reguliše označavanje hrane i osigurava potpunu informisanost o sastojcima, alergenima, nutritivnom sastavu i roku trajanja prehrambenih proizvoda. Pravilno označavanje osigurava dobru praksu doniranja hrane. |
| EU Directive
2002/99/EC |
Direktiva utvrđuje zahteve za zdravlje životinja za proizvodnju i stavljanje na tržište proizvoda animalnog porekla namenjenih ishrani ljudi. |
| EU Food Donation Guidelines 2017/C 361/01 | EU daje smernice i preporuke za pravilno doniranje hrane (rukovanje hranom, skladištenje, transporta i komunikacija u lancu doniranja) u skladu sa dobrom donatorskom praksom zemalja EU. |
| EU Food Law Guidance | Smernice Europske komisije o različitim aspektima EU zakona o hrani, uključujući bezbednost (označavanje, sledljivost i sistem upravljanja). |
| EFSA Guidance | Naučna mišljenja, smernice i procene rizika Europske agencije za sigurnost hrane (EFSA) u oblasti bezbednosti hrane u cilju podrške institucijama EU i državama članicama u donošenje odluka. |
| Codex Alimentarius Guidelines | Smernice za primenu Codex Alimentarius međunarodno priznatih standarda, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane kako bi EU osigurala bezbednost hrane i podsticala društveno odgovorno ponašenje u trgovini. |
Doniranje hrane
Preraspodela viškova hrane koji nastaju u bilo kojoj fazi lanca proizvodnje i distribucije hrane vrši se bez naknade direktnom donacijom socijalno ugroženim osobama ili preko banaka hrane koje su medijator između donatora, dobrotvornih organizacija i krajnjih korisnika. Donirana hrana može biti sveža hrana (meso, voće i povrće), gotova hrana/obrok, delimično pripremljena ili zamrznuta hrana. Donatori su subjekti u poslovanju hranom, fizička ili pravna lica, koji doniraju viškove hrane iz bilo koje faze lanca snabdevanja hranom (proizvodnja, maloprodaja, priprema i dostava gotove hrane, ugostiteljstvo). Posrednik u lancu doniranja hrane je neprofitna fizička ili pravna osoba odnosno humanitarna organizacija (socijalne samousluge, javne kuhinje) upisana u odgovarajući Registar posrednika u doniranju hrane. Krajnji primaoci donirane hrane mogu biti socijalno ugrožene osobe, osobe pogođene elementarnom nepogodom ili prirodnom katastrofom, neprofitni pravni subjekti koji pružaju uslugu smeštaja i/ili ishrane svojim štićenicima (slika 1).
Važnu ulogu u doniranju imaju banke hrane, neprofitne organizacije koje prikupljaju, skladište i distribuiraju višak hrane koja je još uvek bezbedna za upotrebu. Prva banka hrane osnovana je u Arizoni (SAD) 1967. godine, a prva u Europi 1984. godine u Francuskoj. Danas u evropskim zamljama postoje nacionalne federacije banaka hrane. U EU nacionalne banke su umrežene i čine Europski savez banaka hrane - FEBA (European Food Banks Federation) sa sedištem od 2018. godine u Bruxellesu (https://food.ec.europa.eu). U mreži FEBA je 2018. godine bilo 421 banka hrane iz 24 zemlje sa 31.700 humanitarnih radnika, od kojih je čak 85% volontera. Doniranje se takođe smatra stavljanjem hrane na tržište, što zahteva i dosledno sprovođenje zakonskih propisa u ovoj oblasti. Donator hrane odgovoran je za higijensku ispravnost hrane do trenutka dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja ili, u slučaju direktnog doniranja krajnji primalac. Humanitarne organizacije, posrednici u lancu doniranja hrane, odgovorni su za bezbednost hrane od preuzimanja hrane od donatora hrane do podele hrane krajnjem primaocu.
Europska komisija ohrabruje države članice na redistribuciju viška hrane, odnosno doniranje, obezbeđujući zakonski okvir i smernice za dobru praksu doniranja hrane u zemljama EU. Direktiva EZ 2018/851 o otpadu naglašava potrebu smanjenja bacanja hrane u EU za 50 % pre 2030. godine i predlaže državama članicama da podstiču doniranje hrane, a smanje usmeravanje viškova hrane za ishranu stoke ili na preradu u neprehrambene proizvode. Unutar Evropske unije je 2019. godine doneta odluka o uspostavljanju zajedničke metodologije za merenje otpada od hrane. Strategija Farm to Fork (F2F) takođe doniranje hrane vidi kao bitnu kariku u smanjenju otpada od hrane od strane potrošača i maloprodajnih objekata u EU do 2030 https://food.ec.europa.eu/document/download). Evropska unija je u okviru Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, donela Smernice za donacije hrane (https://eur-lex.europa.eu) kako bi se aktivnim uključivanjem zemalja članica u doniranje hrane smanjilo bacanje hrane i time očuvali prirodni resursi i životna sredina. Primenom smernica o doniranju hrane koje je objavila Evropska komisija 2017. godine osigurava se visok nivo sigurnosti hrane, zdravstvene i higijenske ispravnosti, sledljivosti i odgovornosti. Kada je u pitanju fiskalni okvir, većina zemalja Evropske unije (20 od 27 članica) kao podsticajnu meru je ukinula obavezu plaćanja PDV-a na doniranu hranu. Višestruki značaj doniranja hrane je prepoznat i na međunarodnom planu. U okviru Agende Ujedinjenih nacija do 2030. godine predviđeno je da se do 2030. godine prepolovi bacanje hrane po glavi stanovnika.
Briga o zdravstvenoj i higijenskoj ispravnosti hrane je prioriteni cilj u doniranju jer se time smanjuju zdravstveni rizici za korisnike donirane hrane. Prema tome unutar EU postoje propisi i direktive za doniranje hrane i hrane za životinje, a razvijaju se i brojne smernice koje olakšavaju sprovođenje dobre prakse u oblasti bezbednosti hrane. Ovi zakoni i smernice igraju ključnu ulogu u omogućavanju donacija hrane od strane humanitarnih organizacija i dobrotvornih organizacija unutar EU. Uspostavljanjem higijenskih standarda, obezbeđivanjem bezbednosti hrane i pružanjem pravne zaštite donatorima, podržava se misija humanitarnih organizacija da ublaže glad i nesigurnost hrane, istovremeno čuvajući zdravlje i dobrobit primalaca.
Barijere u doniranju hrane
Uprkos postojećim propisima i podizanju svesti o značaju zbrinjavanja viška hrane statistički podaci ukazuju da se zbog brojnih barijera samo 10% viška hrane iz celog lanca snadbevanja adekvatno iskoristi. Glavne prepreke u preraspodeli viška hrane kroz doniranje su nedostatak informacija o vrsti hrane koja se može donirati i razumevanje protokola za doniranje hrane. Hrana se često donira pri kraju roka trajanja, pa se postavlja opravdano pitanje je li je hrana na kraju lanca doniranja i zdrvstveno bezbedna. Iako proizvođači hrane unutar fabrika dosledno primenjuju standarde koji obezbeđuju zdravstevenu i higijensku ispravnost proizvoda, i za njih postoje nejasnoće kada je u pitanju doniranje hrane. Najčešća dilema potencijalnih donatora je da li mogu donirati proizvode kojima je istekao označeni datum trajanja. Pored toga javljaju se i logična pitanja vezana za pravilno skladištenje, pakovanje, transport i označavanje donirane hrane. Osim regulatornog pitanja, proizvođači delom imaju i opravdane dileme koje se odnose na naplatu PDV-a na doniranu hranu. Obaveze ekonomske prirode destimulišu i proizvođače i prodavce da viškove hrane doniraju i zato često čekaju istek roka upotrebe i hranu uništavaju. Zbog svega navedenog brojne fabrike i organizacije bespotrebno odbacuju zdravstevno-bezbednu hranu i time propuštaju priliku za ublažavanje posledica nesigurnosti hrane i davanje podrške socijalno ugroženim grupama.
Dodatni problem predstavljaju i nedoumice koje imaju nadležne inspekcije zbog nedostatka jasnih smernica za rešavanje problema sa kojima se suočavaju donatori u oblasti bezbednosti hrane. Važno je napomenuti da se mnogi proizvođači hrane teško odlučuju da doniraju hranu zbog bojazni od potencijalne odgovornosti razbolevanja korisnika. Anketa iz 2016. koju je proveo Savez za smanjenje rasipanja hrane (Food Waste Reduction Alliance) i inicijativa za saradnju prehrambene industrije, potvrdila je da 50% proizvođača, 39% restorana i 25% trgovaca na malo i veliko koji su učestvovali u anketiranju je zabrinutost za odgovornost navelo kao glavnu prepreku donacijama.
Problemi humanitarnih organizacija
Probleme vezane za bezbednost donirane hrane imaju i humanitarne organizacije koje posreduju u lancu doniranja. Hrana prikupljana od donatora se prevozi, skladišti i raspodeljuje kroz mrežu povezanih dobrotvornih organizacija (lokalne organizacije, narodne kuhinje, Crveni krst). Identifikovanje svih učesnika u doniranju hrane bitno je zbog prelaska odgovornosti za bezbednost donirane hrane duž lanca doniranja. Donator hrane odgovoran je za sigurnost hrane do trenutka dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja hrane ili, u slučaju direktnog doniranja, krajnji primalac. Posrednik u lancu doniranja hrane odgovoran je za sigurnost hrane od preuzimanja hrane od donatora do podele hrane, odnosno dok ona ne stigne do primalaca. Većina humanitarnih organizacija nema adekvatne tehničke uslove za prihvat većih količina hrane (hladnjače, skladišta, vozila, ljudske resurse), naročito kada se radi o prihvatu hrane pred istekom roka trajanja. Doniranje hrane nije u potpunosti zaživelo u evropskim zemljama upravo zbog nedovoljnih tehničkih kapaciteta posrednika u lancu doniranja. Važan problem sa aspekta bezbednosti predstavljaju ljudski resursi, odnosno veliki broj volontera uključenih u rad humanitarnih organizacija koji takođe moraju imati položen higijenski minimum, ispit iz osnovnih znanja o zdravstvenoj ispravnosti hrane. Iako je volonterska radna snaga od izuzetne važnosti za društvo, volonterima često nedostaju potrebne veštine za obavljanje određenih zadataka unutar humanitarnih organizacija. U pojedinim evropskim zemljama deo volontera čine osobe osuđene na društveno korisni rad u zajednici. Kod takvih osoba često nedostaje istinska motivacija za bilo kakvom edukacijom i humanitarnim radom u celini. Nedostatak odgovara po svim navedenim pitanjima, kao i nedovoljan broj edukacija svih aktera u lancu doniranja obeshrabruje zbrinjavanje viškova hrane, a time umanuje brigu društva o socijalno ugroženim, prirodnim resursima i životnoj sredini.
