MODUL 1: VIŠAK HRANE
Viškovi od hrane proizilaze iz akumulacije hrane u bilo kojoj fazi lanca distribucije hranom (npr. neprodane količine hrane na tržištu iz poljoprivrede, neprodane količine hrane u prodavnicama, nepotrošena hrana kod kuće (Slika 1.). Nastali višak hrane postaje otpad od hrane, što je prepoznato kao jedan od globalnih problema današnjice.
Širom sveta bacanje hrane je ozbiljan problem. Otprilike 88 miliona tona hrane godišnje se baci samo u EU, kako u fazi proizvodnje tako i u fazi potrošnje. Ovaj otpad ima štetan uticaj na društvo, ekonomiju i okolinu. Uticaj na okolinu može se videti u proizvodnji gasova sa efektom staklene bašte, uglavnom metana, od razgradnje otpada od hrane na deponijama. Kroz saradnju kompanija koja imaju otpad od hrane i onih koji tu hranu mogu distribuirati onima kojima je potrebno, višak hrane preusmerava se s deponija u dobrotvorne svrhe pre nego što postane otpad od hrane, čime se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte na deponijama. Rezultat takve saradnje je ublažavanje klimatskih promena i promocija održivosti u Ho.Re.Ca. sektoru. Strategija saradnje između učesnika u lancu snabdevanja hranom i humanitarnih udruženja jedan je od načina rešavanja ovih problema kako bi se minimizirao gubitak i rasipanje hrane te maksimiziralo korištenje resursa.
Redistribucija viškova hrane čini hranu dostupnijom onima koji imaju otežan pristup hranjivim obrocima, što rezultira poboljšanjem zdravlja i povećanjem blagostanja te smanjenjem otpada od hrane. Saradnja između proizvođača hrane, distributera, prodavca, potrošača i humanitarnih organizacija poboljšava efikasnost i organizaciju lanca snabdevanja hranom. Takva partnerstva podstiču inovativne pristupe korišćenju i redistribuciji viškova hrane, optimizaciji korišćenja resursa i smanjenju otpada od hrane na minimum. Uspostavljanje ovakvih veza unapređuje celokupnu efikasnost (korišćenja) resursa unutar lanca snabdevanja hranom.
Pristupanje problemu redistribucije viška hrane zahteva holistički pristup i saradnju u kojoj učestvuju svi akteri unutar lanca snabdevanja hranom. Problem je kompleksnost celog procesa, budući količine viškova hrane koji nastaju nije moguće precizno predvideti.
Hoteli, restorani, kafići (Ho.Re.Co.), ketering, supermarketi i drugi prehrambeni lanci primeri su kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane (Slika 2) budući da stvaraju ili raspolažu neiskorišćenom hranom koja se može distribuirati i tako smanjiti bacanje hrane. Restorani mogu imati višak hrane zbog promena u potražnji potrošača, promena jelovnika ili precenjenim količinama namirnica potrebnim za pripremu obroka. Ako je predviđeno prisustvo manje od očekivanog ili ako dođe do otkazivanja, ketering kompanije koje poslužuju obroke za događaje, konferencije i zabave mogle bi imati višak hrane. Objekti poput supermarketa i prehrambenih lanaca nude razne prehrambene proizvode. Zbog roka trajanja, vizuelnih nedostataka, neispravnih pakovanja ili prevelikih zaliha, supermarketi mogu generisati višak. Lanci brze hrane mogu generisati viškove hrane kao posledicu promena u potražnji potrošača, grešaka učinjenih tokom proizvodnje hrane ili marketinških kampanja koje proizvode višak zaliha. Objekti koji proizvode i prerađuju hranu takođe mogu stvoriti višak hrane. Prevelike zalihe, loše označavanje proizvoda, neefikasnost proizvodne linije ili prilagođavanje preferencijama potrošača mogu rezultovati viškovima hrane. Identifikacijom kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane u Ho.Re.Ca. sektoru supermarketima i prehrambenim lancima moguće je izraditi ciljane planove za oporavak viškova hrane, preraspodelu i smanjenje otpada.
