MODUL 1: VIŠKOVI HRANE
Dosadašnje prakse i navike u proizvodnji i potrošnji hrane rezultirale su nastankom velikih količina otpada od hrane. U svetu se čak jedna trećina proizvedene hrane baci te je zbog toga otpad od hrane prepoznat kao jedan od ključnih problema koji je potrebno rešiti kako bi se postigla održivost proizvodnje i potrošnje hrane.
Viškovi hrane se javljaju u svakoj tački duž lanca snabdevanja hranom, od farme do viljuške, i opisuju se kao količina, dostupnost i nutritivni zahtevi za hranom koji prevazilaze stvarnu potražnju za hranom. Nastali višak hrane obično postaje otpad od hrane, koji je prepoznat kao jedan od globalnih problema našeg vremena, kao što je prikazano na slici 1.
Redistribucija viškova hrane čini hranu dostupnijom onima koji imaju otežan pristup hranjivim obrocima, što rezultira poboljšanjem zdravlja i povećanjem blagostanja te smanjenjem otpada od hrane. Saradnja između proizvođača hrane, distributera, prodavača, potrošača i humanitarnih organizacija poboljšava efikasnost i organizaciju lanca snabdevanja hranom. Takva partnerstva podstiču inovativne pristupe korišćenju i redistribuciji viškova hrane, optimizaciji korišćenja resursa i smanjenju otpada od hrane na minimum. Uspostavljanje ovakvih veza unapređuje celokupnu efikasnost (korišćenja) resursa unutar lanca snabdevanja hranom.
Pristupanje problemu redistribucije viška hrane zahteva holistički pristup i saradnju u kojoj učestvuju svi akteri unutar lanca snabdevanja hranom. Problem je kompleksnost celog procesa, buduće količine viškova hrane koji nastaju nije moguće precizno predvideti.
Identifikacijom kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane moguće je izraditi ciljane planove za oporavak viškova hrane, preraspodelu i smanjenje otpada
Upravljanje doniranom hranom vrlo je važno kako bi se osigurala efikasna distribucija i smanjenje otpada. Partnerstva s bankama hrane, dobrotvornim društvima i drugim relevantnim organizacijama ključna su za postizanje efikasne koordinacije.
Nadalje, kompanija/organizacija trebala bi uspostaviti standardne operativne postupke (SOP) za rukovanje doniranom hranom, skladištenje i distribuciju te implementirati robusne mehanizme praćenja i evaluacije količine, kvalitete i upotrebe donirane hrane. Na kraju trebalo bi provesti i procenu utcaja smanjenja otpada od hrane i efikasnosti procesa distribucije donirane hrane. Najčešći razlozi nastanka viškova hrane tokom pripremanja obroka su prekoračenje proizvodnje, pogrešne kalkulacije, kontrola kvaliteta i ljudske greške. Navedeni faktori ukazuju na manjkavosti u planiranju, koordinaciji i tačnosti u procesu pripreme hrane. Dakle, pravilnim planiranjem obroka nastanak viškova hrane može se značajno smanjiti.
Viškove hrane treba kategorizovati prema vrsti, kao što su voće, povrće, mlečni proizvodi, žitarice ili gotova jela. Ova kategorizacija pomaže u boljem razumevanju prirode viškova hrane i olakšava ciljanu preraspodelu. Najčešće vrste viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca su: kvarljiva hrana, nekvarljiva hrana, gotova hrana, pekarski proizvodi, višak sastojaka te višak zaliha.
Za uspešno angažovanje kompanija koje raspolažu viškovima hrane, a koje su voljne i sposobne doprineti aktivnostima preraspodele viškova hrane, koristi se sistemska metoda identifikacije, komuniciranja svrhe i odabira kompanije. Ovakva strategija saradnje pomaže u izgradnji snažne mreže kompanija koje imaju na raspolaganju višak hrane i osigurava pravedniji, održiviji sastav hrane bez otpada koji istovremeno smanjuje glad i doprinosi zaštiti okoline.
Odgovornost identifikacije kompanija koje imaju na raspolaganju viškove hrane u Ho.Re.Ca. sektoru, supermarketima i prehrambenim lancima obično pada na dobrotvorne organizacije, banke hrane, neprofitne vladine organizacije (eng. NGO’s) ili druge ancionare koji su uključeni u oporavak i redistribuciju hrane.
