Methodological Framework – Serbian

Za vašu udobnost, pripremili smo kutiju sa alatima sa korisnim materijalima, šablonima i radnim listovima: ReS-Food-TOOLBOX final Serbian Srećno učenje!

Korisni linkovi Puno poznavanje (ili nacionalnog) zakonodavstva i standarda EU o prikupljanju, transportu, skladištenju i distribuciji hrane je prvi korak ka uspešnoj implementaciji procesa prikupljanja i distribucije hrane. Relevantni su sledeći dokumenti EU i nacionalnog značaja: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52017XC1025(01) https://29september.eurofoodbank.org/wpcontent/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf https://food.ec.europa.eu/safety/food-waste/eu-actions-against-food-waste/food-donation_en https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_donacijama_i_humanitarnoj_pomoci.html https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-porezu-na-dodatu-vrednost.htmlhttps://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2013_06_81_1699.html https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2018_12_118_2343.html https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2019_09_91_1811.html https://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/about-codex/members/detail/en/c/15564/ https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2022_12_156_2535.html https://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/about-codex/members/detail/en/c/15564/ https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2022_12_156_2535.html Komunikacija Komisije o smernicama EU o doniranju hrane (2017/C 361/01): https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HU/TXT/?uri=uriserv:OJ.C_.2017.361.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2017:361:TOC#ntr62-C_2017361HU.01000101-E0062 Komunikacija Komisije o smernicama o sistemima menadžmenta bezbednošću hrane za maloprodajne aktivnosti hrane, uključujući doniranje hrane 2020/C 199/01 C/2020/2941: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HU/TXT/?uri=uriserv:OJ.C_.2020.199.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2020:199:TOC Vodič za sprečavanje rasipanja hrane u prehrambenoj industriji: https://portal.nebih.gov.hu/documents/10182/1218772/maradeknelkul_utmutato_ELELMISZERIPAR_webes.pdf/580e6f4d-b9b9-4756-02ce-0481970c3e05  Vodič za sprečavanje rasipanja hrane u komercijalnom sektoru: https://portal.nebih.gov.hu/documents/10182/1218772/maradeknelkul_utmutato_KERESKEDELEM_webes.pdf/3e2165d8-c04f-bee3-0fdb-cf1d1e230897

Reference Al Rahmah Medical. (2023, March 15). 5 Strategies For Creating A Successful Charity Project And Measuring Its Impact. Retrieved from Al Rahmah Medical: https://rahmah.sa/en/5-strategies-for-creating-a-successful-charity-project-and-measuring-its-impact/ Caldeira, C., De Laurentiis, V., & Sala, S. (2019). Assessment of food waste prevention actions. Development of an Evaluation Framework to Assess the Performance of Food Waste Prevention Actions. De Menna, F., Davis, J., Östergren, K., Unger, N., Loubiere, M., & Vittuari, M. (2020). A combined framework for the life cycle assessment and costing of food waste prevention and valorization: an application to school canteens. Agricultural and Food Economics, 8(1), 1-11. EU Platform on Food Losses and Food Waste (2019). Recommendations for Action European Commission (2018). EU guidelines on food donation (2017/C 361/01), Official Journal of the European Union European Commission. (2019). Study on food donation and food waste prevention in the EU. https://ec.europa.eu/food/sites/food/files/safety/docs/fw_eu-actions_study_food_donation_2019_en.pdf European Commission. (2020). COMMISSION NOTICE providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations (2020/C 199/01). Official Journal of the European Union, 57. European Commission. (2020, June 12). 