MODUL 3: OBNOVLJIVO SNABDEVANJE HRANOM

Sistem snabdevanja hranom: Uvod u globalni prehrambeni sistem

Pojam prehrambeni sistem je mnogo više od same proizvodnje i potrošnje hrane jer obuhvata kompleksnu mrežu međusobno povezanih aktivnosti od proizvodnje useva do odlaganja otpada od hrane. U suštini, jedan prehrambeni sistem uključuje sve aktere i sve procese uključene u proizvodnju, prikupljanje useva, preradu, distribuciju, potrošnju i odlaganje prehrambenih proizvoda.

Unutar prehrambenog sistema farmeri, prerađivači, distributeri, trgovci na malo i potrošači su međusobno povezani kroz različite aktivnosti koje se dešavaju unutar određenog ekonomskog, društvenog i ekološkog konteksta i koje se menjaju u skladu sa širom dinamikom društva.

Gledajući iz globalne perspektive, sistem snabdevanja hranom obuhvata skup svih aktivnosti vezanih za proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane koje se odvijaju širom nacija i kontinenata. Ovaj globalni sistem nije ograničen geografskim granicama, dinamičan je i višeslojan, konstantno se razvija kao odgovor na promene u tehnologiji, tržištu, geopolitici i potrošačkim preferencijama. Uključuje složenu interakciju različitih faktora, od proizvođačke prakse, trgovinskih sporazuma, klimatske obrazaca, geopolitičke dinamike i kulturne tradicije.

Istorijski gledano početak proizvodnje hrane vezuje se za sam početak civilizacije, odnosno kada se čovek u sakupljanju hrane pored lova okrenuo i poljoprivredi i stvorio prve poljoprivredne zajednice. Ova tranzicija označila je duboku promenu u načinu proizvodnje i potrošnji hrane, postavljajući time i temelje za razvoj umetnosti, religije i upravljanja.

Tokom milenijuma, sistemi ishrane su doživeli značajne transformacije, vođene napretkom u tehnologiji, promenama u socio-ekonomskim strukturama i promenama u prehrambenim navikama. Od pojave mehanizovane poljoprivrede do uspona industrijske prerade hrane, svaka era je donela nove izazove i mogućnosti.

Sistemski pristup podrazumeva posmatranje sistema snabdevanja hranom kao celine, umesto fokusiranja isključivo na pojedinačne komponente, odnosno uključuje analizu kompleksnih odnosa i mehanizama povratne sprege koje postoje unutar sistema, prepoznajući međusobnu povezanost različitih aktera, procesa i faktora životne sredine.

Budući da prehrambeni sistemi predstavljaju složene adaptivne sisteme koje karakterišu nelinearne interakcije učesnika i emergentna svojstva izuzetno je važno razumevanje osnovne dinamike i pokretača sistema, mehanizma povratne sprege kao i predviđanje kritičnih tačaka koje mogu uzrokovati neplanirane posledice.

Put hrane od proizvodnje do supermarketa i HoReCa sektora:

U složenoj mreži globalnog lanca snabdevanja hranom, svaki proizvod prolazi fascinantan put pre nego što stigne na naše stolove. Da bi hrana bila sveža i kvalitetna veoma je važno ispratiti sve faze procesa (Slika 1), od plodnih polja gde se usevi uzgajaju do polica supermarketa i živopisnih kuhinja restorana.

А. Faza proizvodnje:

U srži lanca snabdevanja hranom nalazi se faza proizvodnje, gde poljoprivrednici proizvode raznovrsne useve i uzgajaju stoku. Ova faza obuhvata mnoštvo aktivnosti, od pripreme zemljišta i sadnje do navodnjavanja, zaštite useva od štetročina i žetve. U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, klimatskih uslova i topografije lokaliteta razvijaju se različite poljoprivredne prakse, odnosno variraju vrste useva i primenjene agrotehničke metode.

B. Žetva i klasiranje:

Kada usevi dostignu punu zrelost počinje žetva, odnosno proces sakupljanja plodova sa njive ili žetvenih polja. Ova faza zahteva preciznost i posebnu pažnju kako bi se obezbedio makimalni prinos i kvalitet proizvoda. Nakon žetve usevi se klasiraju, odnosno razvrstavaju prema različitim kriterijumima zavisno od vrste proizvoda (veličina, boja, zrelost, izgled). Pomenuto klasiranje obezbeđuje da samo proizvodi najvišeg kvaliteta stignu na tržište, zadovoljavajući stroge standarde supermarketa i HoReCa sektora.