Jedan od najvažnijih faktora pri odabiru kompanija koji imaju na raspolaganju viškove hrane je pridržavanje strogih propisa o sigurnosti hrane i higijene kako bi se osigurao kvalitet i sigurnost donirane hrane. Transparentnost je takođe potrebna u pogledu proizvodnih postupaka, izvora sastojaka i svih dodataka ili konzervansa koji se koriste.
Kako bi se osigurala sigurnost i prihvatljivost donirane hrane, ključno je otkriti i mapirati kriterijume kvaliteta viškova hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca. Implementacijom robusnih procesa otkrivanja i mapiranja para-metara kvaliteta, dobrotvorne organizacije, banke hrane i nevladine organizacije mogu osigurati da viškovi hrane iz Ho.Re.Ca. sektora, supermarketa i drugih prehrambenih lanaca ispunjavaju potrebne standarde sigurnosti i kvaliteta za redistribuciju onima kojima je potrebna. Sigurnost hrane (eng. Food Safety) temeljno je stanje njenog kvaliteta i uveden je kao pojam kako bi se povećalo poverenje potrošača u hranu koju konzumiraju. Odnosi se na stanje i postupke rukovanja, pripreme i skladištenja hrane na način koji sprečava njenu kontaminaciju čime se smanjuje mogućnost pojave bolesti poreklom iz hrane.
Korak dalje od sigurnosti hrane postižemo težnjom prema prehrambenoj sigurnosti (eng. Food Security) koja označava potrebu svakog pojedinca za pristupom hrani. Na Svetskom ekonomskom forumu o prehrani u Rimu 1996. godine zaključeno je da sigurnost hrane postoji kada svi ljudi u svakom trenutku imaju na raspolaganju dovoljne količine sigurne i nutritivno vredne hrane u fizičkom, socijalnom i ekonomskom smislu, a koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe i predstavlja njihov izbor za aktivan i zdrav život.
Hrana se smatra sigurnom za prehranu ljudi ako nema štetnih uticaja na ljudsko zdravlje kada se konzumira prema uputstvu. Prvi korak je razviti sveobuhvatne smernice za kvalitet, koje opisuju specifične parametre za procenu kvaliteta viškova hrane. Važni faktori uključuju izgled, teksturu, miris, ukus, celovitost pakovanja, datume isteka i sve zakonske zahteve. Stvaranje smernica za kvalitet podrazumeva saradnju sa stručnjacima za sigurnost hrane, regulatornim agencijama i akcionarima u sektoru/području kako bi se uspostavili robusni i relevantni parametri kvaliteta. Kako bi se zaštitili interesi potrošača i osigurala što bolja informiranost, koriste se različiti mehanizmi, kao što su zakonska regulativa, učestale kontrole, jasnije označavanje hrane, uvođenje sistema osiguranja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta hrane.
Sistem osiguranja kvaliteta i sigurnosti hrane mogu biti obvezni (npr. HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke) ili dobrovoljni (ISO 22000 – Međunarodna organizacija za standardizaciju, IFS – Međunarodni standard za hranu i BRC – Britanski maloprodajni konzorcijum). HACCP je međunarodno obvezujuća sistemska metoda za identifikaciju, procenu i kontrolu opasnosti hrane, koja je integrisana sa svim drugim sistemima kvaliteta i sigurnosti hrane. Serija standarda ISO 22000 proizašla je iz potrebe prehrambene industrije za stvaranjem međunarodne norme koja bi bila prihvaćena i priznata u svim zemljama i koja bi se bavila upravljanjem sigurnošću hrane u celom lancu „od polja do stola“. Standard IFS razvili su nemački, francuski i italijanski trgovinski lanci za kontrolu proizvođača marki velikih trgovinskih lanaca. On kombinuje načela HACCP-a sa zahtevima sistema upravljanja kvalitetom i higijenskim zahtevima. Tehnički standard BRC razvijen je kako bi trgovcima na malo pomogao da ispune svoje zakonske obaveze u vezi sa zaštitom potrošača. Globalna krovna organizacija koja brine o sigurnosti hrane je Codex Alimentarius Commission (CAC).
Kako bi se osiguralo da je hrana koju distribuiraju nevladine organizacije sigurna, hranjiva i dobrog kvaliteta, upravljanje kvalitetom je ključno. Primenom robusnih praksi upravljanja kvalitetom, nevladine organizacije mogu poboljšati sigurnost, prehrambenu vrednost i ukupni kvalitet viškova hrane koju distribuiraju.