2020/C 199/01 – Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations. Official Journal of the European Union, 63. Retrieved from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:C:2020:199:FULL&from=EN European Commission. (2022, September 16). Commission Notice on the implementation of food safety management systems covering Good Hygiene Practices and procedures based on the HACCP principles, including the facilitation/flexibility of the implementation in certain food businesses 2022/C 355/01. Official Journal of the European Union, 65. Retrieved 8 11, 2023, from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=OJ%3AC%3A2022%3A355%3AFULL European Committee for Standardization. (2020). EN 12875:2020 – Foodstuffs – Determination of nitrite content. https://www.en-standard.eu/csn-en-12875-foodstuffs-determination-of-nitrite-content/ Food and Agriculture Organization of the United Nations. (2018). Food loss and waste reduction: A guide for foodservice establishments. http://www.fao.org/3/i8294en/I8294EN.pdf Food and Drug Administration. (2020). Food Safety Modernization Act (FSMA). https://www.fda.gov/food/food-safety-modernization-act-fsma Food Banks BC . (2018). Perishable Food Recovery: A Step-by-Step Guide. Retrieved from kamloopsfoodbank: https://www.kamloopsfoodbank.org/wp-content/themes/food-bank/pdf/food-recovery-manual.pdf Food Waste Reduction Alliance. (2016). Best practices and emerging solutions toolkit: A guide to reducing food waste through donation. https://fpra.ca/wp-content/uploads/2019/08/FWRA-Toolkit.pdf FoodDrinkEurope, EuroCommerce, FEBA. (2016). Every Meal Matters: Food Donation Guidelines. Retrieved August 11, 2023, from https://www.fooddrinkeurope.eu/wp-content/uploads/2021/09/6194-FoodDrink-Europe-Every_Meal_Matters-1.pdf FoodDrinkEurope. (2017). Guidance on food donation and food waste prevention in the food and drink industry. https://www.fooddrinkeurope.eu/uploads/publications_documents/Food_Donation_Study.pdf Garcia-Garcia, G., Woolley, E., Rahimifard, S., Colwill, J., White, R., & Needham, L. (2017). A methodology for sustainable management of food waste. Waste and Biomass Valorization, 8(6), 2209-2227. https://29september.eurofoodbank.org/wp-content/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf in Food Waste Prevention https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf International Organization for Standardization. (2020). ISO 22000:2018 – Food safety management systems – Requirements for any organization in the food chain. https://www.iso.org/standard/65464.html International Organization for Standardization. (2020). ISO 9001:2015 – Quality management systems – Requirements. https://www.iso.org/standard/62085.html Karin Östergren, Jenny Gustavsson, Hilke Bos-Brouwers, Toine Timmermans, Ole-Jørgen Hansen, Hanne Møller; Gina Anderson and Clementine O’Connor, Han Soethoudt, Tom Quested, Sophie Easteal, Alessandro Politano, Cecilia Bellettato, Massimo Canali, Luca Falasconi, Silvia Gaiani, Matteo Vittuari, Felicitas Schneider, Graham Moates, Keith Waldron, Barbara Redlingshöfer (2014). FUSIONS Definitional Framework for Food Waste. European Commission (FP7), Coordination and Support Action – CSA Contract number: 311972 National Restaurant Association. (2021). ServSafe: Food safety training and certification. https://www.servsafe.com/ Nitzsche, P., Simba, A., & Gourmelon, G. (2020). Analyzing the drivers of food waste generation in the hospitality sector: A case study of hotel restaurants. Sustainability, 12(9), 3586. doi:10.3390/su12093586 Ockerman, H. W., & Basu, L. (2017). Encyclopedia of meat sciences (2nd ed.). Academic Press. Oragui, D. (2023, August 6). How to Create an Effective Standard Operating Procedure (SOP). Retrieved from Helpjuice: https://helpjuice.com/blog/standard-operating-procedure Plekenpol, R., Ardura, A., & Leib , E. B. (2022). The Global Food Donation Policy Atlas – EU Legal Guide. Harvard Law School Food Law and Policy Clinic (FLPC). Retrieved from https://www.foodbanking.org/wp-content/uploads/2023/01/The-Global-Food-Donation-Policy-Atlas_EU_Legal-Guide.pdf Richardson, L. (2011). General food distribution https://www.ennonline.net/htpv2module11 Rivera, A. F., Smith, N. R., & Ruiz, A. (2023, January 26). A systematic literature review of food banks’ supply chain operations with a focus on optimization models. Journal of Humanitarian Logistics and Supply Chain Management, 13(1), 10-25. doi:https://doi.org/10.1108/JHLSCM-09-2021-0087 SecondBite. (2021). Food donor guidelines. https://www.secondbite.org/wp-content/uploads/2021/05/Food-Donor-Guidelines.pdf Shevchenko, A., Hajmohammad, S., & Pagell , M. (2023, August 1). Operations of cost-effective charities: a qualitative study. International Journal of Operations & Production Management. The Global FoodBanking Network. (2021). Member directory. https://www.foodbanking.org/our-network/member-directory/ The Global FoodBanking Network. (n.d.). Partner with us. Retrieved from https://www.foodbanking.org/partner-with-us/ UNEP and WRAP. (2019). Food waste hierarchy and associated definitions. https://www.wrap.org.uk/content/food-waste-hierarchy United Nations. (2015). Sustainable Development Goal 12: Ensure sustainable consumption and production patterns. https://www.un.org/sustainabledevelopment/sustainable-consumption-production/ United Nations. (2018). World Food Programme: Food procurement. https://www.wfp.org/procurement United States Department of Agriculture. (2020). United States Standards for Grades of Fresh Fruits and Vegetables. https://www.ams.usda.gov/grades-standards/fruit-and-vegetable-grades-and-standards World Resources Institute. (2019). The business case for reducing food loss and waste: Catering and restaurants. https://www.wri.org/research/business-case-reducing-food-loss-and-waste-catering-and-restaurants

Završne napomene Da zaključimo, doniranje hrane igra ključnu ulogu u važnom zadatku smanjenja prehrambenog otpada i uspešnog spasavanja resursa viška hrane. Kao što smo pokazali kroz ovaj dokument, doniranje hrane i spasavanje prehrambenih viškova je važan zadatak sa ozbiljnim posledicama, i organizovano doniranje hrane je efikasan način da se smanje ovi uticaji. Distribuiranjem viška hrane do onih kojima je potrebna, ne samo da smanjujemo glad i teret na otpadima, već takođe negujemo osećaj civilne dužnosti i kohezije zajednice. To je win-win strategija koja odgovara na potrebu okruženja da se smanji otpad, ali i moralni imperativ da se nahrane oni kojima je to potrebno. Napori pojedinaca, prehrambenih biznisa, neprofitnih organizacija i vladinih incijativa igraju ključnu ulogu u osiguravanju uspešnosti programa doniranja hrane. Kroz saradnju i inovacije, možemo da vodimo proces spasavanja hrane i njene distribucuije, praveći ga efikasnijim i dostupnijim za sve. U ovom pokušaju da se spasi suvišna hrana i donira onima kojima je neophodna, svaki doprinos se računa. Bilo je da su to lokalne kampanje hrane, korporativne inicijative ili promene politike na državnom nivou, mi smo svi interesne grupe u ovom zajedničkom poduhvatu. Malim iskorakom napred, moguće je zadržati doniranje hrane u prvom planu naših strategija da se izborimo sa otpadom hrane. Interesne grupe koje rade zajedno mogu da neguju budućnost u kojoj će suvišna hrana naći svoj put do onih kojima je potrebna, gde će glad biti iskorenjena i gde će naše zajednice da cvetaju na temeljima saosećanja i održivosti.

SWOT analiza za doniranje, sakupljanje i distribuciju hrane Uvod SWOT je akronim koji znači: snage, slabosti, prilike i pretnje. Sprovođenjem SWOT analize, donori hrane i dobrotvorne organizacije mogu ne samo da pristupe trenutnom statusu kvo, već da razviju buduće strategije za uspešno poslovanje. Sa ovim alatom, dobrotvorne organizacije i kompanije koje doniraju hranu mogu lako i efikasno da identifikuju faktore koji ih sputavaju i istovremeno, omogućava im da jasno vide prilike koje mogu da iskoriste. Kada se analiza sprovede, i spoljnji i unutrašnji faktori koji utiču na model poslovanja doniranja hrane identifikuju, biće lako napraviti prave odluke i razviti odgovarajuće strategije za unapređenje efikasnosti aktivnosti koje se tiču spasavanja hrane. SWOT analiza za donore hrane i dobrotvorne organizacije Uz pomoć alata za strateškog planiranje, donori hrane (restorani, hoteli, kafei, kompanije za ketering i supermarketi) mogu efikasno da procene svoje performanse, konkurenciju, rizike i potencijale svojih biznisa koji se tiču teme spasavanja hrane i smanjenja viškova hrane. Ovaj alat je jednako primenljiv na dobrotvorne organizacije sa druge strane lanca doniranja hrane. One mogu da koriste SWOT analizu kako bi bolje shvatili svoje spoljnje okruženje, svoje snage i slabosti, ali i prilike koje mogu da se izrode iz spasavanja hrane i njihovog dobrotvornog rada. SWOT analiza je korisna kako za kompanije koje