Količina i raznolikost viškova hrane
Najčešći razlozi nastanka viškova hrane tokom pripremanja obroka su prekoračenje proizvodnje, pogrešne kalkulacije, kontrola kvaliteta i ljudske greške. Navedeni faktori ukazuju na manjkavosti u planiranju, koordinaciji i tačnosti u procesu pripreme hrane. Dakle, pravilnim planiranjem obroka nastanak viškova hrane može se značajno smanjiti.
Kategorizacija viškova hrane
Viškove hrane treba kategorizovati prema vrsti, kao što su voće, povrće, mlečni pro-izvodi, žitarice ili gotova jela. Ova kategorizacija pomaže u boljem razumevanju prirode viškova hrane i olakšava ciljanu preraspodelu. Najčešće vrste viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca su može se podeliti u grupe kako je prikazano na Slici 3.
Osnove kvaliteta hrane
U slučaju senzorskih svojstava, od lako kvarljive hrane se očekuje da zadovoljava propisane odgovarajuće parametre kvaliteta i sigurnosti hrane. Voće i povrće ne sme imati znakove kvarenja poput plesni, truleži ili neobičnog mirisa. Čvrstoća, boja i izgled hrane moraju biti unutar prihvatljivih granica. Meso, jaja i mlečni proizvodi ne smeju imati znakove kvarenja, uključujući promenu boje, neugodan miris ili sluzavost. Kako bi se navedeno osiguralo, potrebno je obratiti pažnju na temperaturu skladištenja. Nekvarljiva hrana uključuje konzerviranu robu, kao što je konzervirano voće, povrće, supe, umaci itd.; pakovanu hranu – grickalice, kolačići, čips, krekeri itd.; suve namirnice – riža, testenina, žitarice, pasulj, itd.; začine – umaci, prelivi, na-mazi, začini itd.; pića: voda u boci, sokovi, bezalkoholna pića, kafa, čaj, itd. Gotova hrana uključuje gotova jela kao što su unapred zapakovana jela, sendviči, salate, zamotuljci itd.; delikatesne artikle – naresci, pripremljene salate, sirne plate itd.; ostatke sa švedskog stola, banketa i događanja. Pekarski proizvodi uključuju višak hleba, peciva i punjenih pekarskih proizvoda iz pekara, kafeterija i restorana. Za pečene proizvode je preporuka da se potroše u roku 24 sata od prijema kod posrednika. Važno je napomenuti da se peciva s nadevima (npr. nadevi od sira, nadevi za pizzu a la pizza, nadevi za meso, viršle) moraju potrošiti u roku 12 sati od prijema od posrednika. Višak sastojaka uključuje višak sirovih sastojaka i zaliha hrane korišćenih za kuvanje i pripremu hrane. Višak zaliha odnosi se na prekomerne zalihe ili hranu kojoj je skoro istekao rok trajanja, a koja je još uvek sigurna za konzumaciju.
Sigurnost hrane
Saradnja s nadležnim telima za sigurnost hrane i regulatornim agencijama osigurava ispunjavanje potrebnih standarda i propisa o sigurnosti hrane. Traženje informacija i podrške od stručnjaka za sigurnost hrane može pomoći u razvoju pravilnih postupaka testiranja i tačnom tumačenju rezultata. Detaljne zapise o procesu procene kvaliteta, uključujući nalaze inspekcije, rezultate ispitivanja i sve preduzete korektivne radnje treba sačuvati korišćenjem elektronskih baza podataka ili softverskih sistema. Vrlo je korisno implementirati sistem za kontinuirano praćenje i ocenu parametara kvalitet viškova hrane. To uključuje redovni pregled i ažuriranje smernica za kvalitet na temelju povratnih informacija, naučnog napretka i promena u propisima o sigurnosti hrane, kao i provođenje periodičnih revizija i procena kako bi se osiguralo dosledno pridržavanje utvrđenih parametara kvaliteta. Kako bi se održala doslednost i proveli standardi sigurnosti hrane tokom procesa preraspodele viškova hrane, rutinski se preduzimaju redovni nadzori, dokumentacija i testovi kontrole kvaliteta. Specifični parametri kvaliteta i metode detekcije mogu se razlikovati zavisno od vrsti hrane, lokalnim propisima i organizacijskim politikama. Vizuelni pregled se koristi za procenu opšteg izgleda, boje i svežine namirnica/hrane. Promena boje i plesan znakovi su kvarenja. Na primer, sveže voće i povrće