Donatori hrane mogu hranu donirati putem posrednika u lancu doniranja viškova hrane ili direktno krajnjem potrošaču kako je prikazano na Slici 2.
Ključni faktori za upravljanje kvalitetom u neprofitnim organizacijama koje distribuiraju viškove hrane su:
Uspostavljanje protokola o sigurnosti hrane
Protokoli za sigurnost hrane moraju biti osmišljeni i implementirani u skladu s važećim pravilima i preporukama. To uključuje osiguravanje da se s viškovima hrane pravilno rukuje, te da se ista skladišti i transportuje kako bi se izbegla kontaminacija i osigurala sigurnost viškova hrane.
Sprovođenje evaluacije dobavljača
Ocenjivanje dobavljača podrazumeva procenu i odabir proizvođača viškova hrane i donatora na temelju njihovog postupanja u skladu sa standardima vezanim za sigurnost hrane, procesa osiguranja kvaliteta i usklađenosti s propisima.
Sprovođenje provere kontrole kvaliteta
Uspostavljanje procesom za kontrolu kvaliteta provere primljenih viškova hrane može uključivati vizuelne preglede, praćenje temperature i senzorske procene kako bi se identifikovali bilo kakvi znakovi kvarenja, kontaminacije ili problema s kvalitetom.
Davanje prioriteta pravilnom skladištenju i rukovanju
Potrebno je sprovoditi pravilno skladištenje i rukovanje hranom kako bi se izbeglo oštećenje ili raspadanje/razgradnja hrane. Moraju se osigurati odgovarajući skladišni prostori i oprema, kao i osigurati da su prehrambeni proizvodi skladišteni na odgovarajućoj temperaturi, pravilno organizovani i zaštićeni od štetočina, unakrsne kontaminacije i drugih faktota koji mogu ugroziti njihov kvalitet.
Praćenje roka trajanja i datuma isteka
Redovno praćenje i upravljanje rokovima trajanja i datumima isteka (Slika 3)viškova prehrambenih proizvoda/sirovina je ključno. Prioritet za distribuciju se određuje na temelju preostalog roka trajanja, kako bi se osiguralo da primaoci dobiju hranu koja je još uvek unutar prihvatljivog razdoblja potrošnje.
Izrada standardnih operativnih postupaka (SOP)
Važno je izraditi standardne operativne postupke (SOP) za različite aspekte distribucije viškova hrane, uključujući primanje, razvrstavanje, skladištenje i distribuciju namirnica. SOP-ovi mogu pomoći u održavanju doslednosti i pružiti smernice za volontere i osoblje uključene u proces distribucije.
Obuka i edukacija osoblja i volontera
Pružanje sveobuhvatne obuke o sigurnosti hrane, upravljanju kvalitetom i pravilnim postupcima rukovanja za osoblje i volontere može pomoći u osiguravanju da svi akteri uključeni u proces distribucije razumeju svoje uloge, odgovornosti i najbolju praksu.
Održavanje dokumentacije i sledljivost
Važno je voditi detaljnu evidenciju o transakcijama viškova hrane, uključujući informacije o donatorima, primljenoj količini, datumima distribucije i informacijama o primaocima. Ova dokumentacija omogućuje sledivost i omogućuje rešavanje bilo kakvih potencijalnih problema ili opoziva.
Povratne informacije primaoca
Potrebno je uspostaviti mehanizme za prikupljanje povratnih informacija od primaoca o kvalitetu i adekvatnosti isporučenih viškova hrane.
Ko je odgovoran za doniranu hranu? Donator hrane odgovoran je za sigurnost hrane sve dok hranu ne preuzme posrednik u lancu doniranja hrane ili, u slučaju direktne donacije, krajnji primaoc. Posrednik u lancu doniranja hrane odgovoran je za sigurnost hrane od trenutka preuzimanja hrane od strane donatora do distribucije krajnjem primaocu.
Definisanje ciljne populacije i geografskog područja gde će se odvijati prikupljanje i distribucija hrane ključna je strategija u aktivnostima dobrotvornog projekta. Dobrotvorne organizacije za hranu su neprofitne organizacije koje pružaju pomoć u hrani ljudima koji se suočavaju s nedostatkom hrane ili gladi. Odabir ciljne populacije i geografskog područja zavisi od misije, vizije i raspoloživih finansijskih resursa. Neke dobrotvorne organizacije za hranu usmerene su prvenstveno na pružanje usluga određenim grupama ljudi, kao što su deca, starije osobe, izbeglice, beskućnici, osobe s niskim primanjima ili osobe s invaliditetom. Heterogenost ciljne populacije postavlja dodatni pritisak na dobrotvorne organizacije.