doniraju hranu, tako i za dobrotvorne organizacije koje su uključene u lanac spasavanja hrane, jer: im daje bolje razumevanje njihovih sopstvenih snaga i slabosti; pomaže im sa celokupnom analizom njihovih internih i eksternih faktora, koji će im omogućiti da usklade svoje kompanije/ organizacije i naprave optimalne odluke, a samim tim i postignu bolje rezultate; pomaže im da umanje rizike i koriste svoje resurse na najbolji mogući način; pomaže im da razviju kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju; podržava razvoj odgovarajućih strategija – koje su usmerene ka specifičnim ciljevima organizacije, kao što je uvođenje lanca spasavanja hrane unutar njihovih organizacija na najefikasnije načine. Kada se sprovodi SWOT analiza, visoko je preporučljivo da se uključi što više sektora, s obzirom da različiti ljudi mogu da smisle različite ideje. Ovo doprinosi stvaanju kompleksnije slike, i omogućava da se prepoznaju možda do tada neprimećene prilike. Tako da raznovrsne grupe ili glasovi unutar organizacije mogu da učine SWOT analizu daleko realističnijom i korisnijom. Imati širok spektar perspektiva će takođe pre rezultovati u doprinosima koji će davati veću vrednost. Upustva korak po korak Procena snaga i slabosti (interni, unutrašnji faktori) Snage i slabosti su ti interni faktori na koje kompanija ili organizacija može da utiče, ovo su faktori koji su pod kontrolom kompanije/ organizacije. Snage U prvom koraku SWOT analize, kompanije/ dobrotvorne organizacije koje doniraju hranu treba da nabroje svoje snage. Kada nabrajaju snage, sledeće stvari treba da budu uzete u obzir: stvari koje organizacija radi izuzetno dobro, visok kvalitet proizvoda, visokostručan kadar, jedinstvena prodajna ponuda, finansijski resursi itd. Kada kompanija iz Horeca sektora ili dobrotvorna organizacija radi na identifikovanju svojih snaga, vredi postaviti sledeća pitanja: U čemu smo naročito dobri kada je reč o spasavanju hrane/ dostavljanju hrane onima kojima je potrebna? Na koje načine smo bolji od drugih kada je u pitanu spasavanje/ dostavljanje hrane onima kojima je potrebna? Koja su posebna znanja/ veštine koje posedujemo, a koje se tiču lanca spasavanja hrane? Šta su sredstva ili resursi koje mi posedujemo, a naša konkurencija nema? Koje su to stvari koje naš tim najviše ceni kada je u pitanju spasavanje hrane/ dostavljanje hrane onima kojima je potrebna? Slabosti Drugi korak je nabrajanje slabosti. Kada se identifikuju slabosti, kompanije za doniranje hrane/ dobrotvorne organizacije treba da razmisle o svemu tome što ih možda sprečava da upravljaju lancom spasavanja hrane efikasnije ili efektivnije. Ovo mogu biti: njihove interne poslovne procedure, ljudski i vremenski resursi, njihova pozicija u poređenju sa pozicijom konkurencije, ograničenja u veštinama i znanju, ograničeni finansijski resursi itd. Kada kompanija iz Horeca sektora ili dobrotvorna organizacija ima za cilj da identifikuje svoje slabosti, sledeća pitanja mogu biti veoma korisna: Koji su to interni procesi ili strukture koji mogu da se unaprede kako bi se poboljšala naša efikasnost u spasavanju hrane/ dostavljanju viška hrane za doniranje? Koje su stvari koje druge dobrotvorne organizacije/ restorani/ kafići/ hoteli/ supermarketi rade bolje od nas kada je u pitanju spasavanje hrane/ dostavljanje viška hrane onima kojima je potrebna? Da li postoje neka znanja ili veštine za koje naš tim nije propisno obučen? Da li postoje neki resursi koje naša kompanija/ organizacija ne poseduje, ali bi bili potrebni za efikasnije aktivnosti spasavanja hrane? Kada se snage i slabosti nabroje, treba da se rangiraju u zavisnosti od njihove važnosti ili prioriteta. Kada je rangiranje spremno, prvih 5 snaga i prvih 5 slabosti treba da se ubace u SWOT tabelu. Rad sa više snaga i slabosti ne bi bio tako efikasan, tako je savršeno optimalno da se radi sa aspektima 5-5 iz obe kategorije. Procena prilika i pretnji/ rizika (eksterni faktori) Kao što je spomenuto gore, prilike i pretnje su faktori koji dolaze iz spoljnjeg okruženja, pa samim tim ne mogu biti pod uticajem same organizacije. Ono što dobrotvorna organizacija/ kompanija iz Horeca sektora može da uradi, jer da reaguje na odgovarajući način na ove razvoje u okruženju koji