ne sme imati znakove kvarenja, poput plesni ili truleži. Izgled i boja moraju biti unutar prihvatljivih granica. Meso, živina, riba, mlečni proizvodi i jaja ne smeju imati znakove kvarenja, uključujući promenu boje ili sluzavost. Za zbirna pakovanja u kojima je jedno jaje razbijeno, preostala su jaja sigurna i prikladna za donaciju. Pri tome jaja moraju biti smeštena u čistu kutiju ili drugu prikladnu ambalažu, a ako ista nije označena, mora se označiti odgovarajućim podacima kako bi krajnji primaoc imao sve potrebne podatke. Pekarski proizvodi ne smeju sadržati plesan niti znakove kvarenja. Donirana hrana ne sme imati neugodne ili čudne mirise koji bi mogli sugerisati na truljenje ili rast bakterija. Od visokokvalitetnih namirnica obično se očekuju sveži, ugodni mirisi i odgovarajući ukus. Tekstura i konzistencija hrane pomno se ispituju kako bi se osigurala potrebna svojstva. Pekarski proizvodi trebaju biti odgovarajuće sveži-ne, bez znakova ustajalosti ili suvoće, dok voće i povrće treba biti čvrsto, a meso pravilne teksture. Pakovanje i pečati garantuju odgovarajući kvalitet namirnice. Kontaminacija ili gubitak kvaliteta proizvoda može biti posledica oštećene ambalaže. Zaptivke koje su još netaknute služe za osiguranje svežine i sigurnosti proizvoda. Limenke koje imaju malo udubljenje mogu se donirati. Limenke koje su naduvane, cure ili imaju toliko duboko udubljenje da je unutrašnjost (premaz) oštećen te bi i hrana u limenci mogla biti kontaminirana, moraju se baciti. Trajnost ili datumi isteka proveravaju se da bi se videlo je li višak hrane prikladan za preraspodelu. Prednosti imaju artikli s dužim rokom trajanja. Postoji razlika između: “upotrebiti do” (eng. „use to“) i “najbolje upotrebiti do” (eng. „best before“) u smislu sigurnosti hrane. Slika 4. prikazuje primer označavanja hrane namenjene doniranju.
Kako znamo da je hrana sigurna za konzumaciju i nakon datuma “najbolje upotrebiti do”?
Preporuka je da se sigurnost hrane proveri vizuelno, prema karakterističnom mirisu za određenu vrstu hrane, prihvatljivoj neoštećenosti pakovanja, nedostatku pojave rđe, plesni te prisutnosti insekata i stranih tela, a sve uz primenjenu odgovarajuću temperaturu skladištenja. Za osiguravanje sigurnosti hrane i informisanje potrošača o mogućim alergijama ključne su jasne informacije o alergenima i sastojcima na pakovanju. Viškovi hrane podležu standardima i zakonima o sigurnosti hrane, kao što su pravilno rukovanje, skladištenje i tehnike pripreme. Time se garantuje da hrana zadovoljava sve potrebne sigurnosne kriterijume. Primaoci viškova hrane, kao što su dobro-tvorne organizacije ili banke hrane, mogu dati povratne informacije o kvalitetu i prikladnosti donirane hrane. Ove povratne informacije doprinose ukupnoj proceni kvaliteta i daju informacije za buduće postupke odabira i donacija.
Kako bi se osigurala sigurnost i prihvatljivost donirane hrane, ključno je otkriti i mapirati kriterijume kvaliteta viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca. Sigurnost hrane (eng. Food Safety) temeljni je uslov njenog kvaliteta i uveden je kao pojam kako bi se povećalo poverenje potrošača u hranu koju konzumiraju. Odnosi se na uslove i postupke rukovanja, pripreme i skladištenja hrane na način koji sprečava njenu kontaminaciju čime se smanjuje mogućnost pojave bolesti poreklom iz hrane. Korak dalje od sigurnosti hrane postiže se težnjom prema prehrambenoj sigurnosti (eng. Food Security) koja označava potrebu svakog pojedinca za pristupom hrani. Na Svetskom ekonomskom forumu o prehrani u Rimu 1996. godine zaključeno je da sigurnost hrane postoji kada svi ljudi u svakom trenutku imaju na raspolaganju dovoljne količine sigurne i nutritivno vredne hrane u fizičkom, socijalnom i ekonomskom smislu, a koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe i predstavlja njihov izbor za aktivan i zdrav život.