Postoji više različitih načina organizacijske preraspodele viškova hrane unutar EU, ali se one mogu generalno grupisati u dve kategorije: organizacije na „zadnjoj liniji” i „na prvoj liniji” (Slika 4). Pri tome treba istaknuti da neke organizacije mogu kombinovati elemente za obe kategorije. Pozadinske organizacije deluju kao most između lanca snabdevanje hranom i organizacija “na prvoj liniji”. Prikupljaju doniranu hranu iz različitih izvora, poštujući pravila i propise o higijeni hrane, sigurnosti i informisanju potrošača. Zatim je distribuiraju besplatno ili po niskoj ceni mreži partnerskih dobrotvornih organizacija koje su kvalifikovane i registrovane. Volonteri sortiraju prehrambene proizvode proveravajući njihov datum i kvalitet te ih pakuju za distribuciju. Organizacije na prvoj liniji imaju direktan kontakt s ljudima kojima je potrebna pomoć u hrani, a takođe mogu prikupljati doniranu hranu iz različitih izvora, prateći ista pravila i propise kao i pozadinske organizacije. Ove organizacije mogu ponuditi hranu koja se može kuvati kod kuće (npr. testenina, povrće, konzervisana hrana, itd.) ili hranu koja je spremna za jelo/gotova jela.
Dobrotvorne organizacije često koriste različite metode za pružanje pomoći u hrani, kao što su banke hrane, ostave hrane, narodne kuhinje, različiti programi obroka, itd. Osim toga, vrlo je važno uspešno i adekvatno finansiranje istih. Naime, najčešći problem s kojim se suočavaju dobrotvorne organizacije u pogledu inicijative pomoći u hrani je nemogućnost osiguravanja dodatnog finansiranja. U tu svrhu dobrotvorne organizacije takođe mogu sarađivati s eksternim agencijama kako bi svoje inicijative učinile izvodljivom i/ili prevladale nesigurnost svog finansiranja.
Bezbednost hrane i standardi transfera hrane
Standard 1 za transfer hrane za sigurnost hrane pokriva opšte prehrambene potrebe osiguravajući zadovoljenje prehrambenih potreba onih kojima je to potrebno. Standard 2 za prenos hrane za sigurnost hrane odnosi se na prihvatljivost i prikladnost. Kako bi se hrana uspešno i efikasno koristila u domovima, ona mora biti primerena i prihvatljiva primaocima. Kvalitet i sigurnost hrane ili Standard 3 za prenos hrane znači da je isporučena hrana dovoljno kvalitetna i prikladna za prehranu ljudi. Koordinacija/upravljanje lancem snabdevanja spada pod Standard 4 prenosa hrane jer sistemi koji su pravovremeni, transparentni i nepristrasni pomažu u efikasnom upravljanju robom i povezanim izdacima. Standard 5 za prenos hrane bavi se distribucijom i ciljanjem u pogledu sigurnosti hrane. Ciljana distribucija hrane je brz, efikasan, transparentan, siguran, dostojanstven i situaciji primeren pristup.
Upotreba hrane obuhvaćena je Standardom prenosa hrane 6. Hranom se rukuje, priprema i konzumira na odgovoran i siguran način. Svih 6 standarda prikazano je na Slici 5.
Logistika prevoza u procesu doniranja hrane
uključuje planiranje, koordinaciju i implementaciju premeštanja donirane hrane od donatora do organizacija primaoca. Procena najefikasnije i najisplativije metode predstavlja prvi korak u planiranju transporta donirane hrane. Prilikom planiranja u obzir treba uzeti nekoliko faktora kao što su količina i vrsta hrane, udaljenost, rasporedi dostave i raspoloživi resursi.
Obzirom na količinu i vrste hrane potrebno je odabrati odgovarajuća vozila. Na primer, kamioni hladnjače mogu biti potrebni za kvarljive artikle, dok se nekvarljiva hrana može prevoziti standardnim vozilima.