ne mogu da se kontrolišu. Eksterni faktori mogu da se posmatraju ili kao pretnje ili kao prilike, u zavisnosti od tačne situacije. Na primer: politička okolnost može da napravi nove fondove dostupne za biznise koji se tiču smanjenja otpada hrane – ovo je prilika. S druge strane, povećanje poreza je takođe politička okolnost, koja predstavlja pretnju/ rizik za kompaniju. Prilike Prilike su faktori koji su eksterni kompaniji ili organizaciji, koji mogu da nastanu na primer iz tržišta koje kompanija/ organizacija pokriva, ili iz tehnologije koju koriste. Treba tražiti prilike na svestan način, ne zanemarivajući sledeće aspekte: sociološko-kulturološke promene u stavu ciljanih grupa, tržišta – i druge trendove, pravne i političke okolnosti itd. Tako da, prilikom pokušavanja da identifikuju prilike, kompanije iz Horeca sektora/ dobrotvorne organizacije koje žele da aktivno učestvuju u lancu spasavanja hrane, treba da se fokusiraju na sledeća pitanja: Koji pravni ili politički razvoji/ regulative nude prednosti onima koji su u

Metodološki ReS-Food okvir Zaključci iz izveštaja procene analize stanja Prethodno sprovedene procene na višem nivou i pripremljeni izveštaji istakli su važan uzorak sa najnovijim i ažuriranim informacijama o situaciji sa donacijama i distribucijom hrane na nivou Evrope. Važno je primetiti da su rezultati procene ukazali na to da se potrebe ovog poslovnog sektora poklapaju sa ciljevima ReS-Food projekta. Kroz ocenjivanje sakupljenih odgovora, identifikovali smo glavne potrebe, a to su: Obezbeđivanje obuke i podizanje svest svih interesnih grupa od proizvonjde hrane do potrošnje hrane kako bi im obezbedili sveobuhvatan plan sa veštinama potrebnim za procenu gubitka hrane i planiranje mera za njegovo sprečavanje Prevazilaženje jaza u komunikaciji između kompanija u lancu snabdevanja koje potencijalno proizvode gubitke hrane i humanitarnih aktera koji su napravili aktivnosti doniranja hrane i mogu da redistribuiraju suvišnu hranu za ljudsku upotrebu onima kojima je potrebna. Uvod u ReS-Food metodološki okvir Specifični ciljevi povezani sa ReS-Food metodološkim okvirom su sledeći: Definisati sve alate i tehnike potrebnih kako bi se napravio uspešan proces distribucije hrane za humanitarne organizacije. Olakšati proizvođačima i potrošačima viška hrane da se pridržavaju propisanih regulativa postavljenih od strane regulativnog okvira Evropske Unije (kao što su oni koji se tiču bezbednosti hrane, higijene hrane, praćenja i obaveza). Podstaći ujednačeno tumačenje EU regulativa koje upravljaju distribucijom viška hrane od strane regulativnih tela u zemljama članicama EU. Poboljšati sposobnost donosioca odluka (izvršioca, menadžera i direktora) da strateški planiraju distribuciju hrane u svojim procesima Gorespomenuti ciljevi pomoći će ciljnim grupama da stvore i primene nove poslovne strategije koje će podstaći implementaciju bezbednijih i praktičnijih metoda za doniranje i distribuciju kvalitetne hrane u svojim procesima. U budućnosti, ReS-Food metodologija biće deo različitih alata koji su dostavljeni kao deo drugih projektnih rezultata i obezbeđeni širokom spektru humanitarnih organizacija i drugih interesnih grupa. Takođe, korisnici ReS-Food metodologije moći će da definišu parametre kvaliteta za prepoznavanje i mapiranje, upravljanje kvalitetom za nevladine organizacije koje distribuiraju hranu, upravljanje kvalitetom za kompaniju koja obezbeđuje zalihe hrane, ali i saznaju više o potrebama logističke podrške za sakupljanje i distribuciju hrane. Zaposleni na visokim pozicijama (izvršioci: CEO, menadžeri, direktori, ekološki upravnici, menadžeri operacija) moći će da planiraju, organizuju svoje vreme i aktivnosti, sakupe resurse i potom iscrtaju mapu sa kriterijumima koje bi trebalo da primene kako bi dostigli nivo distribucije hrane koji su postavile EU regulative i najbolje prakse. Kompanije ili organizacije bi mogle da koriste Res-Food metodološki okvir kao mapu za otkrivanje kako doći do destinacije na koju žele da stignu. Ovaj okvir ističe procenjivanje snaga, slabosti, prilika i pretnji, a onda i planiranje budućih operacija na prioritetan i realističan način. Implementacijom okvira, organizacije mogu da unaprede održivost, smanje troškove i