Prevazilaženje barijera i motivacija humanitarnih organizacija za doniranje hrane
Uprkos postojećim zakonskim propisima EU, većina humanitarnih organizacija u zemaljama članicama Evropske unije i dalje nema jasnu predstavu o značaju bezbednosti donirane hrane, kao i svojim obavezama po ovom pitanju. Kontinuirana edukacija o svim aspektima bezbednosti hrane predstavlja način za prevazilaženje postojećih barijera. Međutim, prvi važan korak u rešavanju ovog problema je registracija svih posrednika u lancu doniranja. Nadležna ministarstva treba da preuzmu brigu o registrovanim posrednicima i pomognu im u otklanjanju nedoumica koje imaju vezano za redovno i obavezno izveštavanje o količini prikupljene hrane, ali i da pruže punu podršku svim zainteresovanim humanitarnim organizacijama da se uključe u lanac doniranja hrane. Prema tome, neophodno je da vlada i nadležna ministarstava stvore adekvatni podsticajni okvir za bezbedno doniranje (slika 2).
Značajnu ulogu u prevazilaženju barijaera imaju nacionalni vodiči za razumevanje evropskih propisa i dodatnih zahteva o doniranju hrane. Pomenuti vodiči pružaju detaljnije informacije o hrani koja može biti donirana, sigurnosti i označavanju hrane namenjene doniranju.
Primeri dobre prakse diniranja hrane
Francuska je jedna od evropskih zemlja sa najboljom donatorskom praksom, pa i najdoslednijom primenom propisa o bezbednosti hrane. Posebnom uredbom u Francuskoj je propisano da je svaki subjekt u poslovanju hranom odgovoran za zdravstvenu i higijensku ispravnost proizvoda. Prenos vlasništva i odgovornosti nad hranom vrši se potpisivanjem službenog dokumenata za svaku primljenu donaciju sa svim neophodnim podacima. Za donatore postoje nacionalni vodiči sa navedenim higijenskim uslovima koji se moraju ispuniti tokom distribucije donirane hrane.
Italija je takođe jedna od zemalja koja na adekvatan način prevazilazi barijere vezane za primenu zakonske regulative za bezbednost donirane hrane. U Italiji je donešen prvi europski zakon (Good Samaritan Law) po uzoru na američki Bill Emerson Good Samaritan Act, koji donatore osigurava od tužbi za zdravstvenu ispravnost donirane hrane. Posebnost ovog zakona je bazirana na činjenici da se doniranje hrane od strane donatora prema posredniku u lancu doniranja smatra kao doniranje hrane prema krajnjem primaocu. Uprkos činjenicima da Italija ima jednu od najbolje organizovanih banaka hrane u Evropi i da je donošenje Zakona dobrog Samarćanina podstaklo doniranje, Italija je još uvek vodeća zemlja u količini bačene hrane. U cilju rešavanja pomenutog problema 2016. godine donet je novi zakon koji je izmenama poreskog okvira znatno olakšao doniranje. Novi zakon je baziran na inicijativama i podsticajima svim učesnicima u lancu doniranja hrane. Posebna pažnja u zakonu je fokusirana na pojašnjenje pojmova „najbolje upotrebiti do“ i „upotrebiti do“. Izraz „najbolje upotrijebiti do“ određuje datum do koda je poželjno iskoristiti namirnicu, ali ne ograničava donatore da ako postoji višak hrane koja je očuvanog kvaliteta i neoštećene ambalaže nakon navedenog datuma izvrši doniraje. Sa druge strane, u italijanskom zakonu se navodi da se pojam „upotrebiti do“ odnosi na specifične kratkotrajne i lako kvarljive proizvode i označava tačan datum roka trajanja, nakon koga se hrana više ne može donirati (slika 3).
Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) ima detaljan pravni okvir relevantan za bezbednost hrane koji se oslanja na zakone UK, zakone zemalja članica (Velike Britanije i Severne Irske), kao i deo zakona Europske unije koji su zadržani nakon izlaska UK iz EU. Na nacionalnom nivou vlast je osnovala Agenciju za standarde o hrani, koja pruža pomoć svima koji posluju hranom i sarađuje s lokalnim vlastima oko sprovođenja zakona i propisa o bezbednosti hrane. Lokalne vlasti sprovode redovan inspekcijski nadzor svih subjekata u poslovanju hranom. Ujedinjeno Kraljevstvo ima i zakone koji standardizuju i pojašnjavaju oznake datuma na proizvodima, u skladu sa Codex Alimentarius i Uredbom EU o informacijama o hrani (FIR). koja propisuje dvostruko označavanje datuma na deklaracijama. Zakon Ujedinjenog Kraljevstva u cilju smanjenja nepotrebnog bacanja hrane nalaže da proizvođači koriste termin „upotrebiti do” kada sa aspekta higijenske ispravnosti proizvoda postoje ograničenja trajnosti, a u drugim slučajevima termin „najbolje upotrebiti do”.. Ministarstvo životne sredine, hrane i poljoprivrede u Velikoj Britaniji pojasnilo je zakonske odredbe o bezbednosti hrane i omogućilo doniranje (i prodaju) hrane kojoj je istekao rok „najbolje upotrebiti do“ ukoliko je kvalitet proizvoda očuvan, a zabranilo prodaju ili doniranje hrane nakon isteka datuma sa oznakom „upotrebiti do“. Pored toga, britanska vlada je pokrenula opsežne kampanje čiji je cilj edukacija potrošača o označavanju trajnosti proizvoda na deklaracijama. Usvajanje nacionalnih i pojedinačnih propisa o bezbednosti donirane hrane, uspostavlajanje sistema označavanja trajnosti primenom dvostrukog datuma navedenog u standardima Codex Alimentarius, pružanje bespovratne pomoći i posticaja privrednim subjekatima u poslovanju hranom su dobri pristupi Ujedninjenog Kraljevstva u rešavanju problema vezanih za doniranje hrane.
EU nema zakonodavstvo o doniranju hrane koje se dosledno primenjuje u svim zemljama članicama, pa su zemlje razvile sopstvene pristupe u rešavanju problema preraspodele viškova hrane. Kao što je navedeno samo nekoliko članica EU, poput Italije i Francuske, ima dobre nacionalne zakone za doniranje hrane, dok su neke zemalje poput Nemačke, Rumunije i Švedske uspostavile samo smernice za upravljanje donacijama hrane. Deo zemalja unutar Evropske unije realizuje doniranje hrane samo na osnovu određenih administrativnih tekstova na ovu tematiku. Prevazilaženje barijera u doniranju hrane u zemljama koje još uvek nisu postigle visok nivo organizacije unutar lanca doniranja po pitanju bezbednosti hrane moguće je postići dobrom saradnjom sa lokalnim vlastima i ministarstvima, kao organizovanjem kontinuiranih edukacija na sledeće teme:
- Higijenski preduslovi za osobe koje rukuju hranom koja se donira
- Uslovi transporta i skladištenja hrane koja se donira
- Sledljivost hrane u lancu doniranja
- Osnovni principi zamrzavanja hrane namenjene doniranju
- Skladištenje i transport hrane iz ugostiteljskih objekata
- Označavanje hrane namenjene doniranju
- Tumačenje zakonskih propisa, direktiva i smernica o bezbednosti hrane
Literatura
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=OJ:C:2017:361:TOC
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32004R0852
https://faolex.fao.org/docs/pdf/eur63427.pdf
https://www.legislation.gov.uk/uksi/2019/828/pdfs/uksi_20190828_en.pdf
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32000L0013
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32002L0099
https://faolex.fao.org/docs/pdf/eur214110.pdf
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52017XC1025(01)
https://efsa.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.2903/j.efsa.2020.6306
https://europa.rs/images/publikacije/Bezbednost-hrane.pdf
https://ec.europa.eu/echo/files/policies/food_assistance/them_policy_doc_foodassistance_en.pdf
https://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/codex-texts/guidelines/en/
https://food.ec.europa.eu/document/download/472acca8-7f7b-4171-98b0-ed76720d68d3_en?filename=f2f_action-plan_2020_strategy-info_en.pdf
Bounie D. , Arcot J., Cole M., Egal F., Juliano P., Mejia C., Rosa D., Sellahewa J. (2020). The role of food science and technology in humanitarian responss. Trends in Food Science & Technology, 103, 367-375.
European Commission established the Platform on Food Losses and Food Waste (FWL) 10 in 2016
European Commission. (2020). Farm to Fork Strategy: For a fair, healthy, and environmentally-friendly food system
Prezentacija
Čestitamo na završenom Modulu 2 ReS-Food Trening kursa. Ne zaboravite da svoj uspeh podelite sa prijateljima!
MODUL 3: ZAJEDNICA DONORA
Kako izgraditi i proširiti mrežu donora i dobrotvornih organizacija?
Efikasan metod upravljanja viškom hrane uključuje redistribuiranje hrane dobrotvornim organizacijama ili bankama hrane. Prateći prevenciju, najpoželjniji izbor u hijerarhiji otpada od hrane je preusmeravanje suvišne hrane ka ljudskoj potrošnji.
Prema Eisenhandler i Tzur (2019), banke hrane su objekti poput skladišta ili depoa koji se koriste od strane organizacija kao što su ostave za hranu, javne kuhinje ili skloništa, da ponude pomoć u hrani onima koji se suočavaju sa nestašicom hrane.
Cilj banke hrane ili drugih humanitarnih organizacija je da daju vrednost hrani koja bi inače završila na otpadima, uprkos tome što je bezbedna i hranljiva za ljudsku potrošnju. Osim što je njihov primarni cilj da pomognu onima kojima je to potrebno, one takođe doprinose ekološkom očuvanju time što smanjuju otpad, što ima značajne ekološke posledice.
Ove organizacije obično zavise od snabdevača kao što su prehrambene kompanije i drugi doprinosioci, koji u osnovi funkcionišu kao veleprodavci. Neki od njihovih ključnih korisnika i interesnih grupa uključuju:
- Porodice, decu i organizacije mladih, centre za lečenje od zavisnosti, religijska skloništa, radne zadruge i slične grupe.
- Proizvođače hrane, distributere, supermarkete, veleprodavce, skladišta, maloprodaje, firme za transport, finansijske institucije, marketinške i agencije za komunikacije, javne ustanove, kao i različite državne i međunarodne organizacije.
Prikupljanje hrane nije novi koncept za skupljanje fondova, ali služi kao osnova za banke hrane širom sveta. Zapostavljanje prvog koraka u sakupljanju hrane može da rezultuje značajnim gubitkom donacija.
Banke hrane ili druge humanitarne organizacije mogu da se obrate lokalnim restoranima, kafićima, odmorištima i drugim ustanovama za donacije u hrani. Postizanje veće stope donacija često zahteva fizičko posećivanje ovih lokacija, kada je moguće, i objašnjavanje svrhe banaka hrane. Raspitajte se da li imaju viškove hrane koji su blizu isteka roka trajanja koje bi mogli da doniraju umesto da ih pošalju na otpad. Mnoge ustanove su voljne da doniraju takve proizvode.
| Proširivanje vaše mreže donora zahteva promišljene kontakte i negovanje međusobnih odnosa:
Učestvujte u događajima umrežavanja, radionicama i konferencijama kako biste se povezali sa potencijalnim donorima. Koristite društvene mreže da komunicirate sa širom zajednicom. Sarađujte blisko sa postojećim donorima kako biste stekli preporuke. Osmislite komunikacione pristupe kako biste podvukli postignuća vaše organizacije. Kroz upornu posvećenost vašoj misiji i izgradnji autentičnih odnosa, možete da proširite i unesete diverzitet u vaš skup donora. |
Koraci za stvaranje ili proširivanje vaše mreže donora
- Identifikujte vaše idealne donore hrane:
Kako biste počeli da gradite vašu mrežu donora, definišite ko su vaši idealni donori. Ovo su ljudi koji će najverovatnije podržati vaš cilj i deliti vaše vrednosti. Moguće je koristiti društvene mreže, mejlove, pozive ili tehnike ,,od vrata do vrata’’ kako biste stvorili vašu mrežu donora. Koristite alate kao što su upitnici, društvene mreže ili baze donora kako biste sakupili informacije o vašim trenutnim donorima i potencijalnim pristalicama. Potom osmislite vaše govore ili poruke kako biste zadovoljili njihove potrebe.