Hrana se smatra sigurnom za prehranu ljudi ako nema štetnih uticaja na ljudsko zdravlje kada se konzumira prema uputstvu. Prvi korak je razviti sveobuhvatne smernice za kvalitet, koje opisuju specifične parametre za procenu kvaliteta viškova hrane. Važni faktori uključuju izgled, teksturu, miris, ukus, celovitost pakovanja, datume isteka i sve zakonske zahteve. Stvaranje smernica za kvalitet podrazumeva saradnju sa stručnjacima za sigurnost hrane, regulatornim agencijama i akcionarima u sektoru/području kako bi se uspostavili robusni i relevantni parametri kvaliteta. Kako bi se zaštitili interesi potrošača i osigurala što bolja informisanost, koriste se različiti mehanizmi, kao što su zakonska regulativa, učestale kontrole, jasnije označavanje hrane, uvođenje sistema osiguranja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta hrane. Sistemi osiguranja kvaliteta i sigurnosti hrane mogu biti obvezni (npr. HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke) ili dobrovoljni (ISO 22000 – Međunarodna organizacija za standardizaciju, IFS – Međunarodni standard za hranu i BRC – Britanski maloprodajni konzorcijum). HACCP je međunarodno obavezujuća sistemska metoda za identifikaciju, procenu i kontrolu opasnosti hrane, koja je integrisana sa svim drugim sistemima kvaliteta i sigurnosti hrane. Serija standarda ISO 22000 proizašla je iz potrebe prehrambene industrije za stvaranjem međunarodne norme koja bi bila prihvaćena i priznata u svim zemljama i koja bi se bavila upravljanjem sigurnošću hrane u celom lancu „od polja do stola“. Standard IFS razvili su nemački, francuski i italijanski trgovinski lanci za kontrolu proizvođača marki velikih trgovinskih lanaca. On kombinuje načela HACCP-a sa zahtevima sistema upravljanja kvalitetom i higijenskim zahtevima. Tehnički standard BRC razvijen je kako bi trgovcima na malo pomogao da ispune svoje zakonske obveze u vezi sa zaštitom potrošača.
Globalna krovna organizacija koja brine o sigurnosti hrane je Codex Alimentarius Commission (CAC).
Zakonske odredbe
Temeljno razumevanje relevantnih nacionalnih i EU propisa i smernica koje se odnose na doniranje, prikupljanje, transport, skladištenje i distribuciju hrane od ključne je važnosti za početak odgovarajućih aktivnosti.
Opšta zakonska uredba o hrani – usvojena 2002. kao Uredba (EZ) br. 178/2002 – utvrđuje opšte pravne obaveze i zahteve za sigurnost hrane u državama članicama. Takođe postavlja kriterijume za određivanje je li neka hrana “sigurna” ili nije, zahteva sledljivost i stavlja odgovornost za usklađenost s propisima o sigurnosti hrane na operatere. U januru 2006. EU je implementirala novi skup propisa o sigurnosti hrane. EU i nacionalni dokumenti relevantni za većinu kompanija dostupni su na sledećim linkovima:
EU
European Commision: Food Donation
EU Platform on Food Losses and Food Waste: Recommendations for Action in Food Waste Prevention
Republika Srbija
Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Republika Hrvatska
Pravilnik o doniranju hrane i hrane za životinje
Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations 2020/C 199/01 C/2020/2941
Mađarska
A guide to preventing food waste in the food industry
A guide to preventing food waste in the commercial sector
Otkako su usvojene Smernice EU, napravljene su neke promene u pravilima EU o higijeni hrane kako bi se olakšala redistribucija veće količine hrane. Na primer, Uredba Komisije 2021/382 pojašnjava kako koristiti datume „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, posebno kada se hrana donira. Smernice EU određuju obaveze vezane uz sigurnost hrane koje se primenjuju na sve kompanije uključene u redistribuciju hrane. Propisi imaju pravnu snagu za razliku od smernica koje nemaju. Uz smernice EU, redistribucija hrane podleže nacionalnim zakonima koji se bave sigurnošću hrane.