doprinesu rešavanju globalne sigurnosti hrane i humanitarnih potreba. Potpuno razumevanje relevantnih EU (ili državnih) legislacija i normi koje se tiču sakupljanja hrane, transporta, skladištenja i distribucije, je prvi korak ka uspešnoj implementaciji procesa sakupljanja i distribuiranja hrane. Sledeći EU i državni dokumenti mogu biti relevantni: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52017XC1025(01) https://29september.eurofoodbank.org/wpcontent/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf https://food.ec.europa.eu/safety/food-waste/eu-actions-against-food-waste/food-donation_en https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_donacijama_i_humanitarnoj_pomoci.html https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-porezu-na-dodatu-vrednost.html https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2013_06_81_1699.html https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2018_12_118_2343.html https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2019_09_91_1811.html https://www.fao.org/fao-who-codexalimentarius/about-codex/members/detail/en/c/15564/ https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2022_12_156_2535.html Commission Notice – EU guidelines on food donation (2017/C 361/01): https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HU/TXT/?uri=uriserv:OJ.C_.2017.361.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2017:361:TOC#ntr62-C_2017361HU.01000101-E0062 Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations 2020/C 199/01 C/2020/2941 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HU/TXT/?uri=uriserv:OJ.C_.2020.199.01.0001.01.HUN&toc=OJ:C:2020:199:TOC A guide to preventing food waste in the food industry: https://portal.nebih.gov.hu/documents/10182/1218772/maradeknelkul_utmutato_ELELMISZERIPAR_webes.pdf/580e6f4d-b9b9-4756-02ce-0481970c3e05 A guide to preventing food waste in the commercial sector: https://portal.nebih.gov.hu/documents/10182/1218772/maradeknelkul_utmutato_KERESKEDELEM_webes.pdf/3e2165d8-c04f-bee3-0fdb-cf1d1e230897 Res-Food metodološki okvir može da se sumira u nekoliko aktivnosti koje uključuju: Procenu trenutnih kompanijskih/ organizacijskih praksi Prvi korak je sprovođenje sveobuhvatne procene postojećih praksi unutar kompanije/ organizacije ili humanitarnog konteksta. Ovo uključuje procenu procesa u proizvodnji hrane, upravljanju, skladištenju, transportu i distribuciji. Identifikacija ključnih područja gde dolazi do gubitaka i otpada hrane, i određivanje razloga za njihovo dešavanje. Na sličan način, postojeće metode distribucije donirane hrane takođe treba da se ispitaju, uključujući logistiku, skladištenje i nadgledanje mehanizama. Sprovođenje revizije otpadne hrane: Detaljna revizija otpadne hrane potrebna je kako bi se kvantifikovale i razumele vrste I količine viška hrane koja se proizvede. Ova procena pomoći će u identifikovanju šablona, ključnih uzroka i potecijalnih oblasti koje se mogu pobošljati. Podaci o vrstama hrane, količinama, razlozima za viškove i učestalosti njihovog pojavljivanja treba da se snime i razmotre. Postavljanje ciljeva Na osnovu procene, treba da se uspostave specifični ciljevi za umanjenje gubitka hrane i proizvodnje otpada, treba da se ocene način upravljanja viškom hrane, kao i poboljšanje efikasnosti distribucije donirane hrane. Ovi ciljevi treba da budu merljivi, vremenski ograničeni, i u skladu sa ukupnim kompanijskim/ organizacijskim ciljevima i održivošću. Stoga, konstantno poboljšanje je moguće kroz sistem redovnog nadgledanja o evaluacije napretka koji je napravljen ka ostvarenju zadatih ciljeva. Važno je analizirati sakupljene podatke, identifikovati oblasti koje se mogu poboljšati i implementirati neophodna prilaođavanja kako bi se optimizovao gubitak hrane, proizvodnja viškova i distribucija donirane hrane. Prevenciju i minimizovanje Implementacija strategija kako bi se gubitak hrane i proizvodnja otpada sprečili i smanjili na minimum. Ovo može da uključuje: Poboljšavanje sistema za upravljanje inventarom kako bi se smanjilo nagomilavanje zaliha i isticanje roka kratkotrajnih proizvoda. Unapređivanje tehnika pakovanja i skladištenja kako bi se očuvao kvalitet proizvoda i produžio rok trajanja. Implementiranje