Udaljenost između sabirnih tačaka, distribucijskih centara i krajnjih korisnika zahteva optimizaciju rute. Ako je moguće, partnerstvo s Dostavnim službama više je nego dobrodošlo. Banke hrane i relevantne organizacije (distributeri hrane) uključene u oporavak i preraspodelu hrane mogu se suočiti s različitim izazovima vezanim uz transport hrane zavisno o njihovom geografskom položaju i dometu dostave, ciljevima upravljanja, vremenskom okviru i učestalosti potrebe. Efikasnost transporta hrane ključni je faktor za probleme projektovanja mreže koja uključuje velika područja. Na odluke o raspodeli hrane takođe utiču ispravnost i kvaliteta hrane koja dolazi do korisnika.
Donacije su često neredovne i nedovoljne da zadovolje potražnju. Stoga se distributeri hrane moraju pozabaviti kompromisom između pravednosti (osigurati da svaka osoba u potrebi ima jednaku priliku da bude uslužena) i efikasnosti (uslužiti što veći broj ljudi kojima je hrana potrebna). Nadalje, jedan od teških i važnih zadataka distributera hrane je podela heterogenih zaliha koje primaju.
Skladište i skladištenje donirane hrane igra ključnu ulogu u dugom lancu aktivnosti doniranja hrane. Odgovarajuće skladištenje donirane hrane osigurava sigurnost i kvalitet hrane, a time i efikasnu distribuciju zdravstveno ispravne hrane krajnjim potrošačima. Najrelevantnije prakse uključuju pravilnu kontrolu temperature, održavanje higijene, rotaciju inventara po principu “prvi ušao, prvi izašao“ (eng. First In, First Out; FIFO) i poštovanje datuma isteka. Tehnike kao što su kategorizacija hrane, označavanje i šifriranje omogućavaju tačno praćenje odabranog inventara.
Ukratko, operateri doniranja, prikupljanja i distribucije hrane moraju ispuniti sledeće ključne korake:
- Osigurati da u skladištu postoje odgovarajući higijenski i kvalitetni standardi i prakse.
- Objasniti donatorskoj organizaciji sve relevantne informacije propisane zakonodavstvom EU-a o informacijama o hrani za potrošače uz sve važeće nacionalne zakone.
- Razmotriti prihvatanje ambijentalne, ohlađene i smrznute hrane, sve dok je hrana i može se sigurno skladištiti, transportovati i isporučiti u skladu s postojećim zakonodavstvom o higijeni i sigurnosti hrane.
- Osigurati odgovarajuće higijenske i sigurnosne standarde vozila koja se koriste za dostavu i da su u stanju održavati hladni lanac.
Zakonske odredbe
Temeljno razumevanje relevantnih nacionalnih i EU propisa i smernica koje se odnose na doniranje, prikupljanje, transport, skladištenje i distribuciju hrane od ključne je važnosti za početak odgovarajućih aktivnosti.
Opšta zakonska uredba o hrani – usvojena 2002. kao Uredba (EZ) br. 178/2002 – utvrđuje opšte pravne obveze i zahteve za sigurnost hrane u državama članicama. Takođe postavlja kriterijume za određivanje je li neka hrana “sigurna” ili nije, zahteva sledljivost i stavlja odgovornost za usklađenost s propisima o sigurnosti hrane na operatere. U januaru 2006. EU je implementirala novi skup propisa o sigurnosti hrane.
EU i nacionalni dokumenti relevantni za većinu kompanija dostupni su na sledećim linkovima:
Međunarodni propisi
Smernice EU-a o doniranju hrane
European Commision: Food Donation
EU Platform on Food Losses and Food Waste: Recommendations for Action in Food Waste Prevention
Republika Srbija
Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Republika Hrvatska
Pravilnik o doniranju hrane i hrane za životinje
Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations 2020/C 199/01 C/2020/2941
Mađarska
A guide to preventing food waste in the food industry
A guide to preventing food waste in the commercial sector
Otkako su usvojene Smernice EU, napravljene su neke promene u pravilima EU o higijeni hrane kako bi se olakšala redistribucija veće količine hrane. Na primer, Uredba Komisije 2021/382 pojašnjava kako koristiti datume „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, posebno kada se hrana donira. Smernice EU određuju obveze vezane uz sigurnost hrane koje se primenjuju na sve kompanije uključene u redistribuciju hrane. Propisi imaju pravnu snagu za razliku od smernica koje nemaju. Uz smernice EU, redistribucija hrane podleže nacionalnim zakonima koji se bave sigurnošću hrane.