- Proširite vaš uticaj:
Sledeći korak u izgradnji vaše mreže donora je da povećate vaš doseg i vidljivost. Pronađite način da se povežete sa potencijalnim donorima koji možda još uvek ne znaju za vaš startap ili cilj. Možete koristiti različite metode kao što su preporuke, događaji, mediji, partnerstva, onlajn platforme ili direktna pošta. Takoše, uključite vaše postojeće donore i pristalice da prošire poruku o tome. Budite strateški i kreativno orijentisani u vašem pristupu, kroz nuđenje vrednosti i značaja vašim prospektima. Ciljajte da ih zainteresujete i pozovite ih da nauče više o vašem startapu ili misiji.
- Komunicirajte sa vašim potencijalnim pristalicama:
Sledeća faza u širenju vaše mreže donora podrazumeva da aktivno uključite vaše potencijalne pristalice i vodite ih kroz putovanje donorstva. Važno je uspostaviti poverenje i povezanost sa njima, dok im u isto vreme pokazujete značaj njihove podrške. Koristite razne metode i strategije da ih uključite, uključujući mejlove, telefonske pozive, društvene mreže, vebinare, biltene i priče. Ponudite vredan i privlačan sadržaj koji informiše, motiviše i podstiče ih da se uključe. Personalizujte vašu komunikaciju da je učinite interaktivnijom i responsivnijom i obratite pažnju na njihove povratne informacije, pitanja, brige i primedbe.
- ”Pitajte za poklon”:
Sledeći korak u širenju vaše mreže donora je da tražite donacije. Ovo je trenutak kada se direktno i jasno obraćate vašoj ciljnoj grupi i tražite njihovu podršku. Budite samopouzdani i uverljivi u vašim zahtevima, objasnite na koji način će njihove donacije napraviti razliku. Važno je da budete puni poštovanja, ali i prilagodljivi, nudeći im različite opcije i benefite za različite nivoe doniranja. Učinite proces davanja jednostavnim i prigodnim, i izrazite zahvalnost za njihovu velikodušnost i posvećenost.
- Održite uključenost vaših donora:
Sledeći korak u širenju vaše mreže donora je da učinite da se vaši donori vraćaju i postanu lojalne pristalice. Ključno je da negujete i brinete o vašoj vezi sa njima, pokazujući im koliko cenite njihovu podršku. Koristite različite metode kao što su zahvalnice, pitajte ih za povratne informacije, ispričajte im novosti, pravite događaje ili sprovodite ankete kako biste zadržali vaše donore.
Ponudite im relevatne i pravovremene informacije koje ističu značaj njihovih doprinosa. Podstaknite njihovo učešće i pozovite ih da budu deo vaše zajednice.
| Neki donori više vole da ostanu uključeni i aktivno učestvuju u svom cilju. Kada donor postane zainteresovaniji, ova veza može da se neguje i iz nje može da se razvije dugoročno partnerstvo. Ističući njihovu uključenost, moguće je privući više pristalica da se pridruže mreži donora hrane. |
- Proširite vašu mrežu:
Poslednji korak u širenju vaše mreže donora je da proširite vaše konekcije. Ovo podrazumeva korišćenje vaših postojećih donora i pristalica kako biste privukli nove. Možete ih motivisati da upute, upoznaju ili pozovu druge da se pridruže vašoj misiji. Osim toga, koristite alate i platforme koje omogućavaju vašim pristalicama da dele ili skupljaju hranu za vašu organizaciju. Prepoznajte i nagradite vaše donore i pristalice za njihov trud, negujući kulturu velikodušnosti i proširivanja.
Ograničeni resursi, koji povećavaju potrebu za ispomoći u vidu hrane i konkurencija utiču na mrežu potražnje. Dostupnost viška hrane je ključna za transakcije, ali su specifičnosti nesigurne do internog datuma ’’roka trajanja’’. Strana snabdevanja zahteva niske troškove redistribucije i ima različite opcijde upravljanja viškom hrane (Slika 1). Redovna dostupnost viška hrane jača veze, ali sporadični viškovi zahtevaju fleksibilnost i koordinaciju za oporavak. Redovnost zalihe ometa razvoj veze, dovodeći do kako redovnih tako i sporadičnih veza. Kako biste pojačali povrat viška hrane, potebno je unaprediti nove konekcije i postojeće veze. (Sundgren, 2022).
Grupe za pružanje pomoći u vidu hrane grade poverenje kroz ispunjavanje očekivanja donora. Ovo održava unije u biznisima gde je kredibilnost važna. Jake veze podrazumevaju doslednost, pravednost i direktno učešće, ali rupe u znanju o hijerarhiji otpada od hrane i redistribuciji postoje među profesionalcima koji upravlaju lancem snabdevanja. Edukovanje ovih profesionalaca može da pomogne, jer otpad od hrane nastaje u svim fazama lanca snabdevanja. Kompanije onda mogu odgovorno da redistribuiraju hranu, oslanjajući se više na lično znanje nego na vrstu proizvoda.
Logistika redistribucije hrane, razvoj infrastrukture i dizajn usmeravanja
Mnoge grupe za humanitarnu pomoć, kao što su banke hrane služe kao mostovi između izvora hrane i onih kojima je ona potrebna. Obično ove organizacije dobijaju hranu od kompanija i pojedinaca, prerađuju je u svojim skladištima i onda je distribuiraju do ljudi na razne način, nekad kroz neprofitne organizacije ili vladine organizacije. Za subjekte društvene ekonomije kao što su banke hrane, finansijske dobiti i ekonomske mere nisu fokus. Umesto toga, oni prioritizuju društvene i ekološke uticaje. Na ovaj način, banke hrane igraju ključnu ulogu u negovanju održivosti unutar lanca snabdevanja hranom.
Većina banaka hrane kreće i posluje lokalno, često sa ograničenim resursima i nesigurnim zalihama hrane. One se oslanjaju na donacije, koje mogu da variraju u učestalosti, vrsti, kvalitetu i količini. Zbog ovoga, važno je distribuirati hranu pravedno unutar banke hrane.
Takođe, banke hrane zavise umnogome od volontera, što nekad može dovesti do problema kao što su neiskusni radnici, pružanje otpora promenama, visok obrt, i problemi sa odgovornošću.
Dobrotovorne organizacije i neprofitne organizacije su ključne u odgovaranju na društvene probleme, kao što su smanjenje siromaštva i pomoć u katastrofama. One zavise od velikodušnosti donora za finansiranje, ali je jednako važna efikasna distribucija resursa onima kojima je potrebna pomoć.
Zahtevi skladištenja humanitarne organizacije variraju u zavisnosti od specifičnih potreba individualnih koraka za reagovanje i sveobuhvatnih ciljeva organizacije.
Organizacije koje se bave većim količinama dugotrajnih proizvoda mogu da zahtevaju višestruka skladišta na različitim lokacijama. Obratno, organizacije koje se fokusiraju na ciljane intervencije, kao što su psiho-društveni programi, mogu da imaju minimalnu potrebu za sveobuhvatnom strategijom skladištenja i mogu da pribave i dostavljaju direktno od prodavaca kako je potrebno za specifične projekte. Osim očekivanog obima proizvoda, specijalizovani zahtevi skaldišta takođe mogu da utiču na pristup skladištenja; upravljanje medicinskim zalihama na primer, zahteva temeljno upravljanje inventarom i potencijalno specijalizovane uslove skladištenja, dok dugotrajni neprehrambeni proizvodi, mogu da zahtevaju samo osnovu zaštitu od elemenata.
Obično, agencije za pružanje humanitarne pomoći usvajaju model distribucije sličan komercijalnim mrežama. Ovaj model podrazumeva međunarodna i lokalna skladišta, koja se ponašaju kao centri konsolidacije, spremišta i tačke za finalnu distribuciju za dostavljanje dobara populaciji koja je ugrožena.
Regionalna/međunarodna skladišta
Internacionalna ili regionalna skladišta ponašaju se kao centri za primanje proizvoda od prodavaca, donora ili partnera. Ovo omogućava humanitarnim organizacijama da provere, sortiraju i pripreme tovar za dalju distribuciju. Ova skladišta takođe služe kao objekti za prethodno razmeštanje, čuvanje zaliha u hitnim slučajevima i kao spremišta, koja postepeno obnavljaju zalihe drugim skladištima u lancu snabdevanja. Dok mnoge agencije koriste regionalna skladišta, ona ne treba da se posmatraju kao jedina opcija. Vođenje velikog skladišta, naročito u zabačenoj oblasti može da bude skupa i zahteva dodatno osoblje i vreme za održavanje. Ukoliko agencija nije spremna da pokrije troškove ili pravilno nadgleda objekat, može da izabere da spoljne saradnike koji će upravljati skladištem ili da preskoči vođenje regionalnog skladišta u potpunosti.
Pozicioniranje regionalnog skladišta
Kada birate gde da smestite regionalno skladište, treba da razmišljate o dole nabrojanim stvarima:
| Transportnim vezama | Da li je skladište blizu velikih luka ili aerodroma koji imaju dovoljan kapacitet? |
| Područje odgovora | Da li je region aktivan u pružanju pomoći i da li se lokacija uklapa sa opštim planom? |
| Vrsta pomoći | Da li će se skladište koristiti za brzo reagovanje ili dugoročne projekte? |
| Objekti | Da li lokacija ima dovoljnu veličinu i kvalitet zgrada? Da li vam je potrebno specijalno skladište sa kontrolom temperature? |
| Trošak | Da li je isplativo raditi u zemlji? Da li postoje neki benefiti kao što je zona za slobodnu trgovinu ili izuzeća za humanitarni rad? |
| Politička stabilnost | Da li je politika države stabilna i nepodložna konfliktima ili menjanju politike? |
| Tehnička pomoć | Da li u blizini postoje vešti radnici ili kompanije koje mogu da vrše popravke i upravljaju skladištem? |
Upravljanje regionalnim/ međunarodnim skladištem
Regionalna ili međunarodna skladišta mogu biti objekti izgrađeni po meri, sa obučenim osobljem ili kojima upravljaju spoljni logistički provajderi. Idealno, ova skladišta treba da koriste alate kompjuterskog upravljanja inventarom. Operativno okruženje takvih skladišta treba da bude stabilno i fokusirano na ekonomične operacije. Mnoge organizacije imaju centralizovana skladišta širom sveta, nudeći honorarne usluge drugim humanitarnim grupama.