efikasnog planiranja proizvodnje i prognoziranja kako bi se izbegla hiperprodukcija i posledični otpad. Obučavanje zaposlenih i podizanje svesti o važnosti smanjenja gubitka i otpada hrane kroz programe obuke I komunikacione kampanje. Identifikovanje izvora viškova hrane. Oblasti unutar kompanije u kojima nastaje višak hrane treba da se identifikuju i mapiraju. Ovo može da uključuje širok spektar različitih proizvodnih objekata, pijaca, kafeterija zaposlenih, mesta održavanja događaja ili bilo kojih drugih mesta gde se priprema ili servira hrana. Sveobuhvatna identifikacija izvora viškova hrane i adekvatno merenje kvaliteta i kvantiteta viškova hrane je od najviše važnosti za efikasno upravljanje kvalitetom hrane koja ostane. Upravljanje donacijama hrane Upravljanje doniranom hranom je od velike važnosti za osiguravanje efikasne distribucije i smanjenja otpada. Partnerstva sa bankama hrane, dobrotvornim organizacijama i drugim relevantnim organizacijama ključna su za postizanje efikasne koordinacije. Štaviše, kompanija/ neka druga organizacija treba da uspostavi standardne operativne procedure (SOP) za upravljanje doniranom hranom, skladištenje i distribuciju i implementira snažno nadgledanje i mehanizme evaluacije kako bi pratila količine, kvalitet i korišćenje donirane hrane i

Uvod Otpad hrane je gorući globalni problem. Samo u Evropskoj uniji, baci se blizu 88 miliona tona hrane svake godine, kroz sve faze, od proizvodnje do potrošnje. Ovakvo bacanje hrane utiče negativno na ekonomiju, društvo i okruženje. Kako bismo se izborili sa ovim problemima i umanjili otpad i gubitak hrane, predlažemo pristup saradnje između interesnih grupa u lancu snabdevanja hranom i humanitarnih organizacija. Preusmeravanjem jestive hrane koja bi otišla u otpad ka doniranju ugroženom stanovništvu, zajednička saradnja može igrati ključnu ulogu u rešavanju problema nedostupnosti hrane i gladi.  Ovakva redistribucija viška hrane čini mogućim da osnovna hrana dođe do onih koji imaju otežan pristup hranljivim obrocima, što rezultuje njihovim poboljšanim zdravljem i dobrobiti. Štaviše, u kriznim ili hitnim slučajevima, ovakve inicijative unapređuju društvenu otpornost. Saradnja između proizvođača hrane, distributera, prodavaca, potrošača i humanitarnih organizacija može dovesti do mnogo efikasnijeg i organizovanijeg lanca snabdevanja hranom. Takva partnerstva podstiču inovativne pristupe upotrebi i redistribuiranju viška hrane, optimizovanju korišćenja resursa i smanjenju otpada na minimum. Ostvarivanje ovakvih veza unapređuje celokupnu efikasnost resursa unutar sistema ishrane. Još jedan važan aspekat je uticaj na životnu sredinu. Bačena hrana na otpadima generiše metan, moćan staklenički gas koji znatno utiče na klimatske promene. Zajednički napori efikasno smanjuju emisije stakleničkih gasova tako što preusmeravaju hranu sa otpada ka donatorskim aktivnostima. Kao rezultat, ovakvi poduhvati podržavaju globalne inicijative u borbi protiv klimatskih promena I promovišu ekološku održivost. Pristupanje ovom višeslojnom problemu otpadne hrane zahteva kolektivan pristup saradnje u kom učestvuju sve interesne grupe unutar lanca snabdevanja hranom. Naše istraživanje pokazuje da bi pružanje ciljanih obuka moglo da ima značajne pogodnosti u rešavanju problema otpada hrane kroz ceo lanac snabdevanja. Ovo uključuje i prepoznavanje utica koji bačena hrana ima na životnu sredinu, razumevanje faktora koji doprinose gubitku hrane, identifikovanje rešenja za umanjenje otpada i razvoj operativnih strategija za umanjenje gubitka hrane, uključujući donatorske inicijative. Važno je zapamtiti da otpad hrane nije samo praktično pitanje, već i moralno, jer skoro 12% globalne populacije gladuje. Uzimanje u obzir logističkih izazova koji doprinose gubitku hrane i istraživanje digitalnih tehnologija kao potencijalnih rešenja su takođe važni aspekti koje treba razmotriti. Na osnovu odgovora u proceni spasavanja hrane, može se tvrditi da je najčešća poteškoća u procesu doniranja hrane nedostatak koordinisanog sistema – ne postoji zajednička platforma gde oba aktera, kompanije koje doniraju hranu (restorani, supermarketi, hoteli, kafići) sa jedne strane, i humanitarne organizacije/ nevladine organizacije/ opštine sa druge