C. Čišćenje i pakovanje:

Nakon klasifikacije, proizvodi prolaze temeljno čišćenje kako bi se uklonila prljavština, ostaci pesticida i kontaminanti. Ovaj korak je ključan za bezbednost i higijenu hrane, jer obezbeđuje smanjenje rizika od bolesti koje se prenose hranom i kontaminacijom. Kada se očiste, proizvodi se pažljivo pakuju kako bi se zaštitili tokom transporta i skladištenja. Pakovanje pored zaštite predstavlja i marketinški alat jer utiče na vizuelnu privlačnost i produžava trajanost proizvoda.

D. Hlađenje, skladištenje i transport:

Proizvodi se pre distrubucije na tržište hlade i skladište u objektima sa kontrolisanom temperaturom da bi se očuvala njihova svežina i kvalitet. Pomenuta faza je izuzetno važna kod onih vrsta proizvoda koji se brzo i lako kvare. Primena hladnog lanaca tokom transporta sa jedne strane obezbeđuje da potrošači dobiju sveže i visokokvalitetne proizvode, a sa druge strane smanjuje potencijalni otpad hrane. Transport igra ključnu ulogu u lancu snabdevanja hranom, pri čemu hladnjače i kontejneri za transport olakšavaju kretanje robe od farmi do supermarketa i ugostiteljskih objekata HoReCa sektora.

E. Dostava, izlaganje i kupovina:

Po dolasku u supermarkete i ugostiteljske objekte HoReCa sektora, proizvodi se nakon istovara, pregledaju i izlažu za kupovinu. Ova faza uključuje pažljivo rukovanje i prezentaciju proizvoda kako bi se privukli potrošači i promovisale prodaje. Višak proizvoda se skladišti u rashladnim jedinicama ili prostorijama za skladištenje kako bi se očuvala svežina i produžio rok trajanja. Potrošači imaju priliku da biraju iz široke ponude svežeg voća, povrća i drugih proizvoda, što predstavlja krajnji cilj lanca snabdevanja hranom.

Efikasno rešavanje problema otpada od hrane u supermarketima i HoReCa sektoru

Problematika otpada od hrane privukla je značajnu pažnju javnosti, a supermarketi i sektori ugostiteljstva, uključujući hotele, restorane i kafiće (HoReCa) se suočavaju s rastućim pritiskom da reše ovaj problem. Prepoznajući značaj i važnost pronalaženja rešenja, zainteresovane strane u ovim industrijama istražuju inovativne strategije kako bi minimiziralo generisanje otpada i unapredila održivost kroz lanac snabdevanja hranom. Svesni da je multifunkcionalni pristup ključan za postizanje značajnih promena u adekvatnom zbrivanju otpada od hrane razmatraju se svi aspekti, od uključivanja osoblja i optimizacije upravljanja lancem snabdevanja, analize ponašanja potrošača i korišćenja digitalnih tehnologija,

U okviru različitih strategija i rešenja čiji je cilj stvaranje održive budućnosti navodi se nekoliko efikasnih načina za rešavanje problema otpada od hrane u supermarketima i HoReCa sektoru.