Standardni operativni postupak (SOP – Primer standardnog radnog postupka: Standard Operating Procedure Example) je dokument koji daje jasna i detaljna uputstva za dosledno i efikasno izvođenje određenog zadatka ili operacije. SOP-ovi su važni za osiguravanje ujednačenosti, smanjenje pogrešne komunikacije, poštovanje propisa i povećanje produktivnosti i sigurnosti.
Odgovarajući SOP-ovi odnose se na sigurnost hrane, postupke rukovanja, kontrolu temperature hrane, sledljivost hrane i zahteve za specifičnom dokumentacijom. Stroga implementacija pripremljenih SOP-ova u pogledu prakse sigurnosti hrane u skladu sa nacionalnim i EU propisima (Predlog standardnog operativnog postupka: Standard Operating Procedure Template) garantovana je kroz higijenske kontrole, HACCP načela, sisteme sledljivosti, upravljanje alergenima i pravilne tehnike rukovanja za sprečavanje bolesti koje se prenose hranom i osigurava najvažniji aspekt – potpunu sigurnost donirane hrane.
Redistribucija viška hrane
Sistem doniranja i prikupljanja hrane može se podeliti na dve platforme zavisno o ulozi partnera (Slika 5):
- Platforma za doniranje hrane
- Platforma za prikupljanje hrane
Kako bi sistem funkcionisao moraju se osigurati smernice i obuka za donatore hrane u vezi s prihvatljivim prehrambenim artiklima, pakovanjem i zahtevima za označavanje. Posebne smernice svaki donator treba odrediti zavisno o praksi zajednice i utvrđenim načelima doniranja.
Glavne smernice za doniranje hrane:
- Proveriti da li su poznata sva pravila i/ili zakoni u zajednici u vezi s donacijom u hrani.
- Komunicirati s kompanijama koje obavljaju prikupljanje hrane, kao što su banke hrane, nevladine organizacije ili društveni centri, kako bi se ustanovile njihove specifične potrebe i zahtevi.
- Koordinisati donacije sa kompanijama koje obavljaju prikupljanje hrane kako bi se organizovalo preuzimanje i/ili dostava donirane hrane.
- Odabrati samo namirnice koje su sigurne i dobrog kvaliteta. Izbegavati doniranje hrane kojoj je istekao rok trajanja ili je oštećena. Dati prednost doniranju nutritivno vredne hrane koja nudi ravnotežu esencijalnih nutrijenata.
- Uzeti u obzir prehrambena ograničenja i uobičajene alergije na hranu. Jasno označiti donacije hrane ukazujući na prisutnost uobičajenih alergena, poput alergena orašastih plodova, mlečnih proizvoda, glutena ili školjki.
- Pakovati doniranu hranu u svrhu očuvanja svežine i celovitosti hrane što predstavlja veliki logistički izazov i zahteva inovativna rešenja. Slediti unapred određene dobre higijenske prakse rukovanja hranom i transporta do sabirnih mesta.
Posebne smernice svaki donator treba odrediti sam zavisno o praksi zajednice i utvrđenim načelima doniranja.
Sprovođenje odgovarajućih protokola i održavanje otvorenih komunikacijskih kanala s donatorima i primateljima pomoći će u stvaranju pojednostavljenog procesa koji maksimizira dobrobiti prikupljanja hrane.
Glavne smernice za kompanije koje prikupljaju hranu
- Proveriti je li su poznata sva pravila i/ili zakoni u zajednici u vezi s donacijom hrane.
- Definisati potencijalna mesta za prikupljanje hrane, kao što su restorani, prodavnice mešovitom robom, ugostitelji, farme ili javna okupljanja.
- Uspostaviti partnerstva ili ugovore s relevantnim kompanijama za prikupljanje viška hrane redovno ili u posebnim prilikama. Preneti očekivanja donatorima hrane u vezi s vrstama prihvatljive hrane, zahtevima za pakovanje i svim posebnim smernica-ma za donacije.