strane, mogu međusobno da komuniciraju. Još jedan problem je haotična priroda celog procesa. Količine suvišnih porcija su nepredvidljive, pa su ad hoc reakcije neophodne. Ove ad hoc odluke takođe utiču na dodatni posao koji zaposleni moraju da rade u vezi sa doniranjem viška hrane. Kad donacija postane deo rutine, kompanije moraju da prerasporede/prilagode ritam rada zaposlenih koji su uključeni u proces doniranja hrane. Drugi problemi su nedostatak infrastrukture (skladištenje, transport), nedostatak vremena, manjak zaposlenih, birokratija, kompleksne regulativne obaveze, kao i vremenski uslovi. Najčešći razlozi za suvišnu hranu tokom pripremanja obroka su prekoračenje proizvodnje, pogrešne kalkulacije, kontrola kvaliteta i ljudske greške. Ovi faktori ukazuju na manjkavosti u planiranju, koordinaciji i tačnosti u procesu pripreme hrane. Neki od zaključaka o tome kako osigurati usklađenost sa relevantnim regulativama I standardima u vezi sa doniranjem i distribucijom hrane, su sledeći: Poznavanje lokalnih, državnih i regulativa i smernica zajednice, je najčešća i najvažnija praksa među donorima hrane i primaocima donacija. Razvijanje politika i procedura kako bi se osigurala usklađenost je takođe naširoko prihvaćena mera, naročito za postupke doniranja hrane velikih razmera. Pružanje obuka zaposlenima na temu skladištenja i upravljanja doniranom hranom je ključni aspekat u osiguravanju bezbednosti i kvaliteta hrane kroz ceo lanac doniranja hrane. Kako bi efikasno bavili doniranjem hrane, neophodan je neki vid podrške, kao što su dodatne informacije, obuke ili pojačana svest o tome. Pokazano je da postoji jasna potreba za ovakvom podrškom, jer možda ima propusta u znanju ili veštinama kada se radi o upravljanju donacijama hrane. Projekat sprečavanja otpada hrane razviće različite rezultate sa ciljem da: Obezbedi obuke i podigne svest svih aktera koji učestvuju, od proizvodnje hrane do njene potrošnje, kako bi stekli znanja i veštine neophodne za upravljanje gubitkom i otpadom hrane, kreira mere prevencije (uključujući politike, procedure, strategije itd.) i nadgleda efikasnost tih mera. Ovo će pomoći organizacijama unutar lanca snabdevanja hranom da smanje svoje ukupne količine gubitka i otpada hrane. Spoji kompanije iz svih sektora lanca snabdevanja koji potencijalno generišu suvišnu hranu sa humanitarnim akterima (nevladine organizacije, parohije, opštinski akteri itd.) koji su uspostavili aktivnosti doniranja hrane i mogu da redistribuiraju količine viška hrane za ljudsku potrošnju onima koji su ugroženi (ljudima koji žive od socijalne pomoći, dugoročno nezaposlenima, siromašnima, beskućnicima I ljudima sa ozbiljnim finansijskim problemima). Zaposleni ili pojedinci koji učestvuju (npr. volonteri). Obezbedi obuke za humanitarne organizacije o nabavci viška hrane i uspostavljanju smernica za bezbedne donacije hrane. Opremajući ove organizacije znanjem i veštinama kako bi se efikasno povezale sa različitim akterima u lancu snabdevanja hranom, one mogu efikasno da pristupe i redistribuiraju suvišnu hranu onima kojima je potrebna. Osim toga, postavljanje jasnih smernica za bezbedne donacije hrane, osigurava da donirana hrana bude visoko kvalitetna i bezbedna za potrošnju, promoviše javno zdravlje i sprečava potencijalne rizike. Putem ovih mera, humanitarne organizacije mogu da igraju ključnu ulogu u smanjenju negativnih uticaja otpada hrane na ekonomiju, društvo i okruženje. U isto vreme, one pružaju podršku ranjivoj populaciji, doprinoseći održivijem i saosećajnijem sistemu ishrane. Metodološki okvir sprečavanja nastanka otpada hrane je drugi učinak ReS-FOOD projekta. Zasnovan je na trodimenzionalnom metodološkom okviru korak po korak, izgrađenom kako bi se upravljalo lancem spasavanja hrane od jednog do drugog kraja. Praćenje dimenzija ReS-Food metodološkog okvira će pomoći kompanijama/organizacijama da optimizuju proizvodnju gubitka hrane i otpada, kao i humanitarnim akterima koji distribuiraju doniranu hranu. Glavni ciljevi ReS-Food metodološkog okvira su da identifikuje, iskomunicira svrhu i odabere proizvođače viška hrane, definiše kriterijume prihvatanja kvaliteta po kategoriji hrane i obezbedi zahteve logističke podrške za prikupljanje i distribuciju hrane.