• Uključivanje menadžerskog osoblja i zaposlenih: Uključivanje menadžerskog osoblja i zaposlenih u inicijative za smanjenje otpada od suštinskog je značaja za uspostavljanje kulture održivosti unutar supermarketa i HoReCa objekata. Pomenuti pristup se ne bazira na izdavanju direktiva već o stvaranju osećaja podeljene odgovornosti među svim članovima osoblja. Sprovođenje programa obuke koji ističu značaj smanjenja otpada, uz primenu podsticajnih bonusa, služe kao motivacija zaposlenima da aktivno učestvuju u naporima za smanjenje otpada. Razvojem kolektivne posvećenosti održivom razvoju, organizacije mogu iskoristiti pun potencijal svoje radne snage u ostvarivanju značajnih promena u pravilnom rukovanju i zbrinjavanju otpada od hrane.
• Upravljanje lancem snabdevanja (SCM): Efikasne strategije upravljanja lancem snabdevanja su ključne u minimiziranju otpada duž celokupnog lanca snabdevanja. To uključuje optimizaciju praksi nabavke, pojednostavljenje upravljanja inventarom i smanjenje gubitaka hrane tokom transporta i skladištenja. Tesna saradnja sa dobavljačima i korišćenje inovativnih tehnologija poput prediktivne analitike i naprednih alata za predviđanje tražnje omogućavaju supermarketima i HoReCa sektoru da optimizuju svoje lance snabdevanja. Usvajanjem proaktivnog pristupa SCM-u, supermarketi i objekti u HoReCa sektoru mogu da poboljšaju i unaprede svoje pristupe u smanjenju otpada od hrane.
• Strategije pripreme i posluživanja: Minimiziranje otpada tokom pripreme i posluživanja hrane zahteva posvećivanje pažnje različitim faktorima, uključujući kreiranje jelovnika, kontrolu porcija i operacija u kuhinji. Kontinuirana obuka osoblja u kuhinji o tehnikama koje doprinose smanjenju otpada, poput pravilnog određivanja porcija i kreativne upotrebe ostataka hrane, ključna je u smanjenju otpada već na samom početku. Dodatno, dinamične strategije formiranja cena menija zasnovane na dostupnosti sastojaka i trajnosti mogu podstaći potrošače da donose održive odluke pri izboru hrane. Optimizacijom procesa pripreme i posluživanja hrane, objekti HoReCa sektora mogu smanjiti generisanje otpada uz očuvanje zadovoljstva svojih korisnika.
• Ponašanje potrošača: Sprovođenje određenih edukacija koji doprinose racionalnijem ponašanja potrošača prema hrani je veoma složen zadatak. Supermarketi i ugostiteljski objekti HoReCa mogu koristiti različite kanale, društvene medije i programe lojalnosti, kako bi podigli svest o ekološkom i socijalnom uticaju otpada od hrane. Ponuda popusta za kupovinu estetki manje prihvatljivih proizvoda ili implementacija programa nagradjivanja potrošača koji koriste svoje posude za obroke “za poneti” može podstaći održivije navike potrošnje. Osnaživanje potrošača znanjem i podsticajima, može doprineti većoj kolektivnoj posvećenosti potrošača da promene svoje navike i doprinesu smanjenju otpada.
• Razmena informacija i alternativne destinacije: Jasna komunikacija između osoblja i potrošača je presudna za smanjenje otpada od hrane. Implementacija standardizovanih sistema obeležavanja za datume isteka roka trajanja i pružanje informacija i saveta za skladištenje i rukovanje hranom osnažuju potrošače da donose ispravne odluke i smanjuju otpad kod kuće. Osim toga, pronalaženje alternativnih destinacija za zbrinjavanje viška hrane, poput banaka hrane ili postrojenja za kompostiranje, osigurava da se resursi preusmere sa deponija i ponovo upotrebe na održiv način. Promovisanjem transparentne komunikacije i istraživanjem inovativnih rešenja, organizacije mogu minimizirati generisanje otpada uz istovremeno maksimalno iskorišćenje resursa.
• Podrška na osnovu dokaza i preporuke: Primena postupka za koje su potvrđeni pozitivni efekti u praksi je ispravan način za upravljanje otpadom od hrane. Supermarketi i HoReCa sektor mogu koristiti rezultate dosadašnjih istraživanja i studija slučaja i na taj način prikupljati informacije koje će im biti ključne za definisanje strategije za ostvarivanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva u smanjenju otpada od hrane. Tesnom saradnjom sa akademskim institucijama i partnerskim organizacijama iz industrije, objekti iz pomenutog sektora mogu brže prikupiti informacije i razmeniti znanja, a time i ostvariti konkretan napredak u ostvarenju postavljenih ciljeva u smanjenju otpada.
• Digitalne tehnologije: Integracija naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), IoT uređaja i seta podataka Big Data olakšava optimizaciju procesa upravljanja otpadom hrane. Implementacija pametnih senzora i automatizovanih sistema upravljanja inventarom omogućava uvid u zalihe hrane u realnom vremenu, datume isteka roka trajanja i obrasce potrošnje, što omogućava preciznije prognoze i proaktivne mere prevencije otpada. Slično tome, korišćenje analitike podataka i algoritama mašinskog učenja može identifikovati neefikasnosti u operacijama lanca snabdevanja i preporučiti ciljane intervencije za smanjenje otpada. Supermarketi i objekti iz HoReCa sektora korišćenjem potencijala digitalnih alat, mogu transformisati svoje postupke i ostvariti značajan napredak u poslovanju u skladu sa principima održive budućnosti.