- Dogovoriti i uspostaviti redovni raspored prikupljanja hrane kako bi se osigurao efikasan i dosledan proces prikupljanja hrane.
- Edukovati donatore hrane o sigurnosti hrane i važnosti doniranja sigurne hrane, te im dati jasne smernice o prepoznavanju hrane koja je sigurna za doniranje.
- Sprovoditi redovne kontrole kvaliteta prikupljene hrane budući da su ključne za kontinuiran kvalitet i sigurnost hrane.
- Voditi posebne evidencije o aktivnostima prikupljanja hrane, uključujući datume, informacije o donatorima hrane te vrstama i količinama prikupljene hrane.
- Uključiti i obučiti volontere koji će biti uključeni u aktivnosti prikupljanja hrane ukoliko je moguće.
- Pokazati zahvalnost donatorima hrane za njihovu velikodušnost. Priznati velikodušnost donatora hrane kroz pisma zahvalnosti ili zahvalnice.
Specifične smernice treba odrediti zavisno o praksi zajednice i utvrđenim načelima doniranja.
Rečnik
Pekarski proizvodi – uključuju hleb, peciva, kolačiće, pite, peciva i mafine, obično se pripremaju od brašna ili krupice dobijene od nekog oblika žitarica.
Najbolje do isteka roka trajanja – dan ili mesec pre kog treba pojesti ili popiti hranu ili piće; datum nakon kog hrana ili piće počinje gubiti kvalitet ili ukus (Cambridge dictionary)
Donacija – novac ili dobra koja se daju za pomoć osobi ili organizaciji, ili čin njihovog davanja (Cambridge dictionary)
Eksces (inventar) – iznos koji je više nego prihvatljiv, očekivan ili razuman (Cambridge dictionary)
Rok važenja – datum utisnut na ambalaži artikla za prodaju, posebno hrane ili lekova, nakon kog se artikl više ne može prodavati i ne sme se koristiti (Cambridge dictionary)
HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) je sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontroliše opasnosti za sigurnost hrane. Provode ga prehrambena poduzeća kako bi se osigurala sigurna proizvodnja, skladištenje i transport hrane. (EFSA definition)
Nekvarljiva hrana – mogu se čuvati u ostavi ili na sobnoj temperaturi bez brige o pretećem kvaru. Nekvarljiva hrana takođe se može nazvati hranom koja je dugotrajna, hranom s police ili hranom koju nije potrebno držati na hladnom. Nekvarljiva hrana uključuje maslac od kikirikija, rižu, konzervirano voće i povrće, krekere i umak za testeninu u teglicama. (Cambridge dictionary)
Kvarljiva hrana – su namirnice koje se lako kvare, raspadaju ili postaju nesigurne za jelo ako se ne drže na određenoj temperaturi. Ove namirnice treba pravilno skladištiti i držati u frižideru ili zamrzivaču. Kvarljive namirnice takođe se mogu nazvati svežom hranom ili hranom koju je potrebno držati na hladnom te hranom koju je potrebno odmah skladištiti. Kvarljiva hrana uključuje meso, živinu, ribu, mlečne proizvode, pa čak i kuvane ostatke. (Cambridge dictionary)
Gotova hrana – Hrana koju je proizvođač namenio za direktnu konzumaciju bez potrebe kuvanja ili druge obrade (EFSA definition).
Sendvič – kriške ili komadići mesa, sira, salate itd., staviti između dva komada hleba koje drži zajedno osoba koja ih uzima kada su spremni za jelo (Cambridge dictionary)
Trajnost – vreme koje se proizvod, posebno hrana, može držati u prodavnici pre nego što postane prestar za prodaju ili upotrebu (Cambridge dictionary)
Višak – (iznos koji je) veći nego što je potrebno (Cambridge dictionary)
Ispravnost – datum koji je otisnut na posudi s hranom, lekovima itd. kako bi se pokazalo da možda nije sigurno koristiti ga nakon tog određenog datuma (Cambridge dictionary)
Volonter – osoba koja radi nešto, posebno pomaže drugim ljudima, dobrovoljno i bez prisile ili plaćanja da to učini (Cambridge dictionary)
Literatura
EU Platform on Food Losses and Food Waste (2019). Recommendations for Action
European Commission (2018). EU guidelines on food donation (2017/C 361/01), Official Journal of the European Union
European Commission. (2019). Study on food donation and food waste prevention in the EU. https://ec.europa.eu/food/sites/food/files/safety/docs/fw_eu-actions_study_food_donation_2019_en.pdf
European Commission. (2020). COMMISSION NOTICE providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations (2020/C 199/01). Official Journal of the European Union, 57.