Centralno skladište - područje reagovanja
Broj i lokacija skladišta potrebnih u područuju reagovanja zavisi od količine i vrste aktivnosti, kao i operativnih područja. Mnoge organizacije za reagovanje više vole da imaju makar jedno centarlno skladište u zemlji ili u području reagovanja.
Centralno skladište u području reagovanje je obično smešteno u glavnom gradu ili glavnom komercijalnom centru sa dobrom infrastrukturom. Njegova lokacija može da varira u zavisnosti od potreba organizacije i ciljeva reagovanja. U većim područjima ili aktivnostima, organizacijama su možda potrebna veća skladišta na više lokacija. Centralno skladište je obično locirano blizu mora i aerodroma, proizvodnih objekata, iskusnih radnika i usluga transporta. Njime može da upravlja direktno agencija ili da unajmi spoljnog pružaoca usluge u područjima sa dovoljnom komercijalnom aktivnošću.
Centralno skladište služi kao glavna tačka za prijem robe u zemlju i skupljanje lokalno kupljenih proizvoda. Cilj strategije centralizovanog skladišta je da osigura stabilno snabdevanje proizvodima udaljenim ili područjima u koja je teško stići, istovremeno održavajući dovoljno zaliha da odgovori na potrebe. Neke organizacije mogu da se odluče za direktne dostave od kupaca ili internacionalnih luka do terenskih skladišta ili distributivnih lokacija umesto da koriste strategiju centralnog skladišta.
Terenska skladišta
Terenska skladišta obično nemaju isti nivo infrastrukture kao centralna ili međunarodna skladišta. Uslovi skladištenja su često ograničeni i unapređenja mogu biti potrebna za posebne zahteve kao što je kontrola temperature.
Bezbednost je glavni izazov u terenskim skladištima, i dodatne mere bezbednosti poput ograda i čuvaru mogu biti potrebni. Tovar se tipično prenosi i slaže ručno sa minimalnom opremom za skladištenje kao što su police.
Radna snaga u terenskim skladištima može da se sastoji od običnih radnika sa malo iskustva u skladištenju i sistemi inventara su često u papirnom obliku. Podizanje terenskog skladišta može biti haotično i čak opasno, naročito u hitnim humanitarnim situacijama. Stoga, upravljanje mora da bude praktično i orijentisano na akciju, i da se fokusira na brzo i efikasno pružanje pomoći dok istovremeno osigurava odgovornost.
Sekcije logističke operacije u distribuciji humanitarne hrane
Trenutno, humanitarne organizacije u nekoliko zemalja ručno upravljaju procesima dostave hrane, kao što su zalihe hrane i rasporedi dostave, tako što beleže ove procese na papiru. Informacije koje osoblje ili menadžeri treba da znaju u svakom trenutku kako bi imali potencijal za poboljšanje su (a) da u realnom vremenu znaju status zaliha hrane u svakom objektu, (b) da dele informacije kroz sistem banke hrane za dostavu hrane i stoga (c) da poboljšaju vremena rada i efikasnosti. Osoblje mora da dostavlja hranu, čak i ako je putanja dostave dugačka i ne baš efikasna. Štaviše, ručno planiranje rasporeda za dostavu hrane može da rezultira nejednakim dodeljivanjem zadataka za osoblje. Ovi problemi mogu da dovedu do traćenja resursa, kako u smislu vremena tako i u smislu finansijskih troškova.
S obzirom da se zalihe hrane i tražene količine i vrste hrane od strane pojedinaca/organizacija konstantno menjaju, ključno je da informacije koje se tiču hrane u sistemu stalno ažuriraju i odražavaju realno vreme.
Operativni sistem čine tri glavna mehanizma: mehanizam za upravljanje zalihama, mehanizam za upravljanje radnim rasporedima, i mehanizam za upravljanje dostavom.
- Mehanizam za upravljanje zalihama
Mehanizam za upravljanje zalihama je odgovoran za skladištenje i nadgledanje trenutnih informacija o zalihama hrane u svakom objektu. Neke od komponenata podataka za svaku zalihu hrane uključuju:
- Naziv hrane
- Kategoriju (npr. piće, konzerviranu hranu, sveže proizvode, sezonske proizvode itd.)
- Datum isteka roka trajanja
- Količinu
- Težinu
- Datum pristizanja
- Objekat u kom se nalazi hrana
Članovi osoblja u svakoj banci hrane ručno ažuriraju, dodaju i brišu ove informacije kada dođe do promena u statusu zaliha.
- Mehanizam upravljanja radnim rasporedom
Ovaj mehanizam upravljanja radnim rasporedom osoblja. Informacije uključuju imena osoblja, nazive zadataka i početno i vreme kompletiranja svakog zadatka. Unošenjem ovih informacija u sistem, nalik na mehanizam upravljanja inventarom, radni rasporedi svih zaposlenih mogu da se podele i ažuriraju.
- Mehanizam upravljanja dostavom
Ovaj mehanizam nadgleda rasporede dostave hrane za sve objekte banke hrane. Trenutno, uključuje sledeće detalje:
- Izvorni objekat pošiljke hrane
- Destinacioni objekat pošiljke hrane
- Naziv hrane
- Količinu
- Datum i vreme isporuke
- Dodeljeno osoblje za isporuku
Nakon što se dostava hrane kompletira u skladu sa rasporedom koji je unet u sistem, informacije o zalihama koje se tiču dostave se obično ručno ažuriraju između objekata.
Humanitarne organizacije mogu da unaprede svoje procese kroz saradnju sa kompanijama za informatičke sisteme i softvere, kako bi digitalizovali različite funkcije i procese. Razvoj takvog softvera može da pomogne u pravljenju rasporeda, sakupljanju podataka i optimizovanju distribucije hrane. Dodatno, softverska kompanija takođe može da se uključi u dobrovoljne aktivnosti i da finansijsku podršku organizaciji za prikupljanje hrane kroz svoj sektor ljudskih resursa.
Nadgledanje procedura. Prateći protokoli i posete donorima i dobrotvornim organizacijama
Nadgledanje i prateće procedure igraju ključnu ulogu u osiguravanju transparentnosti, odgovornosti, i efikasnosti u upravljanju donacijama i dobrotvornim aktivnostima. Implementiranjem efektivnih protokola za nadgledanje i sprovođenjem redovnih pratećih poseta donorima i dobrotvornim organizacijama, organizacije mogu da ojačaju veze, zadrže poverenje donora, i maksimalno povećaju uticaj dobrotvornih doprinosa. U ovom nastavnom materijalu istražićemo ključne strategije i najbolje prakse za procedure nadgledanja i sprovođenje pratećih poseta u kontekstu upravljanja donorima i dobrotvornim aktivnostima.
Razumevanje procedura nadgledanja
Procedure za nadgledanje podrazumevaju sistematsko posmatranje, ocenjivanje i nadgledanje procesa i aktivnosti povezanih sa upravljanjem donacijama i dobrotvornim inicijativama. Ovo uključuje nadgledanje celog ciklusa jedne donacije, od dobijanja doprinosa do isplate sredstava i procenjivanja uticaja dobrotvornih programa.
Procedure nadgledanja pomažu da se obezbedi usklađenost sa pravnim i etičkim standardima, identifikuju potencijalni rizici ili neusaglašenosti i prati efektivnost korišćenja resursa. Uspostavljanjem jasnih protokola za nadgledanje, organizacije mogu da otkriju probleme ranije i da preuzmu proaktivne mere da odgovore na njih, tako poboljšavajući transparentnost i odgovornost.
Ključne komponente procedura za nadgledanje podrazumevaju:
- Čuvanje dokumentacije i podataka: Vođenje temeljne dokumentacije i sveobuhvatnih zapisa je osnova za efektivne procedure nadgledanja. Ovo uključuje popisivanje svih bitnih detalja koji se tiču transakcija vezanih za doniranje, komunikacije i aktivnosti, na sistematski i organizovan način. Kreiranjem standardizovanih procedura dokumentacije, organizacije osiguravaju doslednost i jasnoću u čuvanju informacija o donoru, detaljima doprinosa i uplate sredstava. Korišćenje odgovarajućih alata ili sistema kao što je softver za upravljanje donorima ili sistemima podataka unapređuju proces čuvanja podataka i poboljšavaju dostupnost i povrat informacija.
Tačno i transparentno vođenje popisa ne samo da obezbeđuje transparentnost i revidiranje, već takođe služi kao vredan resurs za analizu, izveštavanje i donošenje odluka.
- Redovne revizije i procene:
Sprovođenje periodičnih revizija i procena je ključno za ocenjivanje efektivnosti i integriteta procesa donacije i finansijskih podataka. Interne revizije koje sprovode nezavisni ili interni revizori, ispituju unutrašnju kontrolu usklašenost sa politikom i regulativama, i tačnost finansijskih izjava. Eksterne revizije, koje sprovode eksterne firme za reviziju ili regulativni organi, pružaju objektivnu procenu finansijskih praksi i usaglašenost sa pravnim i regulativnim zahtevima. Ove revizije identifikuju bilo kakve nepravilnosti, greške i neusaglašenosti, omogućavajući organizacijama da brzo poprave ove probleme i pojačaju mere kontrole.
Redovne procene procesa donacije i finansijskih podataka unapređuju odgovornost, smanjuju rizike i ulivaju poverenje među interesne grupe u praksama finansijskog upravljanja organizacije.
- Pokazatelji učinka i izveštavanje: Upostavljanje pokazatelja učinka je ključno za procenjivanje uticaja i efektivnosti dobrotvornih programa. Definisanjem jasnih ciljeva i merljivih indikatora, organizacije mogu da procene rezultate programa, prate napredak i pokažu odgovornost interesnim grupama. Pokazatelji učinka mogu da uključuju kvantitativne mere kao što su:
- broj usluženih korisnika
- prikupljena sredstva ili
- postignuti ciljevi, kao i kvalitativni indikatori kao što su zadovoljstvo korisnika ili uticaj zajednice.
Redovno izveštavanje o učinku programa omogućava organizacijama da komuniciraju rezultate jasno i efikasno sa interesnim grupama, uključujući donore, članove odbora, regulativne agencije i javnost.
Donošenje odluka zasnovano na podacima dobijenim kroz nadgledanje napretka spram predefinisanih indikatora omogućava organizacijama da identifikuju područja za napredak, strateški dodele resurse i optimizuju programske rezultate.
| Korisna dokumentacija koja se tiče Procesa nadgledanja i procene humanitarne organizacije sa detaljnijim informacijama za dalje razmatranje:
- https://www.intrac.org/wpcms/wp-content/uploads/2020/07/ME-of-humanitarian-action.pdf |
Sprovođenje pratećih poseta donorima i dobrotvornim organizacijama
Prateće posete donorima i dobrotvornim organizacijama služe kao prilika da se ojačaju veze, izrazi zahvalnost za doprinose i sakupe povratne informacije o dobrotvornim inicijativama.
Ove posete daju lični pečat trudu donora i pokazuju posvećenost transparentnosti i odgovornosti. Kada sprovodite prateće posete, razmotrite sledeće:
Pripremu i planiranje: Pre nego što zakažete prateću posetu, ključno je da uložite vreme u pripremu i planiranje. Ovo podrazumeva procenjivanje donorove istorije sa organizacijom, uključujući prethodne doprinose, interackije i bilo kakve specifične preferencije ili interesovanja koja su možda izrazili. Osim toga, sakupite relevantne informacije o tekućim dobrotvornim aktivnostima ili projektima koji su u skladu sa filantropskim interesima donora. Jasno definišite ciljeve i agendu za posetu, ističući specifične teme za diskusiju ili oblasti za upite.