S obzirom na sve navedeno, očigledno je da su saradnja, inovacija i posvećenost ključni činioci za postizanje uspeha. Angažovanjem celokupnom osoblja, optimizacijom upravljanja lancem snabdevanja, sprovođenjem aktivnpsti koje menjaju ponašanje potrošača, istraživanjem alternativnih destinacija i korišćenjem snage digitalnih tehnologija, organizacije u okviru HoReCa sektora mogu napraviti značajan korak ka smanjenju otpada i podsticanju održivog razvoja.

Nacionalna i EU politika i zakonodavstvo vezano za razvoj regenerativnih lanaca snabdevanja hranom

Nacionalno zakonodavstvo za regenerativne lance snabdevanja hranom

Eksplicitni zakoni posvećeni isključivo regenerativnim lancima snabdevanja hranom izgleda da nedostaju unutar zakonodavnog okvira Grčke. Međutim, nekoliko zakonskih mera indirektno podržava regenerativne prakse, posebno u okviru agroturizma i primene Zajedničke poljoprivredne politike (CAP).

Grčko zakonodavstvo nameće specifične zahteve farmama koje pružaju usluge prijema, gostoprimstva ili keteringa u okviru svojih gazdinstava. Na primer, firme koje pružaju usluge keteringa moraju uključiti proizvode iz specifičnih kategorija poput “Korpe poljoprivrednih proizvoda” i proizvoda “Seoske industrije”, kako je detaljno navedeno u određenim člancima Zakona 4276/2014 i Zakona 4235/2014. Ovi propisi imaju za cilj da podstaknu potrošnju lokalno proizvedenih proizvoda i ojačaju višenamenska poljoprivredna gazdinstva, čime indirektno podstiču održive i regenerativne poljoprivredne prakse.

Osnova ovih odredbi je da se podstakne i promoviše potrošnja lokalno proizvedenih proizvoda na farmama. Propisivanjem korišćenja lokalno nabavljenih proizvoda, grčki zakoni imaju za cilj da stimulišu potražnju za poljoprivrednim proizvodima koji su dobijeni unutar regiona. Ovaj pristup ne samo da podržava lokalne poljoprivrednike i proizvođače, već doprinosi i ukupnoj održivosti i jačanju domaćeg poljoprivrednog sektora (Slika 2)

Osim toga, ove zakonske mere indirektno podstiču održive i regenerativne poljoprivredne prakse promovisanjem višenamenskih farmi. Višenamenske farme, koje integrišu poljoprivrednu proizvodnju sa različitim dopunskim aktivnostima poput agroturizma, obrazovanja i direktnog marketinga, igraju ključnu ulogu u napredovanju regenerativne poljoprivrede. Podsticanjem integracije raznovrsnih aktivnosti unutar poljoprivrednih, grčki zakoni doprinose stvaranju živopisnih ruralnih ekonomija i pejzaža.

U Grčkoj sredstva iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) Evropske unije dodeljuju se kako bi se podržale inicijative koje promovišu održive poljoprivredne prakse, očuvanje biodiverziteta i ruralni razvoj. Na primer, Stub 2 CAP-a omogućava državama članicama poput Grčke da kreiraju programe ruralnog razvoja prilagođene lokalnim potrebama i uslovima. Ovi programi često uključuju mere koje stimulišu ekološki prihvatljive poljoprivredne prakse, poput agroekoloških programa, inicijativa agrošumarstva i podrške organskoj poljoprivredi. Iako sam grčki CAP plan nema zakonodavni status, on pruža okvir politike za sprovođenje EU poljoprivrednih politika na nacionalnom nivou, usmeravajući napore u podršci održivim poljoprivrednim praksama i inicijativama ruralnog razvoja.