Standardni operativni postupak (SOP) je dokument koji daje jasna i detaljna uputstva za dosledno i efikasno izvođenje određenog zadatka ili operacije. SOP-ovi su važni za osiguravanje ujednačenosti, smanjenje pogrešne komunikacije, poštovanje propisa i povećanje produktivnosti i sigurnosti.
Odgovarajući SOP-ovi odnose se na sigurnost hrane, postupke rukovanja, kontrolu temperature hrane, sledljivost hrane i zahteve za specifičnom dokumentacijom. Stroga implementacija pripremljenih SOP-ova u pogledu prakse sigurnosti hrane u skladu sa nacionalnim i EU propisima garantovana je kroz higijenske kontrole, HACCP načela, sisteme sledljivosti, upravljanje alergenima i pravilne tehnike rukovanja za sprečavanje bolesti koje se prenose hranom i osigurava najvažniji aspekt – potpunu sigurnost donirane hrane.
Dostupni materijali:
Standard Operating Procedure Example (Primer standardnog radnog postupka)
Standard Operating Procedure Template (Predlog standardnog operativnog postupka)
Rečnik
Pekarski proizvodi – uključuju hleb, peciva, kolačiće, pite, peciva i mafine, obično se pripremaju od brašna ili krupice dobijene od nekog oblika žitarica.
Najbolje do isteka roka trajanja – dan ili mesec pre kog treba pojesti ili popiti hranu ili piće; datum nakon kojeg hrana ili piće počinje gubiti kvalitet ili ukus (Cambridge dictionary)
Dobrotvorna organizacija – organizacija čija je svrha davati novac, hranu ili pomoć onima kojima je potrebna, ili sprovoditi aktivnosti kao što su medicinska istraživanja koja će pomoći ljudima u potrebi, a ne ostvariti profit (Cambridge dictionary)
Donacija – novac ili dobra koja se daju za pomoć osobi ili organizaciji, ili čin njihovog davanja (Cambridge dictionary)
Rok važenja – datum utisnut na ambalaži artikla za prodaju, posebno hrane ili lekova, nakon kojeg se artikl više ne može prodavati i ne sme se koristiti (Cambridge dictionary)
HACCP – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke (HACCP) je sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontroliše opasnosti za sigurnost hrane. Provode ga prehrambena preduzeća kako bi se osigurala sigurna proizvodnja, skladištenje i transport hrane. (EFSA definition)
Kvarljiva hrana – su namirnice koje se lako kvare, raspadaju ili postaju nesigurne za jelo ako se ne drže na određenoj temperaturi. Ove namirnice treba pravilno skladištiti i držati u frižideru ili zamrzivaču. Kvarljive namirnice takođe se mogu nazvati svežom hranom ili hranom koju je potrebno držati na hladnom te hranom koju je potrebno odmah uskladištiti. Kvarljiva hrana uključuje meso, živinu, ribu, mlečne proizvode, pa čak i kuvane ostatke. (Cambridge dictionary)
Nekvarljiva hrana – mogu se čuvati u ostavi ili na sobnoj temperaturi bez brige o pretećem kvaru. Nekvarljiva hrana takođe se može nazvati hranom koja je dugotrajna, hranom s police ili hranom koju nije potrebno držati na hladnom. Nekvarljiva hrana uključuje maslac od kikirikija, rižu, konzervirano voće i povrće, krekere i umak za testeninu u teglicama. (Cambridge dictionary)
Gotova hrana – Hrana koju je proizvođač namenio za direktnu konzumaciju bez potrebe kuvanja ili druge obrade (EFSA definition).
Primalac – osoba koja nešto prima (Cambridge dictionary)
Trajnost – vreme koje se proizvod, posebno hrana, može držati u prodavnici pre nego što postane prestar za prodaju ili upotrebu (Cambridge dictionary)
Višak – (iznos koji je) veći nego što je potrebno (Cambridge dictionary)
Sledljivost – Sposobnost praćenja putovanja prehrambenog proizvoda ili sastojka kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije (EFSA definition).