Time što ćete biti lepo pripremljeni za posetu, pokazujete profesionalizam i posvećenost donorovim prioritetima i brigama, i na taj način povećavate efikasnost posete.
Efektivna komunikacija: Tokom prateće posete, prioritizujte značajnu i zanimljivu komunikaciju sa donorima i predstavnicima dobrotvornih organizacija. Polako slušajte pažljivo donorove perspektive, motivacije i očekivanja koja se tiču njihovih dobrotvornih doprinosa. Ohrabrite ih da daju povratne informacije, brige i predloge otvoreno, i da mogu da postave bilo kakva pitanja i upite otvoreno i iskreno. Efikasna komunikacija gradi i jača veze, postavljajući temelje za kontinuirano učešće i podršku.
Zahvalnost i priznanje: Izražavanje iskrene zahvalnosti i priznanja za velikodušnost i podršku donora je esencijalno tokom pratećih poseta. Iskoristite šansu da se iskreno zahvalite donorima za njihove doprinose i za pozitivni uticaj koji su napravili za misiju organizacije i njene korisnike. Pružite im personalizovana priznanja koja ističu značaj njihovog učešća i vidljive rezultate koji su postignuti kroz njihove donacije. Podelite specifične primere ili priče uspeha koje pokazuju kako su njihovi doprinosi iskorišćeni i živote ljudi koje su dotakli. Izražavanjem zahvalnosti, ojačaćete vrednost njihovog partnerstva i inspirisati ih na kontinuiranu podršku i lojalnost.
Prikupljanje povratnih informacija i planiranje akcije: Aktivno tražite povratne informacije od donora i predstavnika dobrotvornih organizacija o njihovim iskustvima sa organizacijom i njenim dobrotvornim inicijativama. Podstaknite ih da podele svoje viđenje, uključujući predloge za poboljšanje ili područja gde bi dodatna podrška bila potrebna. Hvatajte beleške tokom razgovora kako biste zapisali ključne uvide i observacije. Nakon posete, pažljivo pregledajte povratne informacije koje ste dobili i identifikujte korake koji se mogu izvesti radi poboljšanja ili prilagođavanja. Iskoristite ove povratne informacije da informišete strateško donošenje odluka, programska prilagođavanja, i buduće inicijative za prikupljanje sredstava. Time što ćete implementirati donorove utiske u vaš proces planiranja, pokazaćete posvećenost reponsivnosti i kontinuiranom napretku, negujući kulturu odgovornosti i kolaboracije.
Efektivne procedure nadgledanja i prateće posete su osnovni elementi uspešnog upravljanja donorima i dobrotvornim aktivnostima. Implementiranjem strogih protokola za nadgledanja i sprovođenjem redovnih pratećih poseta, organizacije mogu da obezbede transparentnost, odgovornost i zadovoljstvo donora. Prioritizovanjem podrške donora i uključivanjem, organizacije mogu da neguju dugoročne veze, inspirišu kontinuiranu podršku i maksimalno povećaju uticaj dobrotvornih doprinosa.
Širenje poruke i maksimalno povećavanje društvenog uticaja dobrotvorne mreže
Širenje svesti i maksimizovanje društvenog uticaja dobrotvorne mreže su osnova za efikasno odgovaranje na potrebe društva i prikupljanje podrške za značajne ciljeve. Kroz strateško širenje informacija i uključenost interesnih strana, dobrotvorne organizacije mogu da povećaju svoj domet, mobilišu resurse i katalizuju pozitivnu promenu.
Korišćenje digitalnih platformi
U svetu kojim upravlja digitalna tehnologija, dobrotvorne organizacije imaju jedinstvene šanse da se povežu sa publikom širom sveta kroz različite digitalne platforme.
Ove platforme protežu se daleko izvan samo ažuriranja na društvenim mrežama, koje nudi dinamične puteve za uključivanje i pružanje pomoći. Kroz negovanje ciljanog marketinga, partnerstva sa influenserima i strateške kampanje na društvenim mrežama, dobrotvorne organizacije mogu da istaknu svoju poruku i da prošire svoj uticaj. Kroz pažljivu analizu metrike i uvida, organizacije mogu da unaprede svoje digitalne strategije, osiguravajuži da su one efektivno u skladu sa njihovim ciljanim grupama i da postižu značajno angažovanje. Od kreiranja privlačnih sadržaja do negovanja onlajn zajednica, korišćenje digitalnih platformi omogućava dobrotvornim organizacijama da dosegnu nove visine u svojim naporima i poduhvatima sa društvenim uticajem.
Lične anegdote, iskustva i priče uspeha čine misiju dobrotvorne organizacije više ljudskom, čineći je nečim sa čime pristalice mogu da se povežu i čime mogu da se inspirišu. Korišćenje multimedijalnih formata kao što su videi, podkasti i infografici poboljšava se iskustvo pričanja priče i privlači se pažnja publike u stalno rastućem, zagužvanom digitalnom pejzažu.
Deljenjem autentičnih narativa koji pokazuju vidljive uticaje njihovog rada, dobrotvorne organizacije mogu da stvore značajnu povezanost sa pristalicama i inspirišu ih da postanu šampioni za ostvarenje cilja. (Slika 4).
Negovanje strateških partnerstava
Strateška partnerstva služe kao osnova za širenje dometa i uticaja dobrotvorne mreže. Ova partnerstva obuhvataju saradnju sa korporacijama, sličnim neprofitnim organizacijama, organima vlasti i organizacijama unutar zajednice.
Ujedinjavanjem resursa, iskustva i mreža, dobrotvorne organizacije mogu da pojačaju svoj glas, da pristupe dodatnim izvorima finansiranja, i iskoriste deljene platforme za kampanje podizanja svesti i propagiranje. Izgradnja i negovanje ovih partnerstava zahteva negovanje veza zasnovanih na međusobnom poverenju, deljenim vrednostima i ujedinjenoj posvećenosti pokretanju pozitivne društvene promene. Kroz strateške saveze, dobrotvorne organizacije mogu da prošire svoj domet i uticaj, katalizuju transformišuće inicijative koje odgovaraju na goruće društvene izazove u većoj razmeri.
Podsticanje pristalica da organizuju lokalne događaje, događaje za prikupljanje sredstava i kampanje podizanja svesti, znači negovanje osećaja pripadnosti zajednici i uključenost u misiju dobrotvorne organizacije. Negovanjem kulture lokalnog aktivizma, dobrotvorne organizacije mogu da katalizuju efekat talasa pozitivne promene koja se proteže dalje od njihove direktne mreže, podstiče pojedince da postanu agenti društvene promene unutar svojih zajednica.
Sarađivanje sa tradicionalnim medijima
Uprkos porastu digitalnih platformi, tradicionalni mediji ostaju moćan alat za formiranje javnog mnjenja i podizanje svesti. Dobrotvorne organizacije trebalo bi da se aktivno uključe u tradicionalne medije kroz pres saopštenja, medijske prezentacije i šanse za intervjue. Negovanjem odnosa sa novinarima i reporterima koji pokrivaju relevantne teme omogućava medijsku pokrivenost, dodatno ističe poruku dobrotvorne organizacije i širi njen uticaj.
Integrisanje kanala tradicionalnih medija zajedno sa digitalnim platformama osigurava sveobuhvatan i višestruk pristup širenju poruke i maksimizovanju društvenog uticaja.
Korišćenjem i digitalnih i tradicionalnih kanala komunikacije dobrotvorne organizacije mogu efikasno da dođu do šire i raznovrsnije publike i pokrenu pozitivnu promenu u većoj razmeri.
Maksimizovanje društvenog uticaja dobrotvorne mreže zahteva strateške i proaktivne napore da se proširi poruka, uključe interesne grupe i mobiliše podrška. Korišćenjem digitalnih platofrmi, negovanjem strateških partnerstava, ojačavanjem lokalne advokature, pričanjem privlačnih priča i sarađivanjem sa tradicionalnim medijima, dobrotvorne organizacije mogu da prošire svoj domet, inspirišu akciju i stvore dugoročnu promenu u zajednici.
Kroz pristupe saradnje i inovativnosti, dobrotvorne organizacije mogu da iskoriste kolektivnu moć njihovih mreža da odgovore na goruće društvene izazove i naprave značajn uticaj. (Slika 5).
Literatura
- Charities Regulator. (2017). Guidelines for charitable organisations on fundraising. https://www.charitiesregulator.ie/media/1083/guidance-for-fundraising-english.pdf
- (2012). Connecting with donors. https://www.ngoconnect.net/sites/default/files/resources/Part%203%20-%20Connecting%20with%20Donors.pdf
- Donor Network. (n.d.). [Business]. How Do You Grow Your Donor Network? Retrieved March 14, 2024, https://www.linkedin.com/advice/1/how-do-you-grow-your-donor-network-skills-fundraising
- Ghahremani-Nahr, J., Ghaderi, A., & Kian, R. (2023). A food bank network design examining food nutritional value and freshness: A multi objective robust fuzzy model. Expert Systems with Applications, 215, 119272. https://doi.org/10.1016/j.eswa.2022.119272
- González-Torre, P. L., & Coque, J. (2016). From Food Waste to Donations: The Case of Marketplaces in Northern Spain. Sustainability, 8(6), Article 6. https://doi.org/10.3390/su8060575
- Guet, I.-H. (2002). Monitoring fundraising - issue lab. https://www.issuelab.org/resources/16097/16097.pdf
- Iiyama, T., Kitakoshi, D., & Suzuki, M. (2021). An Approach for Creation of Logistics Management System for Food Banks Based on Reinforcement Learning. Proceedings of the 4th International Conference on Information Science and Systems, 60–67. https://doi.org/10.1145/3459955.3460601
- Martins, C. L., Melo, M. T., & Pato, M. V. (2019). Redesigning a food bank supply chain network in a triple bottom line context. International Journal of Production Economics, 214, 234–247. https://doi.org/10.1016/j.ijpe.2018.11.011
- Reusken, M., Cruijssen, F., & Fleuren, H. (2023). A food bank supply chain model: Optimizing investments to maximize food assistance. International Journal of Production Economics, 261, 108886. https://doi.org/10.1016/j.ijpe.2023.108886
- Sundgren, C. (2022). Circular supply chain relationships for food redistribution. Journal of Cleaner Production, 336, 130393. https://doi.org/10.1016/j.jclepro.2022.130393
- (2023, October 11). Considerations in Charity Logistics. TUAID. https://tuaid.org/navigating-charity-logistics/
- Wilke, Burkhard. (2003). Monitoring Charitable Organizations: Criteria and Assessment Methods.https://www.researchgate.net/publication/228800092_Monitoring_Charitable_Organizations_Criteria_and_Assessment_Methods
Prezentacija
Čestitamo na završenom Modulu 3 ReS-Food Trening kursa. Ne zaboravite da svoj uspeh podelite sa prijateljima!