Zakonodavstvo EU-a za regenerativne lance snabdevanja hranom

Evropska unija (EU) napravila je značajne korake u promovisanju održive poljoprivrede kroz svoj zakonodavni okvir, pri čemu je Zajednička poljoprivredna politika (CAP) u njegovoj osnovi. Pomenuta politika, podržana specifičnim propisima poput Uredbe (EU) 2021/2115, ima za cilj da podstakne ekološki prihvatljive poljoprivredne prakse i razvije stabilne i jake prehrambene sisteme u zemljama članicama EU. U ovom poglavlju, dat je pregled ključnih komponenti zakonodavnog okvira EU-a za održivu poljoprivredu i njihove implikacije za promociju regenerativnih lanaca snabdevanja hranom.

Uredba (EU) 2021/2115 predstavlja temeljnu tačku strategije EU-a za održivu poljoprivredu. Pomenuta uredba utvrđuje pravila koja regulišu podršku strateškim planovima država članica u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), stavljajući značajan naglasak na ključne ciljeve kao što su očuvanje životne sredine, aktivnosti vezane za klimatske promene, održivo upravljanje prirodnim resursima, očuvanje biodiverziteta i ruralni razvoj. Definisanjem prioritetnih ciljeva, uredba ima za cilj da obezbedi finansijsku podršku državama članicama, omogućavajući im da sprovedu mere koje se poklapaju sa ovim ciljevima. Finansijska podrška je ključna za brži i lakši napredak regenerativnih poljoprivrednih praksi, koje su od suštinskog značaja za izgradnju održivijih lanaca snabdevanja hranom u EU.

Okvir za označavanje održivosti predstavlja ključni pomak u podizanju svesti potrošača i boljoj informisanosti kako bi napravili održive izbore hrane. Pružanjem svih potrebnih informacija o hrani, poput nutritivne vrednosti, njenom uticaju na klimu, ekoloških otisaka i socijalnih faktora, potrošači mogu uskladiti svoje kupovine sa svojim vrednostima i preferencijama. Ovaj pristup ima za cilj standardizaciju oznaka održivosti širom proizvoda, osiguravajući pouzdanost i doslednost. Osim toga, promoviše transparentnost kroz celokupni lanac snabdevanja hranom, podstičući odgovornost među proizvođačima i promovišući održive prakse.

Ključne tačka okvira za označavanje održivosti je osnaživanje potrošača pružanjem detaljnih informacija, standardizacijom označavanja hrane i promocijom transparentnosti. Zakonodavni okvir Održivog sistema hrane (SFS) baziran je na holističkom pristupu, sveobuhvatnim principima, ciljevima i minimalnim standardima za proizvodnju, distribuciju i konzumaciju hrane kako bi podstakao održive prehrambene sisteme u EU. Održivi sistem hrane fokusiran je na ekološku i socijalnu održivost, bavi se urgentnim pitanjima poput klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i socijalne pravičnosti u prehrambenom sistemu. Zahvaljujući sveobuhvatanom zakonodavnom okviru SFS olakšava tranziciju prehrambenih sistema širom EU, povećava njihovu prilagodljivost i time obezbeđuje uslove za ublažavanje rizika od klimatskih promena i nestašice resursa.

Ove inicijative zajedno pokazuju posvećenost EU-a rešavanju izazova održivosti u prehrambenom sektoru. Razumevanje i uključivanje u ove zakonodavne okvire osnažuje pojedince da na bazi korektnih informacija donose pravilne odluke, zastupaju održive prakse i doprinose oblikovanju održive budućnosti.

Dizajniranje prehrambenih sistema: ciklični vs linearni/izazovi i prilike

 Tranzicija od linearnih ka cikličnim prehrambenim sistemima predstavlja ključni pomak ka održivijim, otpornijim i pravičnijim praksama proizvodnje i konzumacije hrane. Ova promena je pokrenuta zbog potrebe da se hitno reše ekološki, socijalni i ekonomski izazovi svojstveni tradicionalnim linearnim modelima baziranim na pristupu “uzmi-napravi-odbaci”. U linearnim prehrambenim sistemima, put od farme do „viljuške“ do deponije uključuje značajno iskorišćavanje resursa, generisanje velike količine otpada što rezultuje ekološkom degradacijom, duboke socijalne razlike i zdravstvene posledice.