European Commission. (2020, June 12). 2020/C 199/01 – Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations. Official Journal of the European Union, 63. Retrieved from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:C:2020:199:FULL&from=EN
European Commission. (2022, September 16). Commission Notice on the implementation of food safety management systems covering Good Hygiene Practices and procedures based on the HACCP principles, including the facilitation/flexibility of the implementation in certain food businesses 2022/C 355/01. Official Journal of the European Union, 65. Retrieved 8 11 2023 from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=OJ%3AC%3A2022%3A355%3AFULL
European Committee for Standardization. (2020). EN 12875:2020 – Foodstuffs – Determination of nitrite content. https://www.en-standard.eu/csn-en-12875-foodstuffs-determination-of-nitrite-content/
Food and Agriculture Organization of the United Nations. (2018). Food loss and waste reduction: A guide for foodservice establishments. http://www.fao.org/3/i8294en/I8294EN.pdf
Food and Drug Administration. (2020). Food Safety Modernization Act (FSMA). https://www.fda.gov/food/food-safety-modernization-act-fsma
Food Banks BC . (2018). Perishable Food Recovery: A Step-by-Step Guide. Retrieved from kamloopsfoodbank: https://www.kamloopsfoodbank.org/wp-content/themes/food-bank/pdf/food-recovery-manual.pdf
Food Waste Reduction Alliance. (2016). Best practices and emerging solutions toolkit: A guide to reducing food waste through donation. https://fpra.ca/wp-content/uploads/2019/08/FWRA-Toolkit.pdf
FoodDrinkEurope, EuroCommerce, FEBA . (2016). Every Meal Matters: Food Donation Guidelines. Retrieved August 11, 2023, from https://www.fooddrinkeurope.eu/wp-content/uploads/2021/09/6194-FoodDrink-Europe-Every_Meal_Matters-1.pdf
FoodDrinkEurope. (2017). Guidance on food donation and food waste prevention in the food and drink industry. https://www.fooddrinkeurope.eu/uploads/publications_documents/Food_Donation_Study.pdf
Garcia-Garcia, G., Woolley, E., Rahimifard, S., Colwill, J., White, R., & Needham, L. (2017). A methodology for sustainable management of food waste. Waste and Biomass Valorization, 8(6), 2209-2227. https://29september.eurofoodbank.org/wp-content/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf in Food Waste Prevention https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf
International Organization for Standardization. (2020). ISO 22000:2018 – Food safety management systems – Requirements for any organization in the food chain. https://www.iso.org/standard/65464.html
International Organization for Standardization. (2020). ISO 9001:2015 – Quality management systems – Requirements. https://www.iso.org/standard/62085.html
Ministry of agriculture of Croatia – https://poljoprivreda.gov.hr/istaknute-teme/hrana-111/sprjecavanje-nastanka-otpada-od-hrane/222
National Restaurant Association. (2021). ServSafe: Food safety training and certification. https://www.servsafe.com/
Nitzsche, P., Simba, A., & Gourmelon, G. (2020). Analyzing the drivers of food waste generation in the hospitality sector: A case study of hotel restaurants. Sustainability, 12(9), 3586. doi:10.3390/su12093586
Ockerman, H. W., & Basu, L. (2017). Encyclopedia of meat sciences (2nd ed.). Academic Press.
Oragui, D. (2023, August 6). How to Create an Effective Standard Operating Procedure (SOP). Retrieved from Helpjuice: https://helpjuice.com/blog/standard-operating-procedure
World Resources Institute. (2019). The business case for reducing food loss and waste: Catering and restaurants. https://www.wri.org/research/business-case-reducing-food-loss-and-waste-catering-and-restaurants