MODUL 4: NAJBOLJE PRAKSE
Razumevanje upravljanja u doniranju hrane
Upravljanje donacijom hrane se odnosi na odgovorno i etičko upravljanje odnosima sa donatorima hrane, u cilju održavanja poverenja, obezbeđivanja zadovoljstva i negovanja dugoročnih partnerstava. To uključuje pažljivo negovanje odnosa sa donatorima kroz efikasnu komunikaciju, transparentnost i odgovornost. Razumevanje principa i prakse upravljanja je od suštinskog značaja za dobrotvorne organizacije koje se bave doniranjem hrane kako bi se maksimalno povećalo zadržavanje i podrška donatora.
Efikasno upravljanje donacijom hrane počinje prepoznavanjem značaja donatora i njihovog doprinosa. Donatori igraju ključnu ulogu u rešavanju problema nesigurnosti hrane i smanjenju rasipanja hrane obezbeđivanjem viška hrane za preraspodelu. Priznajući velikodušnost donatora i pokazujući uvažavanje za njihovu podršku, dobrotvorne organizacije mogu ojačati odnose i podstaći kontinuirano angaž Transparentnost je osnovni aspekt upravljanja, jer donatori očekuju poštenje i otvorenost u svojim interakcijama sa dobrotvornim organizacijama. Pružanje jasnih i tačnih informacija o tome kako se donirana hrana koristi, distribuira i utiče na zajednice gradi poverenje i poverenje u organizaciju. Transparentnost takođe uključuje otkrivanje svih izazova ili ograničenja sa kojima se organizacija suočava i proaktivnost u rešavanju zabrinutosti donatora.
Efikasno upravljanje donacijom hrane počinje prepoznavanjem značaja donatora i njihovog doprinosa. Donatori igraju ključnu ulogu u rešavanju problema nesigurnosti hrane i smanjenju rasipanja hrane obezbeđivanjem viška hrane za preraspodelu. Priznajući velikodušnost donatora i pokazujući uvažavanje za njihovu podršku, dobrotvorne organizacije mogu ojačati odnose i podstaći kontinuirano angaž Transparentnost je osnovni aspekt upravljanja, jer donatori očekuju poštenje i otvorenost u svojim interakcijama sa dobrotvornim organizacijama. Pružanje jasnih i tačnih informacija o tome kako se donirana hrana koristi, distribuira i utiče na zajednice gradi poverenje i poverenje u organizaciju. Transparentnost takođe uključuje otkrivanje svih izazova ili ograničenja sa kojima se organizacija suočava i proaktivnost u rešavanju zabrinutosti donatora.
Komunikacija je ključna za efikasno upravljanje donacijom hrane. Dobrotvorne organizacije moraju održavati otvorene linije komunikacije sa donatorima, obaveštavajući ih o aktivnostima organizacije, dostignućima i uticaju. Redovna ažuriranja, bilteni i izveštaji pomažu donatorima da ostanu povezani sa misijom i osećaju se cenjenim zbog svog doprinosa. Pored toga, brza i brza komunikacija na upite i povratne informacije donatora pokazuje pažnju i poštovanje zabrinutosti donatora.
Izgradnja poverenja i odnosa sa donatorima
Izgradnja poverenja i odnosa sa donatorima hrane je od suštinskog značaja za negovanje jakih i trajnih odnosa. Poverenje je osnova svakog uspešnog partnerstva, a dobrotvorne organizacije moraju marljivo da rade kako bi stekle i održale poverenje donatora. Poverenje se gradi kroz dosledne akcije koje pokazuju integritet, pouzdanost i odgovornost.
Doslednost u komunikaciji i ponašanju je ključna za izgradnju poverenja sa donatorima. Dobrotvorne organizacije moraju ispuniti svoja obećanja i obaveze, osiguravajući da se doniranom hranom postupa odgovorno i efikasno distribuira. Dosledno ispunjavajući očekivanja i dajući pozitivne rezultate, dobrotvorne organizacije mogu izgraditi poverenje i kredibilitet kod donatora.
Transparentnost je još jedna ključna komponenta izgradnje poverenja sa donatorima. Dobrotvorne organizacije treba da budu transparentne u pogledu svog poslovanja, finansija i uticaja, pružajući donatorima jasne i tačne informacije o tome kako se njihove donacije koriste. Transparentnost gradi poverenje tako što pokazuje poštenje, otvorenost i odgovornost u svim aspektima aktivnosti organizacije.
Lične veze su neophodne za izgradnju odnosa sa donatorima. Dobrotvorne organizacije treba da odvoje vreme da upoznaju svoje donatore, razumeju njihove motive i sklonosti i u skladu sa tim prilagode svoje napore u upravljanju. Izgradnja ličnih odnosa sa donatorima pomaže da se stvori osećaj povezanosti i lojalnosti, podstičući dugoročno angažovanje i podršku.
Pružanje vrednosti donatorima
Pružanje vrednosti donatorima hrane prevazilazi jednostavno prihvatanje njihovih donacija; to uključuje nuđenje značajnih beneficija i usluga koje poboljšavaju iskustvo donatora i pokazuju zahvalnost za njihovu podršku. Dobrotvorne organizacije mogu da obezbede vrednost donatorima na različite načine, kao što je nuđenje logističke podrške, mogućnosti umrežavanja i priznanje za njihov doprinos.
Jedan od načina da se pruži vrednost donatorima je nuđenje logističke podrške kako bi se olakšao proces donacije. Dobrotvorne organizacije mogu pomoći donatorima u logistici kao što su transport, skladištenje i pakovanje, što im olakšava da doniraju višak hrane.
Ublažavajući logistička opterećenja, dobrotvorne organizacije mogu da podstaknu veće učešće donatora.
Mogućnosti umrežavanja Mogućnosti umrežavanja su još jedna vredna korist koju dobrotvorne organizacije mogu ponuditi donatorima. Povezujući donatore sa drugim pojedincima i organizacijama istomišljenika, dobrotvorne organizacije mogu pomoći donatorima da prošire svoje mreže, izgrade odnose i sarađuju na zajedničkim ciljevima. Mogućnosti umrežavanja mogu uključivati događaje, radionice i onlajn forume na kojima donatori mogu da komuniciraju i dele ideje.
Priznanje je važan aspekt pružanja vrednosti donatorima. Dobrotvorne organizacije treba da odaju priznanje i slave doprinose donatora, izražavajući zahvalnost na njihovoj velikodušnosti i prepoznajući njihov uticaj na misiju organizacije. Priznanja mogu imati različite oblike, kao što su javna priznanja, nagrade i personalizovane zahvalnice, prilagođene željama i preferencijama donatora. Javno priznanje je efikasan način da se uvaže donatori. Dobrotvorne organizacije mogu javno da priznaju doprinose donatora putem različitih kanala, kao što su društveni mediji, bilteni i godišnji izveštaji. Isticanje podrške donatora i prikazivanje uticaja njihovih doprinosa pomaže da se podigne svest i inspiriše druge da se uključe, a istovremeno pruža donatorima osećaj ponosa i priznanja.
Angažovanje donatora u misiji
Angažovanje donatora u misiji organizacije je od suštinskog značaja za negovanje osećaja vlasništva, povezanosti i posvećenosti. Donatori žele da se osećaju povezanim sa ciljevima koje podržavaju i da razumeju kako njihovi doprinosi čine razliku.
Dobrotvorne organizacije mogu angažovati donatore u misiji kroz različite aktivnosti i inicijative koje ih uključuju u rad i uticaj organizacije.
Jedan od načina da se donatori angažuju u misiji je njihovo uključivanje u volonterske aktivnosti i događaje. Dobrotvorne organizacije mogu pozvati donatore da učestvuju u volonterskim prilikama kao što su distribucija hrane, događaji u zajednici i kampanje prikupljanja sredstava. Volontirajući zajedno sa osobljem i drugim pristalicama, donatori stiču iskustvo iz prve ruke o radu i uticaju organizacije, produbljujući svoju povezanost i posvećenost misiji.
Drugi način da se donatori angažuju u misiji je deljenje priča o doniranju i izveštavanje o uticaju. Dobrotvorne organizacije mogu da dele priče, svedočenja i uspešne priče koje ilustruju uticaj njihovog rada i pokazuju razliku koju doprinosi donatora čine. Predstavljanjem primera iz stvarnog života kako donacije pomažu pojedincima i zajednicama, dobrotvorne organizacije mogu inspirisati donatore i ojačati njihovu vezu sa misijom.
Evaluacija i poboljšanje nastojanja upravljanja
Procena i poboljšanje napora u upravljanju je od suštinskog značaja da bi se obezbedilo da dobrotvorne organizacije efikasno angažuju i zadrže donatore hrane. Redovnom procenom efikasnosti inicijativa za upravljanje i traženjem povratnih informacija od donatora, dobrotvorne organizacije mogu identifikovati oblasti za poboljšanje i primeniti strategije za povećanje zadovoljstva i zadržavanja donatora.
Jedna od metoda za procenu napora na upravljanju je merenje zadovoljstva donatora i stope zadržavanja. Dobrotvorne organizacije mogu anketirati donatore kako bi procenile njihov nivo zadovoljstva praksama upravljanja i identifikovale oblasti u kojima su potrebna poboljšanja. Praćenje stope zadržavanja donatora tokom vremena pruža vredan uvid u efikasnost napora upravljanja i pomaže da se identifikuju trendovi i obrasci u ponašanju donatora.
| Zadržavanje donatora je mera koliko vaših donatora nastavlja da donira vašoj organizaciji nakon prve donacije.
Ako vaša organizacija ne inspiriše nove donatore da ponovo doniraju, vaša stopa zadržavanja donatora je niska. Ako imate mnogo ponovljenih donora, vaša stopa zadržavanja donatora je visoka. Vaša stopa zadržavanja donatora je veoma važna! jer ima ogroman uticaj na finansije health of your organization. |
Drugi metod za procenu napora u upravljanju je traženje povratnih informacija od donatora. Dobrotvorne organizacije mogu prikupiti povratne informacije putem anketa, fokus grupa i razgovora jedan na jedan kako bi razumjeli iskustva donatora, preferencije i prijedloge za poboljšanje. Aktivnim slušanjem povratnih informacija donatora i njihovim uključivanjem u prakse upravljanja, dobrotvorne organizacije mogu pokazati spremnost i posvećenost zadovoljstvu donatora.
Korišćenje podataka i metrike za merenje uticaja napora upravljanja je takođe važno za procenu efektivnosti i identifikovanje oblasti za poboljšanje. Dobrotvorne organizacije mogu da prate ključne pokazatelje učinka kao što su učestalost donacija, veličina donacija i nivoi angažovanja donatora kako bi procenili uticaj inicijativa upravljanja na ponašanje i zadržavanje donatora. Analiza podataka omogućava dobrotvornim organizacijama da identifikuju trendove, obrasce i oblasti za poboljšanje praksi upravljanja.
Izrada strateškog plana upravljanja
Stvaranje strateškog plana upravljanja je od suštinskog značaja za dobrotvorne organizacije da efikasno angažuju i zadrže donatore hrane. Strateški plan upravljanja navodi ciljeve, ciljeve, strategije i akcione korake za izgradnju i održavanje čvrstih odnosa sa donatorima. Razvojem sveobuhvatnog plana, dobrotvorne organizacije mogu osigurati da napori upravljanja budu usklađeni sa prioritetima organizacije i dizajnirani da postignu željene rezultate.