Linearni prehrambeni sistemi, sa svojom oslanjanjem na intenzivnu poljoprivredu, dugačke lance snabdevanja i sintetičke inpute, doveli su do niza ekoloških problema, uključujući iscrpljivanje zemljišta, zagađenje vode i gubitak biodiverziteta. Neefikasnost ovih sistema dodatno se pogoršava generisanjem značajnog otpada na svakom koraku lanca snabdevanja, što doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ekonomskim gubicima. Osim toga, realni troškovi ovih sistema nisu uslovljeni samo stanjem na tržištu, već su značajno veći. Deo troškova nastaje zbog ulaganja u rešavanje posledica ekološke degradacije, negativnih uticaja na javno zdravlje i socijalne nejednakosti.

Za razliku od toga, ciklični prehrambeni sistemi nude viziju održivosti koja se bazira na regenerativnim ciklusima prisutnim u prirodi. U osnovi ove vizije su principi poput proizvodnje u zatvorenoj petlji, lokalnog snabdevanja, smanjenja otpada i regenerativne poljoprivrede. Minimizirajući otpad i maksimizirajući efikasnost resursa, ciklični sistemi imaju za cilj da stvore održivu petlju proizvodnje, potrošnje i recikliranja hrane. Prioritetno korišćenje lokalnih izvora hrane i smanjenje otpada ne samo što podržava lokalne ekonomije, već i minimizira negativne ekološke uticaje koji nastaju tokom transporta i skladištenja. Nadalje, promovišući regenerativne poljoprivredne prakse i unapređujući svest potrošača o održivim izborima hrane, ciklični prehrambeni sistemi doprinose zdravlju i planete i njenih stanovnika.

Međutim, prelazak na ciklične prehrambene sisteme ne isključuje izazove. Potrebne su značajne investicije u infrastrukturu, tehnologiju i obrazovanje, kao i politička podrška i ogovarajući zakonodavni okvir. Upravljanje složenom koordinacije između brojnih aktera širom lanca snabdevanja kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost predstavljaju dodatne izvor prepreke. Ipak, benefiti koji nastaju u cikličnim prehrambenim sistemima su daleko veći budući da ovaj pristup poslovanju podstiče inovacije i saradnju između sektora, što dovodi do razvoja održivih tehnologija, poslovnih modela i partnerstava. Takođe ciklični prehrambeni sistemi diverzifikacijom izvora hrane, smanjenjem zavisnosti od spoljnih uticaja i unapređenjem zdravlja ekosistema, postaju otpornniji na ekološke i klimatske promene, što je ključno za obezbeđivanje sigurnosti hrane i života u nepredvidivim okolnostima.

Prelazak sa linearnih na ciklične prehrambene sisteme nije samo odgovor na izazove koje postavljaju konvencionalne poljoprivredne prakse, već i značajna prilika da redefinišemo naš odnos prema hrani i okolini. Ova transformacija pruža nekoliko ključnih prilika koje mogu dovesti do održivijeg, otpornijeg i pravednijeg globalnog prehrambenog sistema.

Inovacije i ekonomski rast

Jedna od najznačajnijih benefita koje obezbeđuju ciklični prehrambeni sistemi je potencijal za inovacije u smislu razvoja novih tehnologija i praksi u poljoprivredi, preradi hrane, distribuciji i upravljanju otpadom. Na primer, napredak u preciznoj poljoprivredi može optimizovati upotrebu resursa i smanjiti otpad, dok inovativne tehnike za konzerviranje hrane mogu produžiti trajanost i smanjiti propadanje hrane. Osim toga, model cirkularne ekonomije podstiče razvoj novih poslovnih modela, poput platformi za deljenje resursa ili usluga, što može stimulisati ekonomski rast i stvoriti nova tržišta.

Ekološka održivost

Ciklični prehrambeni sistemi teže smanjenju otpada i maksimiziranju efikasne upotrebe resursa, što direktno doprinosi ekološkoj održivosti. Usvajanjem praksi poput regenerativne poljoprivrede, kompostiranja i recikliranja, ovi sistemi mogu značajno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, smanjiti upotrebu vode i sprečiti degradaciju zemljišta. Osim toga, fokusiranjem na lokalno snabdevanje skraćuje se lanac snabdevanja i smanjuje se ugljenični/karbonski otisak, odnosno produkcija štetnih gasova sa efektom staklene bašte tokom transporta hrane.