Ispravnost – datum koji je utisnut na posudi s hranom, lekovima itd. kako bi se pokazalo da možda nije sigurno koristiti ga nakon tog određenog datuma (Cambridge dictionary)
Volonter – osoba koja radi nešto, posebno pomaže drugim ljudima, dobrovoljno i bez prisile ili plaćanja da to učini (Cambridge dictionary)
Literatura
EU Platform on Food Losses and Food Waste (2019). Recommendations for Action
European Commission (2018). EU guidelines on food donation (2017/C 361/01), Official Journal of the European Union
European Commission. (2019). Study on food donation and food waste prevention in the EU. https://ec.europa.eu/food/sites/food/files/safety/docs/fw_eu-actions_study_food_donation_2019_en.pdf
European Commission. (2020). COMMISSION NOTICE providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations (2020/C 199/01). Official Journal of the European Union, 57.
European Commission. (2020, June 12). 2020/C 199/01 – Commission Notice providing guidance on food safety management systems for food retail activities, including food donations. Official Journal of the European Union, 63. Retrieved from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:C:2020:199:FULL&from=EN
European Commission. (2022, September 16). Commission Notice on the implementation of food safety management systems covering Good Hygiene Practices and procedures based on the HACCP principles, including the facilitation/flexibility of the implementation in certain food businesses 2022/C 355/01. Official Journal of the European Union, 65. Retrieved 8 11 2023 from https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=OJ%3AC%3A2022%3A355%3AFULL
European Committee for Standardization. (2020). EN 12875:2020 – Foodstuffs – Determination of nitrite content. https://www.en-standard.eu/csn-en-12875-foodstuffs-determination-of-nitrite-content/
Food and Agriculture Organization of the United Nations. (2018). Food loss and waste reduction: A guide for foodservice establishments. http://www.fao.org/3/i8294en/I8294EN.pdf
Food and Drug Administration. (2020). Food Safety Modernization Act (FSMA). https://www.fda.gov/food/food-safety-modernization-act-fsma
Food Banks BC . (2018). Perishable Food Recovery: A Step-by-Step Guide. Retrieved from kamloopsfoodbank: https://www.kamloopsfoodbank.org/wp-content/themes/food-bank/pdf/food-recovery-manual.pdf
Food Waste Reduction Alliance. (2016). Best practices and emerging solutions toolkit: A guide to reducing food waste through donation. https://fpra.ca/wp-content/uploads/2019/08/FWRA-Toolkit.pdf
FoodDrinkEurope, EuroCommerce, FEBA . (2016). Every Meal Matters: Food Donation Guidelines. Retrieved August 11, 2023, from https://www.fooddrinkeurope.eu/wp-content/uploads/2021/09/6194-FoodDrink-Europe-Every_Meal_Matters-1.pdf
FoodDrinkEurope. (2017). Guidance on food donation and food waste prevention in the food and drink industry. https://www.fooddrinkeurope.eu/uploads/publications_documents/Food_Donation_Study.pdf
Garcia-Garcia, G., Woolley, E., Rahimifard, S., Colwill, J., White, R., & Needham, L. (2017). A methodology for sustainable management of food waste. Waste and Biomass Valorization, 8(6), 2209-2227. https://29september.eurofoodbank.org/wp-content/uploads/2020/09/Infographics_EN.pdf in Food Waste Prevention https://food.ec.europa.eu/system/files/2021-05/fs_eu-actions_action_platform_key-rcmnd_en.pdf
International Organization for Standardization. (2020). ISO 22000:2018 – Food safety management systems – Requirements for any organization in the food chain. https://www.iso.org/standard/65464.html
International Organization for Standardization. (2020). ISO 9001:2015 – Quality management systems – Requirements. https://www.iso.org/standard/62085.html
Ministry of agriculture of Croatia – https://poljoprivreda.gov.hr/istaknute-teme/hrana-111/sprjecavanje-nastanka-otpada-od-hrane/222
National Restaurant Association. (2021). ServSafe: Food safety training and certification. https://www.servsafe.com/
Nitzsche, P., Simba, A., & Gourmelon, G. (2020). Analyzing the drivers of food waste generation in the hospitality sector: A case study of hotel restaurants. Sustainability, 12(9), 3586. doi:10.3390/su12093586
Ockerman, H. W., & Basu, L. (2017). Encyclopedia of meat sciences (2nd ed.). Academic Press.
Oragui, D. (2023, August 6). How to Create an Effective Standard Operating Procedure (SOP). Retrieved from Helpjuice: https://helpjuice.com/blog/standard-operating-procedure
World Resources Institute. (2019). The business case for reducing food loss and waste: Catering and restaurants. https://www.wri.org/research/business-case-reducing-food-loss-and-waste-catering-and-restaurants