Prvi korak u kreiranju strateškog plana upravljanja je definisanje ciljeva i zadataka. Dobrotvorne organizacije treba da razjasne svoje ciljeve upravljanja, kao što su povećanje stope zadržavanja donatora, povećanje zadovoljstva donatora i maksimiziranje doprinosa donatora. Postavljanjem jasnih i merljivih ciljeva, dobrotvorne organizacije mogu da usredsrede svoje napore i prate napredak tokom vremena.
Sledeći korak u kreiranju strateškog plana upravljanja je da se identifikuju strategije i taktike za postizanje ciljeva i zadataka. Dobrotvorne organizacije mogu razviti niz strategija za angažovanje i zadržavanje donatora hrane, kao što je sprovođenje programa priznavanja donatora, pružanje usluga sa dodatnom vrednošću i uključivanje donatora u misiju organizacije. Strategije treba da budu prilagođene jedinstvenim potrebama i preferencijama donatora i usklađene sa misijom i vrednostima organizacije.
Kada se identifikuju strategije, dobrotvorne organizacije treba da navedu konkretne korake akcije i vremenske rokove za implementaciju. Koraci akcije treba da detaljno opisuju zadatke, odgovornosti i rokove povezane sa svakom strategijom, obezbeđujući da se napori upravljanja izvršavaju efektivno i efikasno. Vremenski okviri treba da budu realni i dostižni, omogućavajući fleksibilnost i prilagođavanje po potrebi.
Sprovođenje i održavanje prakse upravljanja
Implementacija i održavanje prakse upravljanja zahteva pažljivo planiranje, koordinaciju i stalne napore. Dobrotvorne organizacije moraju biti posvećene negovanju jakih i trajnih odnosa sa donatorima hrane kroz dosledne i proaktivne napore upravljanja. Primenom najboljih praksi i strategija za upravljanje i održavanjem fokusa na zadovoljstvo i zadržavanje donatora, dobrotvorne organizacije mogu da obezbede dugoročni uspeh svojih programa doniranja hrane.
Jedan od ključnih aspekata implementacije prakse upravljanja je da se osigura da su svo osoblje i volonteri obučeni i opremljeni za efikasan rad sa donatorima hrane. Dobrotvorne organizacije treba da obezbede obuku i podršku osoblju i volonterima koji su uključeni u napore upravljanja, obezbeđujući da razumeju važnost upravljanja i da su opremljeni znanjem, veštinama i resursima potrebnim za uspešno angažovanje donatora.
Drugi aspekt implementacije prakse upravljanja je uspostavljanje jasnih procesa i procedura za aktivnosti upravljanja. Dobrotvorne organizacije treba da razviju standardizovane procese za priznavanje donacija, komunikaciju sa donatorima i prepoznavanje doprinosa donatora, obezbeđujući doslednost i profesionalizam u svim interakcijama sa donatorima. Uspostavljanjem jasnih smjernica i očekivanja, dobrotvorne organizacije mogu pojednostaviti aktivnosti upravljanja i osigurati da se one efikasno sprovode.
Održavanje prakse upravljanja zahteva stalno praćenje, evaluaciju i prilagođavanje. Dobrotvorne organizacije bi trebalo redovno da procenjuju efikasnost napora upravljanja i traže povratne informacije od donatora kako bi identifikovale oblasti za poboljšanje. Praćenjem ključnih indikatora učinka kao što su stope zadržavanja donatora, rezultati zadovoljstva i nivoi donacija, dobrotvorne organizacije mogu da izmere uticaj inicijativa za upravljanje i identifikuju mogućnosti za unapređenje.
Kao zaključak, upravljanje je od suštinskog značaja za izgradnju i održavanje čvrstih odnosa sa donatorima hrane i obezbeđivanje dugoročnog uspeha programa doniranja hrane. Razumevanjem principa i prakse upravljanja i sprovođenjem strateških planova upravljanja, dobrotvorne organizacije mogu efikasno da angažuju i zadrže donatore hrane, maksimiziraju svoj doprinos i imaju pozitivan uticaj na zajednice kojima služe.
Korisni saveti:
Banke hrane i druge vrste dobrotvornih organizacija igraju ključnu ulogu u rešavanju problema nesigurnosti u snabdevanju hranom prikupljanjem, skladištenjem i distribucijom hrane onima kojima je potrebna. Međutim, obezbeđivanje adekvatnih donacija je od suštinskog značaja za njihov uspeh. Evo detaljnog pregleda strategija koje dobrotvorne organizacije, nevladine organizacije i banke hrane mogu primeniti da bi unapredile svoje napore u prikupljanju donacija hrane:
Partnerstvo sa supermarketima
Banke hrane tradicionalno koriste kante za hranu u supermarketima, gde kupci mogu direktno da doniraju hranu, kao metod prikupljanja sredstava. Međutim, ovaj pristup možda nije uvek optimalan jer može postojati značajan disparitet između artikala koje su poklonili kupci i stvarnih potreba banaka hrane i njihovih korisnika. Umesto toga, preporučljivo je uspostaviti direktna partnerstva sa supermarketima. Neki supermarketi vide partnerstvo sa dobrotvornim organizacijama i bankama hrane kao centralnu komponentu svojih napora za korporativnu i društvenu odgovornost. Pogledajte primer Tesco-a u poglavlju o najboljim praksama.
Od farme do dobrotvornih organizacija
Inicijative od farme do dobrotvornih organizacija predstavljaju transformativni pristup rešavanju i rasipanja hrane i nesigurnosti hrane tako što se farmeri direktno povezuju sa bankama hrane ili drugim dobrotvornim organizacijama uključenim u doniranje hrane. Ovi programi imaju za cilj da spasu višak proizvoda koji možda ne ispunjavaju komercijalne standarde, ali su savršeno hranljivi i jestivi, čime se sprečava da ode u otpad. Stvaranjem partnerstava između lokalnih farmi i dobrotvornih organizacija, ove inicijative olakšavaju efikasnu preraspodelu svežeg voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda pojedincima i porodicama kojima je potrebna. Ne samo da dobrotvorni programi od farme do dobrotvora pomažu u ublažavanju gladi pružanjem hranljivih opcija za hranu, već takođe podržavaju lokalne poljoprivrednike nudeći alternativno tržište za njihove viškove useva, čime se smanjuju finansijski gubici i promoviše održivost u poljoprivrednom sektoru.
| Ne morate da sarađujete samo sa velikim farmama, već možete sarađivati sa lokalnim ljudima/vrtlarima koji su željni da podrže dobar slučaj. Program Plant, Grow, Share a Row, na primer, poziva lokalne baštovane da uzgajaju dodatni red povrća za donaciju njihovoj banci hrane. Iako ove donacije mogu biti manje, one se zbrajaju, a takođe je i divan način da se zajednica angažuje za zajedničku svrhu. |
Uspeh inicijativa od farme do banke hrane zavisi od jake saradnje između farmera, dobrotvornih organizacija, volontera i društvenih organizacija. Poljoprivrednici igraju ključnu ulogu donirajući višak proizvoda, dok dobrotvorne organizacije obezbeđuju efikasno sakupljanje, skladištenje i distribuciju svojoj mreži primalaca. Programi sakupljanja vođeni volonterima dodatno poboljšavaju efikasnost ovih inicijativa mobilizacijom članova zajednice da beru useve koji inače ne bi bili požnjeveni, maksimizirajući količinu sveže hrane koja se spasava i redistribuira onima kojima je potrebna. Kroz ove zajedničke napore, inicijative od farme do dobrotvora doprinose izgradnji otpornih lokalnih sistema ishrane dok se bave osnovnim uzrocima rasipanja hrane i nesigurnosti hrane u zajednicama.
Dodatni materijal[1]:
Kampanje za spasavanje 'ružne' hrane
Kampanja za spasavanje "ružne" hrane za donacije je pokret koji ima za cilj smanjenje rasipanja hrane dok se bavi nesigurnošću vezanim za hranu u zajednicama. Dovodeći u pitanje tradicionalne standarde lepote nametnutih voću i povrću, ova inicijativa podstiče potrošače, trgovce na malo i farmere da prepoznaju vrednost nesavršenih proizvoda koji bi inače mogli da propadnu. Kroz inovativne marketinške i obrazovne napore, kampanja podiže svest o zapanjujućoj količini odbačene hrane zbog kozmetičkih nesavršenosti, naglašavajući ekološke, društvene i ekonomske uticaje takvog otpada.
Jedan od primarnih ciljeva ovakvih kampanja je da se promeni percepcija oko ružnih proizvoda naglašavanjem njihove nutritivne vrednosti i pogodnosti za konzumaciju. Predstavljanjem recepata, demonstracijama kuvanja i uspešnim pričama koje sadrže „ružno“ voće i povrće, takve kampanje mogu pokazati da izgled ne diktira ukus ili kvalitet. Pored toga, partnerstvo sa kuvarima, blogerima o hrani i kulinarskim uticajnim ljudima pojačava poruku da prihvatanje nesavršenih proizvoda ne samo da smanjuje otpad već i podstiče kreativnost u kuhinji..
Takve kampanje imaju i druge pozitivne efekte, kao što su: edukacija javnosti, potrošača, ali i trgovaca o tome zašto je važno prihvatiti ružne proizvode za prodaju i kupiti ih. S druge strane, ove kampanje mogu povećati potražnju za „ružnom“ hranom, a s obzirom na nižu cenu, mogu doprineti zdravijem načinu života porodica sa niskim primanjima.
Kampanje za doniranje kusura
„Donirajte kusur“ kao strategiju ne treba zanemariti ili zanemariti. Na duge staze, sitniš se sabira! Preporučljivo je izabrati užurbano mesto, poput kafića ili pekare, gde ima puno ljudi i gde je velika verovatnoća plaćanja u gotovini. Što je mesto prometnije, veći iznos novca će biti doniran. Postavite kutiju za donacije pored kase i vodite računa da se kutije za donacije redovno prazne. Postavljanje dve kutije za donacije jednu pored druge i navođenje ljudi da glasaju svojom donacijom je još jedan način da se poveća iznos doniranog novca. Na primer: možete nazvati jednu kutiju: „ananas na pici“ nasuprot drugoj „voće ne ide na picu“.
Najbolje prakse
U sledećim potpoglavljima predstavljamo najbolje prakse iz života iz Evrope, prikazujući različite pristupe i uspešne rezultate programa upravljanja između preduzeća i dobrotvornih organizacija u Evropi, naglašavajući kako zajednički napori mogu efikasno da smanje otpad od hrane, ublaže glad i promovišu održive prakse. Svaka najbolja praksa pokazuje kako efikasno primeniti elemente ovog modula u praksi (principi opisani u ovom poglavlju i primenjeni u najboljim praksama označeni su podebljanim slovima).