Otpornost na šokove

Još jedna prilika leži u povećanoj otpornosti prehrambenih sistema na ekstremne promene spoljašnjih faktora, poput klimatskih promena, ekonomskih fluktuacija i poremećaja u lancu snabdevanja. Ciklični prehrambeni sistemi, sa svojim naglaskom na raznolikost lokalne proizvodnje i smanjenu zavisnost od spoljnih inputa, prilagodljiviji su promenljivim uslovima. Ova otpornost je ključna za obezbeđivanje sigurnosti hrane i održave životne sredine, posebno u regionima koji su izloženi čestim ekološkim i ekonomskim šokovima.

 Zdravstveni i nutritivni benefiti

Ciklični prehrambeni sistemi takođe nude značajne zdravstvene i nutritivne koristi. Davajući prioritet svežoj, lokalno proizvedenoj hrani i minimiziranjem obrade i upotrebe aditiva, ovi sistemi podržavaju bezbedniju ishranu i zdravioji način života. Fokus na kvalitet hrane i ishranu može dovesti do smanjenja zdravstvenih problema uzrokovanih nepravilnom ishranom poput gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti i time doprineti celokupnom javnom zdravlju i blagostanju.

Socijalna jednakost i osnaživanje zajednice

Osim toga, ciklični prehrambeni sistemi pružaju priliku da se ublaže socijalne nejednakosti i osnaže zajednice.

Uključivanjem lokalnih proizvođača i potrošača u prehrambeni sistem obezbeđuje se pravedniji pristup resursima, mogućnostima i ostvarenim benefitima. Pružanje podrške malim farmerima, razvoj direktnih odnosa proizvođač-potrošač i podsticanje inicijativa zasnovanih na zajednici poput urbanih bašti i pijaca može ojačati društvenu koheziju, promovisati prehrambenu suverenost i doprineti ekonomskom osnaživanju marginalizovanih grupa.

Edukativni i kulturni benefiti

Na kraju, prelazak na ciklične prehrambene sisteme zahteva i podstiče značajne edukativne i kulturne promene. Podizanje svesti o uticaju izbora hrane na okolinu i zdravlje može osnažiti potrošače da donose održivije odluke. Ovaj edukativni aspekt se proteže do škola, zajednica i preduzeća, promovišući širi kulturni pomak ka održivosti i poštovanju prirode.

Da bi se olakšao ovaj prelaz neophodan je složen pristup. Inovacije u održivoj poljoprivredi, preradi hrane, distribuciji i upravljanju otpadom moraju biti prihvaćene, podržane političkim reformama koje stimulišu ciklične prakse i internalizuju prave troškove proizvodnje hrane. Edukacija potrošača o ekološkim, socijalnim i zdravstvenim uticajima njihovih izbora hrane može ih osnažiti da donose održivije odluke, promovišući svest o lokalnoj, sezonskoj i organskoj hrani. Osim toga, uključivanje zajednica u dizajn i implementaciju cikličnih prehrambenih sistema može podsticati inicijative sa dna, promovisati lokalnu prehrambenu suverenost i ojačati društvenu koheziju.

Prelazak sa linearnih na ciklične prehrambene sisteme ima fundamentalni značaj za usmeravanje proizvodnje i potrošnje hrane ka održivijoj budućnosti. Preoblikovanjem načina na koji uzgajamo, distribuiramo, konzumiramo i recikliramo hranu, možemo se suočiti sa brojnim izazovima poput degradacije životne sredine, prisutnih socijalnih razlika i ugroženog javnog zdravlja. Ovaj prelaz zahteva kolektivnu akciju, inovativna politička rešenja i zajedničku posvećenost održivom razvoju, nudeći put ka otpornijem, pravednijem i održivijem globalnom prehrambenom sistemu.