The Real Junk Food Projekat
The Real Junk Food Projekat (TRJFP), UK: je organizacija koja „presreće” višak hrane iz restorana, kafića i drugih prehrambenih preduzeća kako bi stvorila hranljive obroke za zajednice. Oni blisko sarađuju sa restoranima i kafićima kako bi prikupili višak hrane koji bi inače otišao u otpad i koriste je za pripremu obroka za one kojima je hrana potrebna. Ovaj pojekat naglašava izgradnju čvrstih odnosa sa svojim donatorima hrane, pružajući redovne informacije o uticaju njihovih donacija i nudi mogućnosti restoranima da se uključe u događaje i inicijative u zajednici. Podsticanjem poverenja i saradnje sa svojim donatorima hrane, TRJFP je uspeo da proširi svoju mrežu partnera i poveća njihov uticaj u smanjenju rasipanja hrane i nesigurnosti hrane.
The Real Junk Food Project’s websajt: https://trjfp.com/
Restorani protiv gladi
Restaurants Against Hunger je kampanja koju organizuje Action Against Hunger Spain (Akcija protiv gladi u Španiji) u saradnji sa restoranima širom zemlje. Restorani koji učestvuju se obavezuju da će donirati deo svoje prodaje tokom određenog perioda za podršku humanitarnim programima Akcije protiv gladi. Kroz ovo partnerstvo, restorani pokazuju svoju posvećenost društvenoj odgovornosti i angažuju svoje klijente u podršci vrednom cilju. Action Against Hunger pruža podršku i resurse restoranima koji učestvuju, uključujući promotivne materijale, obuku i mogućnosti umrežavanja. Kampanja je bila veoma uspešna u podizanju svesti o nesigurnosti snabdevanja hranom i mobilisanju podrške industrije restorana u borbi protiv gladi.
Refettorio Felix
Refettorio Feliks je zajednički kuhinjski i društveni projekat koji se nalazi u Milanu, Italija, a osnovao ga je poznati kuvar Massimo Bottura. Organizacija sarađuje sa lokalnim restoranima, ugostiteljskim kompanijama i dobavljačima hrane kako bi spasila višak hrane i pretvorila je u gurmanske obroke za ugrožene pojedince. Refetorio Feliks naglašava važnost izgradnje čvrstih odnosa sa njihovim donatorima hrane, pružanja redovnih povratnih informacija i ažuriranja uticaja njihovih donacija, i prepoznavanja njihovog doprinosa kroz javna priznanja i zahvalnosti. Koristeći kulinarsku ekspertizu i kreativnost kuvara koji učestvuju, Refettorio Feliks je uspeo da pretvori višak hrane u ukusne i hranljive obroke koji hrane i telo i dušu.
Refettorio Felix’s websajt: https://www.refettoriofelix.com/
Carrefour – Frižider Solidarnosti
Carrefour, multinacionalna maloprodajna korporacija sa jakim prisustvom u Španiji, uvela je koncept frižidera solidarnosti za borbu protiv rasipanja hrane i promovisanje deljenja hrane u lokalnim zajednicama. Frižideri solidarnosti su javni frižideri instalirani na pristupačnim lokacijama, kao što su supermarketi ili društveni centri, gde pojedinci i preduzeća mogu donirati višak namirnica koje drugi mogu slobodno uzeti. Carrefour podržava i promoviše instalaciju frižidera solidarnosti širom Španije kao deo svojih napora za korporativnu društvenu odgovornost, olakšavajući preraspodelu hrane uz podizanje svesti o pitanjima rasipanja i gubitka hrane.
Tesco
Tesco donira višak hrane dobrotvornim organizacijama i zajednicama putem programa Community Food Connection. Ovo povezuje volontere sa Tesco prodavnicama pomoću aplikacije koja pokazuje koja hrana je dostupna.
Dobrotvorne organizacije, društvene grupe i "Heroji otpada od hrane" (dobrovoljci) mogu zatim prikupiti hranu za distribuciju ili pretvaranje u obroke. Community Food Connection se isporučuje u partnerstvu sa FareShare i OLIO. OLIO je mobilna aplikacija za deljenje hrane koja ima za cilj smanjenje bacanja hrane. Radi tako što povezuje ljude koji imaju višak hrane sa ljudima kojima je potrebna. Tesco je partner sa OLIO-om za program Community Food Connection. Sa druge strane, FareShare je britanska nacionalna mreža dobrotvornih distributera hrane, koju čini 18 nezavisnih organizacija. Izgradnjom uspešnog partnerstva koje pomaže da se uskladi višak hrane sa uzrocima i ljudima kojima je potrebna, Tesco je od 2016. preko svoje mreže partnera redistribuirao 166 miliona obroka.
https://www.youtube.com/watch?v=oHQQ5965izQ
WRAP - Najbolja praksa u vezi sa označavanjem datuma hrane i savetima o skladištenju
U dokumentu koji je razvio WRAP, autori pružaju sveobuhvatne smernice o primeni i upotrebi etiketa koje označavaju datume na prehrambenim proizvodima Ujedinjenom Kraljevstvu, pokrivajući različite faze životnog ciklusa prehrambenog proizvoda, od početnog dizajna i razvoja do prodaje ili redistribucije, pošto je postalo jasno da je potrebno intenzivno podizanje svesti u ovoj oblasti. Cilj je da se osigura da je hrana tačno opisana, uskladištena i bezbedno dostavljena potrošačima, čime se smanjuje bacanje hrane. Vodič objašnjava kako usvajanje nekih jednostavnih praksi, uz pridržavanje strogih principa bezbednosti hrane, može smanjiti otpad od hrane i pomoći ljudima da iskoriste hranu na najbolji način.
Dokument takođe pokriva različite aspekte u vezi sa označavanjem datuma, uključujući razumevanje različitih tipova etiketa datuma, odlučivanje o odgovarajućim datumima za obeležavanje, maksimiziranje roka trajanja i zatvorenog (pre otvaranja) i otvorenog (posle otvaranja) proizvoda, pružanje tačnih saveta o skladištenju i razumevanje odgovornosti za hranu koja se prodaje normalnim kanalima i preraspodelom.
WRAP je procenio da bi promene u proizvodima i obeležavanju mogle da spreče nastajanje oko 350.000 tona otpada hrane, a njihov vodič pruža najbolje prakse u oblastima kao što su etikete datuma, podešavanje životnog veka proizvoda, skladištenje i saveti za zamrzavanje.
https://wrap.org.uk/sites/default/files/2020-07/WRAP-Food-labelling-guidance.pdf
Zero Food Waste Cyprus
Zero Food Vaste Ciprus (ZFWCY) je izvanredna inicijativa koja podržava vrednosti očuvanja životne sredine i društvene odgovornosti.
Ova organizacija, koju vode volonteri, posvećena je smanjenju otpada od hrane i borbi protiv nesigurnosti snabdevanja hrane u zajednici. Presretanjem i preusmeravanjem hrane koja bi inače otišla u otpad, ZFWCY pruža podršku onima kojima je potrebna, a istovremeno se bavi i pitanjem stvaranja otpada hrane. Predstavnik ReS-Food projektnog tima Kipar posetio je ZFWCY u novembru 2023. godine radi neformalnih razgovora sa vođama timova i praktičnog učešća u popularnoj Aftermarket aktivnosti.
Ključne Aktivnosti i Operacije:
ZFWCY radi dva puta nedeljno, sredom i subotom, kada tim posećuje lokalne farmerske pijace u Nikoziji. Tokom ovih poseta prikupljaju neprodate proizvode od prodavaca, čime se sprečava bacanje hrane. Hrana se zatim transportuje do centralnog čvorišta, gde je dostupna za besplatno preuzimanje pojedincima koji se suočavaju sa manjkom hrane. Tokom naše posete u novembru 2023. godine, bila je evidentna operativna efikasnost organizacije. Razvijen je efikasan sistem kako bi se osigurao miran i organizovan proces distribucije. Korisnicima se dodeljuju brojevi, a hrana se deli uzastopno, obezbeđujući pravičnost i red. Hrana je izložena u kutijama na dugačkom zajedničkom stolu, omogućavajući korisnicima da izaberu ono što im je potrebno.
Uticaj i Merenja:
The success of this initiative is based on its two objectives: environmental stewardship and community support. These objectives are evaluated through measurable metrics, such as the volume of food saved monthly and the types of food rescued. In 2021, ZFWCY reported saving an impressive range of 900kg to 3000kg of food per month.
Uspeh ove inicijative zasniva se na njena dva cilja: staranje o životnoj sredini i podrška zajednice. Ovi ciljevi se procenjuju kroz merljive metrike, kao što je količina ušteđene hrane mesečno i vrste hrane koja nije bačena. U 2021, ZFWCY je prijavio uštedu impresivnog raspona od 900 kg do 3000 kg hrane mesečno.
Izazovi i angažovanje zajednice:
Uspeh ZFWCY -a je prožet uključivanjem zajednice. Inicijativa napreduje sa podrškom i aktivnim učešćem članova zajednice, koji se podstiču da dobrovoljno izdvoje svoje vreme i resurse. Kroz ovaj angažman, ZFWCY ne samo da unapređuje svoju misiju, već i neguje kulturu ekološke i društvene svesti unutar zajednice.
Kontakt:
Za dodatne informacije ili učešće, pojedinci i organizacije mogu kontaktirati ZFWCY preko sledeće adrese e-pošte: zerofoodwastecy@gmail.com
Izvučene pouke:
Kiparska inicijativa Zero Food Waste je odličan primer efikasne ekološke akcije u zajednici. Njihova dostignuća pokazuju vrednost organizovanih napora vođenih volonterima u rešavanju društvenih izazova kao što su otpad od hrane i nesigurnost snabdevanja hranom.
Glavne pouke izvučene od ZFWCY-ovog delovanja uključuju:
- Značaj strukturiranih sistema u raspodeli donacija za održavanje reda i pravičnosti.
- Moć merljivih metrika uticaja, koje ne samo da mere uspeh inicijative, već služe i kao alat za uključivanje lokalnih vlasti i prodavaca u dijalog o smanjenju otpada..
- Kritična uloga angažovanja zajednice i volonterizma u održavanju ovakvih inicijativa i negovanju kolektivnog osećaja odgovornosti prema životnoj sredini i društvenoj dobrobiti.
- Neophodnost transparentnosti u radu, kao što je pokazano otvorenom razmenom statističkih podataka ZFWCY-a, što povećava poverenje i odgovornost u očima javnosti i partnera.
Više informacija
Literatura
- https://www.nonprofits.freewill.com/resources/blog/donor-stewardship
- https://www.nonprofits.freewill.com/resources/blog/donor-stewardship-best-practices
- Refettorio Felix https://www.refettoriofelix.com/Last access: 26 March 2024
- Tesco, Redistributing surplus food, https://www.tescoplc.com/sustainability/communities/food-redistribution
- Target, measure, act. Food Waste Report 2024 https://www.tescoplc.com/media/sm2hn54l/tesco-food-waste-report-jan24-96.pdf Last access:26 March 2024
- https://www.uglyproduceisbeautiful.com/ Last access: 26 March 2024
- Zero Food Waste Cyprus, https://zfwcy.org/ Last access: 26 March 2024
- WRAP, Labeling Guidance, Best practice on food date labelling and storage advice, https://wrap.org.uk/sites/default/files/2020-07/WRAP-Food-labelling-guidance.pdf, Last access: 26 March 2024
Prezentacija
Čestitamo na završenom Modulu 4 ReS-Food Trening kursa. Ne zaboravite da svoj uspeh podelite sa prijateljima!