Rečnik

1. Poljoprivredna društva: Ljudske zajednice koje se oslanjaju na poljoprivredu za opstanak i živote.
2. Ciklični prehrambeni sistemi: Prehrambeni sistemi dizajnirani da minimiziraju otpad i maksimiziraju efikasnost resursa putem zatvorenog ciklusa proizvodnje i recikliranja.
3. Kompleksni adaptivni sistemi: Sistemi karakterisani nelinearnim interakcijama i emergentnim svojstvima, sposobni za samoorganizaciju i prilagođavanje.
4. Povratne sprega: Mehanizmi gde izlazi sistema postaju ulazi, utičući na buduće ponašanje.
5. Lanac snabdevanja hranom: Sistem koji obuhvata procese i resurse uključene u proizvodnju, distribuciju i konzumaciju prehrambenih proizvoda.
6. Sistem snabdevanja hranom: Međusobno povezana mreža aktivnosti uključenih u proizvodnju, preradu, distribuciju, konzumaciju i odlaganje prehrambenih proizvoda.
7. HoReCa (Hotel, Restoran, i Catering): Odnosi se na industriju ugostiteljstva, uključujući hotele, restorane i ketering objekte.
8. Međusobna povezanost: Odnosi i veze između različitih činioca lanca snabdevanja hranom.
9. Tržišna dinamika: Faktori koji utiču na ponudu i potražnju na tržištu, uključujući cene, trendove i konkurenciju.
10. Nelinearne interakcije: Interakcije između komponenti sistema koje nisu proporcionalne jedna drugoj.
11. Sistemski pristup: Pristup koji posmatra čitav lanac snabdevanja hranom kao složen, međusobno povezan sistem.
12. Dodavanje vrednosti: Aktivnosti koje poboljšavaju vrednost proizvoda, poput prerade ili pakovanja.

Literatura

1. Article 2 – Ministerial Decision 12528/17.7.2018 – agrotourism activities. Lawspot. (2020, January 24). https://www.lawspot.gr/nomikes-plirofories/nomothesia/ya-12528-2018/arthro-2-ypoyrgiki-apofasi-12528-1772018-askisi
2. European Commission. (n.d.-a). Greece. Agriculture and rural development. https://agriculture.ec.europa.eu/cap-my-country/cap-strategic-plans/greece_en#:~:text=The%20Plan%20focuses%20on%20improving,sustainable%20development%20of%20rural%20areas.
3. European Commission. (n.d.-b). Legislative Framework. https://food.ec.europa.eu/horizontal-topics/farm-fork-strategy/legislative-framework_en
4. European Parliament. (2024). Legislative Framework for Sustainable Food Systems: Legislative train schedule. https://www.europarl.europa.eu/legislative-train/spotlight-JD%2023-24/file-sustainable-eu-food-system
5. Hueston, W., & McLeod, A. (2012). Overview of the global food system: Changes over time/space and lessons for future Food Safety. Improving Food Safety Through a One Health Approach: Workshop Summary.
6. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK114491/
7. Klim. (2023). What does the new EU supply chain law mean for food companies?. LinkedIn. https://www.linkedin.com/pulse/what-does-new-eu-supply-chain-law-mean-food-companies-klimfoods/
8. LS Retail. (2023). Six ways supermarkets can reduce food waste. POS & ERP software. https://www.lsretail.com/resources/six-ways-supermarkets-can-reduce-food-waste
9. Luiselli, C., & Piñeiro, M. (2022). The Global Food System: Evolution and analysis. The Global Food System The global food system evolution and analysis Comments. https://www.teseopress.com/theglobalfoodsystem/chapter/chapter-i-the-global-food-system-evolution-and-analysis/
10. OECD. (n.d.). Understanding the global food system . https://www.oecd.org/agriculture/understanding-the-global-food-system/
11. Official Journal of the European Union. (2021). Regulation – 2021/2115 . EUR-Lex. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32021R2115
12. Stoica, D., Micu , A.-E., & Stoica , M. (2023). How to Manage HoReCa Food Waste by Using Digital Technologies?. “Ovidius” University Annals, Economic Sciences Series , XXIII(1 /2023).
13. Vizzotto, F., Testa, F., & Iraldo, F. (2021). Strategies to reduce food waste in the food services sector: A systematic review. International Journal of Hospitality Management, 95, 102933. https://doi.org/10.1016/j.ijhm.2021.102933
14. Willard, M. (2023). Sustainable Food Systems Law – EU Food Policy Coalition’s recommendations for a meaningful transition. Agricultural and Rural Convention. https://www.arc2020.eu/sustainable-food-systems-law-eu-food-policy-coalitions-recommendations-for-a-meaningful-transition/

Prezentacija

Čestitamo na završenom Modulu 3 ReS-Food Trening kursa. Ne zaboravite da svoj uspeh podelite sa prijateljima!